0
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević u intervjuu za portal Nova.rs osvrnula se na promene Ustava Srbije, ali i kako će one uticati na život građana u Srbiji. Boljević ističe da će promene uticati da se u našoj zemlji smanje "maratonska suđenja" koja opterećuju sudove, dok sa druge strane dodaje da neophodno da se u Srbiji prestane da se razvlašćivanjem sudske vlasti u ime navodne efikasnosti. Kako ističe, poveravanje određenih poslova iz delokruga pravosuđa Katastru, izvršiteljima i javnim beležnicima samo je usporilo rad sudova i dovelo do većih troškova građana.
Neretko čujemo u javnosti da postoje izvesni pritisci na pravosuđe. O kakvim pritiscima je reč?
„Pritisci su razni, i neki su najčešće sasvim očigledni, kao što su oni u parlamentu ili od strane pojedinih političara i drugih pojedinaca, koje pojedini mediji još i rasplamsavaju. Međutim, ima pritisaka nevidljivih, a još mnogo opasnijih. Recimo, kada je sudija u određenim sudovima, zbog određenih društvenih anomalija, opterećen hiljadama predmeta, kada nema nikakvu ili nema odgovarajuću pomoć, jer nema dovoljno pravnika i sudskog osoblja.
„Svakodnevno radeći u grču, na 100 odsto svojih kapaciteta, u stalnoj trci, u zabrinutosti da nešto u toj masi i brzini ne pogreši, sudija nužno pregoreva, spušta kvalitet svog rada i pravi greške, i tako svoj rad neminovno čini podobnim za kritiku. To je jedan od najvećih pritisaka u našem pravosuđu o kome se praktično ni ne govori, a koji uzrokuje neke, svima vidljive “simptome”, kao što su zaostaci, loše obrazložene odluke, neusaglašena primena prava. Sistemsko poboljšanje u pravcu smnanjenja pritisaka je svakako izmeštanje izbora predsednika sudova iz neposredne nadležnosti političara.“
Proteklih meseci aktuelne su promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Koje su promene ključne koje će pravosuđe učiniti nezavisnijim?
„Brojna su poboljšanja u predloženom tekstu. Navešću desetak najvažnijih. Rešenjima koja se odnose na sudstvo ukida se tzv. probni trogodišnji mandat sudija, izbor svih sudija i predsednika sudova poverava se Visokom savetu sudstva, u kome neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, nezavisnost sudstva „pojačava“ se preciznijim propisivanjem garancije nepremestivosti, proširenjem imuniteta sudija za mišljenje dato u vezi s vršenjem sudijske funkcije, ponovnim propisivanjem razloga za razrešenje i garancijama da neće biti nikakvog prekida sudijske funkcije.
Pročitajte još:
„Funkcionisanje Visokog saveta sudstva omogućava se neparnim brojem članova (11) u kome većinu čine sudije. Da bi sudska vlast bila odgovornija za svoje funkcionisanje, trebalo bi joj poveriti da ona uređuje sudski sistem, da organizuje ne samo sudije već i svo sudsko osoblje i da za to raspolaže budžetom, ili da bar u znatnoj meri utiče na sudski budžet. Ovoga nema u nacrtu amandmana, kojima se međutim ni ne isključuje da se tako nešto poveri zakonom Visokom savetu sudstva.“
Da li će se izmenama smanjiti uticaj pretpostavljenih u tužilaštvima i sudovima nad onima koji su na nižim radnim mestima u odnosu na njih?
„Promene u tužilačkoj organizaciji postavljaju osnovu za postepenu promenu svesti i jačanje odgovornosti javnih tužilaca, što će i sud učiniti delotvornijim. Naravno, mnogo će zavisiti i od pravosudnih zakona koji će biti doneti nakon promene Ustava i od ovlašćenja koja budu poverena predsednicima sudova i glavnim javnim tužiocima. Međutim, ni najbolji zakoni nisu garancija nezavisnosti, a to znači stručnog, odgovornog i nepristrasnog rada sudija i javnih tužilaca.
„Svaki tužilac i sudija mora da koristi svoje snage i sposobnosti da bi postupao nezavisno i naročito da bi i delovao nezavisno. U svakom poslu izazovi su raznoliki i česti, a u našem svakodnevni. Moramo da budemo tako obučeni da ih odmah prepoznajemo i da na njih delujemo odgovorno, odlučno, pošteno i hrabro. To nam nijedan zakon ne može podariti. Sami moramo da “stražarimo” nad svojom nezavisnošću.“
Zašto je za građane bitno da se promeni Ustav i kako se to može odraziti na njihov život?
„Građanima je bitno da dobiju pravovaljanu, pravičnu i razumno brzu zaštitu svojih prava pred sudom. To nije moguće ako Ustav ne garantuje položaj sudstva kao jedne od tri grane vlasti. Predloženom promenom se u bitnom poboljšava položaj sudstva i tužilaštva i stvaraju bolje mogućnosti za ostvarenje pune zaštite prava građana. Mnogo će zavisiti i od novih pravosudnih zakona.
„Recimo, čemu može da se nada građanin Beograda kad njegov sudija ima 3.000 predmeta i mesečno prima preko 100 novih, a može da reši 50 ili 60 u vrh glave mesečno (to mu je inače dvomesečna norma) u odnosu na građane drugih gradova u kojima sudija ima 60 ili 80 predmeta? To pitanje mora da se reši zakonom kako procesnim, tako i onim koji uređuje sudsku nadležnost, što je inače i započeto sa izmenama Zakona o parničnom postupku i pratećih zakona i mi se sudije nadamo da će se to uskoro i okončati.“
Da li je moguće novim Ustavom da se kod ljudi vrati poverenje u pravosudne institucije?
„Poverenje građana je cilj kome teži svaka funkcionalna demokratska država. Za to je naravno potrebno i da se pravosudje ne poremećuje mnogo, često, i neuskladjeno, već u dobroj nameri, stručno i postepeno. Ono što je učinjeno takozvanom reformom od 2008/2009 dovelo je do dugotrajnih negativnih posledica koje će se otklanjati decenijama. Više nas je na to i tad upozoravalo.
Pročitajte još:
„Problemi s kojima se danas suočavamo, ovo što mi sad pokušavamo da otklonimo, posledica je tih katastrofalnih poteza od pre deset i nešto više godina. Sad nam treba strpljenja, znanja, doslednosti i upornosti. Poverenje građana povratiće se dobrom primenom novih ustavnih principa. Međutim, ima i nekih stvari koje se mogu odmah učiniti a koje mogu dosta brzo uticati na poboljšanje stanja. Recimo, kad bi političari prestali da se bave sudijama i tužiocima, kad više jednostavno o njima ne bi govorili i kad bi u javnosti bilo izveštavano više o dobrim i značajnim odlukama u pravosuđu.“
Veliki broj građana nezadovoljan je radom zaposlenih u pravosuđu uglavnom zbog „maratonskih suđenja“, pogotovo kada je reč o parnici. Da li će novi Ustav uticati na to da maratonska suđenja konačno dobiji epiloge?
„Neefikasnost sistema i neusklađenost presuda jesu najuočljiviji, ali nisu osnovni, već su izvedeni problemi. Osim nedovoljne nezavisnosti, i to i institucionalne, koja će biti unapređena ustavnim amandmanima (ako budu usvojeni) i stvarne, na čijem unapredjenju, svojim ponašanjem, moraju svakodnevno da rade i političari, ali i same sudije, u funkcionisanju sudova u Srbiji postoje još tri osnovna problema: manjkava obuka sudija (naročito stalna), neravnomerno i preterano opterećenje pojedinih sudija i sudova i neusaglašen i nekvalitetan zakonski okvir.
„Svi ostali problemi, pa i neažurnost, stari predmeti, neujednačene sudske odluke, proizlaze iz navedenih, i zato je potrebno poći od rešavanja navedena četiri osnovna problema. Kada budu stvoreni uslovi za potpuniju nezavisnost sudija i sudova, za njihovu bolju obuku i njihovo ravnomernije i manje opterećenje, a zakoni budu kvalitetniji i usaglašeni, popraviće se i efikasnost i usaglašenost i predvidivost i dostupnost sudskog sistema, a time i poverenje građana u sudije i sudove. Dakle, Ustav stvara pretpostavke za rešenje tog problema, ali je pored toga veoma važno i to kakva će biti sadržina novih pravosudnih zakona koji će biti doneti po usvajanju ovih promena.“
Koje odredbe Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe su ostale, a neophodno ih je promeniti?
„Ne mogu da kažem da postoji nešto što je baš neophodno promeniti. Ipak, postoje neka pitanja koja bi bilo bolje da su uređena ustavom, kao što je definisanje sadržine sudske vlasti, da bi se prestalo sa njenim “razvlašćivanjem”, sve u ime efikasnosti, kao što je to učinjeno tokom prethodnih dvanaestak godina poveravanjem zemljišne knjige katastru, izvršenja izvršiteljima, ostavinskog i uopšte, dela vanparničnog postupka, javnim beležnicima itd. Čini mi se da je to u pojedine oblastima čak i usporilo, a da je sveukupno povećalo troškove građana.
„Takođe smatram da bi odnos tri državne vlasti bio bolje uređen kad bi se pojasnilo, u članu 4. stav 3. Ustava, da odnos ravnoteže i međusobne kontrole važi između zakonodavne i izvršne vlasti, jer je sudska vlast, narednim stavom istog člana, određena kao nezavisna. To da sve tri državne vlasti međusobno treba da saradjuju, to se podrazumeva i tako i mora biti. Ali, sudska vlast ne bi smela da bude kontrolisana od strane zakonodavne i izvršne. Kad izriče presude, sudska vlast ne saradjuje ni sa kim, ona jednostavno sudi, utvrđuje činjenice, primenjuje pravo i donosi presude. Međutim, to ne znači da je sudska vlast neomeđena u svojoj nezavisnosti.“
Čime je ograničena sudska vlast?
„Ona je ograničena zakonima, jer postupak vodi i odluke donosi u skladu sa zakonima a njih priprema izvršna, a donosi zakonodavna vlast. Sudska vlast je ograničena i time što su za njeno vršenje propisani najviši standardi – završen pravni fakultet, određeno radno iskustvo, potom položen pravosudni ispit ili/i završena akademija, pa još dodatno iskustvo. Takođe, sudije su “kontrolisane” od strane učesnika u postupku, sudova više instance u postupku po različitim pravnim lekovima, pa i od Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u oblasti osnovnih i manjinskih prava, a naročito od strane opšte javnosti, na suđenjima i uopšte.
„Osim toga, od sudija se zahteva da se ponašaju u skladu sa etičkim zahtevima koji su u odnosu na njih s pravom viši, a u slučaju težih povreda one podležu i disciplinskoj, krivičnoj i građanskoj odgovornosti, sve u skladu sa zakonima. Zato se nikako ne može reći da je sudska vlast neomeđena i da bi, pored svega već izrečenog, trebalo da bude i drugačije kontrolisana od strane izvršne i zakonodavne vlasti.“
Šta bi trebalo unaprediti u Ustavnim amandmanima?
„Ustavni amandmani, koji će postati Ustav ukoliko budu usvojeni, sadrže i dva rešenja koje bi trebalo unaprediti u daljem toku procesa promene Ustava, što je još uvek realno moguće. Reč je o: sastavu petočlane komisije, čija je nadležnost da izabere pet članova Visokog saveta sudstva ukoliko Narodna skupština ne bude sama o tome odlučila dvotrećinskom većinom, koji bi trebalo da bude pluralistički i za vladajuću većinu manje poželjan, i o kvorumu od 8 glasova s kojim bi Visoki savet sudstva trebalo da donosi odluke, koje bi pitanje trebalo ostaviti za zakonsko regulisanje.“
Mimo Ustava, koje su još promene neophodne da bi pravosuđe konačno bilo oslobođeno svih stega?
„Oslobađanje od stega nije nešto što se postiže proklamacijom, pa ni najboljim ustavom i zakonima. Društvo sudija smatra, a i ja lično, da je za razvoj pravosuđa i sadašnji Ustav sasvim solidna osnova, u poređenju s ustavima drugih država, ukoliko se detektuju najvažniji problemi u pravosuđu i reši da se oni pravilno otklanjaju.
„Bitno je da u pravosuđe ulaze osobe koje su stručne i imaju integritet. Dakle obuka i selekcija sudija i tužilaca je važan i dugoročan proces koji ne počinje njihovim stupanjem na funkciju. Već bi na fakultetu trebalo usmeravati najbolje studente ka sudijskom i tužilačkom pozivu, koji je po mom mišljenju jedan od najvažnijih poziva, misija štaviše.“
Šta je neophodno da se to ostvari?
„Za to treba obezbediti i druge pretpostavke. Recimo prosto, da mladi pravnici, čak i oni s položenim pravosudnim ispitom, ne rade besplatno u sudovima i tužilaštvima, već da budu plaćeni za svoj rad i da imaju stalni posao koji bi im omogućavao da rešavaju osnovna životna pitanja, kao što su porodica i stan. I zaposlenih u pravosuđu treba da bude više, da budu pristojno plaćeni i da se okonča noćna mora njihovog višegodišnjeg rada na određeno vreme. Koliko sam upoznata, Ministarstvo pravde radi na strategiji ljudskih resursa za pravosudje, koja dosad nije rađena. Nadam se da će imati dovoljno upornosti i podrške da bi se stanje unapredilo.“
Da li su promene Ustava put ka nezavisnijem pravosuđu, i kada Srbije može da očekuje da se sudstvo i tužilaštvo konačno oslobode svih pritisaka?
„Ustav nije čarobni štapić. Važno je da bude svakom jasno, ni u jednoj državi ne postoje instant i čudotvorna rešenja za pravosuđe. Ono što nije dobro valja unapređivati, a ono što je dobro – čuvati. Za to su podjednako odgovorne sve tri grane vlasti. Razvijanje i očuvanje nezavisnosti pravosuđa je “borba neprestana”, kako ovde, tako i u svakoj drugoj državi, o čemu svedoče procesi u više država Evropske unije.“
BONUS video: Protest advokata u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
