Jedna od izmena predloženih u Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, na koju javnost do sada nije obratila dovoljno pažnje je ključna za rad policije, a to je da umesto, kao do sada, direktor policije bude neki kadar MUP-a, to može biti i rukovodilac BIA ili neke od vojnih službi bezbednosti što može biti opasan presedan.
Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima nije našao na dobar prijem pre godinu dana, tokom mandata Aleksandra Vulina, ali je ovih dana ponovo aktuelizovan i opet je naišao na kritike, pre svega dela stručne javnosti, nevladinih organizacija i aktivista za ljudska prava. Dok su kritike uglavnom usmerene ka članovima Zakona koji regulišu ulazak u stan bez sudskog naloga, pretres bez svedoka i upotrebu kamera radi biometrijske identifikacije, jedna od ključnih izmena uzmalo je prošla „ispod žita“.
Naime, članom 35 Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, kojim se reguliše izbor direktora policije, bitno su izmenjeni uslovi koje kandidat mora da ispunjava.
Pročitajte još:
Dosadašnji uslovi su bili da kandidat mora da ima visoku stručnu spremu, kao i 15 godina navršenog rada na policijskim poslovima, na rukovodećim radnim mestima. To mesto je bilo rezervisano za čoveka iz sistema policije, čoveka koji zna kako taj sistem funkcioniše i koje su specifičnosti tog posla.
Dodato je samo pola rečenice, ali vrlo bitne, u članu 35 Nacrta Zakona o unutrašnim poslovima, a to je da na ovu funkciju može da konkuriše osoba koja ima 15 godina staža na rukovodećim mestima u MUP „ili najmanje 15 godina efektivnog rada na poslovima bezbednosti na rukovodećim radnim mestima“.
Da li aktuelni ministar policije Bratislav Gašić nema poverenje u MUP, pa želi da na mesto direktora policije dovede nekog iz reda BIA, čiji je direktor do skoro bio, ostaje da se vidi.
U Srbiji postoje tri bezbednosne službe, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA). Ključna razlika između policije i ovih službi je u načinu rada koji je dijametralno suprotan, dok je rad policije javan i vidljiv svakodnevno svim građanima, a jedan od zadataka policije je i očuvanje javnog reda i mira, osnova rada svih osvih službi je tajnost i o njima građani i danas malo znaju.
Nekada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije bilo podeljeno na dva resora, javnu bezbednost – to je bila klasična policija i Državnu bezbednost, koja je bila tajni deo ministarstva. Vlast Slobodana Miloševića je zloupotrebila oba resora, ali je Resor Državne bezbednosti, sa svojom oružanom formacijom Jedinicom za specijalne operacije (JUSO) postao ozloglašen zbog ubistava političkih protivnika i novinara.
Pripadnici DB su bili ili direktni izvršioci ili su učestvovali u brojnim zločinima kao što su ubistvo četvorice članova SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, otmica i surova likvidacija Ivana Stambolića i mnoge druge.
Rivalitet između policije i tajne službe traje decenijama, a serija zločina koju je počinila tadašnji DB dogodio se između 1998. i 2000. upravo u vreme kada je obavljen „neprirodni“ transfer u suprotnom smeru, kada je Radomir Rade Marković iz policije postavljen za šefa državne bezbednosti. Mnogi u DB-u nisu sa oduševljenjem dočekali ovaj transfer.
To se odrazilo i kasnije, jer je upravo Marković jedini visoki funkcioner DB-a, izuzimajući pripadnike JSO, koji je pravosnažno osuđen na, tada, najtežu kaznu od 40 godina zatvora.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za preprodaju narkotika
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare