0
Fondacija "Tijana Jurić" inicirala je uvođenje sistema Amber Alert još 2015. godine, Ministarstvo pravde formiralo je radnu grupu 2020. godine sa ciljem da se nađe model za primenu ovakvog sistema u Srbiji, ali ni posle ovoliko godina, sistem još uvek nije uveden, i pitanje je kada će biti.
Sistem Amber Alerta, koji pomaže da se u roku od nekoliko sati alarmira čitava javnost, kada nestane neko dete, u Sjedinjenim Američkim Državama uveden je još davne 1996. godine. Ime je dobio po devetogodišnjoj devojčici Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena u Arlingtonu u Teksasu 1996. godine. Ovaj model omogućava da se čitava javnost jako brzo alarmira, odnosno da se potraga za nestalim detetom ubrza. Fotografije nestalog deteta u kratkom roku se lepe na svim frekventnim mestima, kao što su tržni centri, železničke i autobuske stanice, aerodrom, a svi mediji u kratkom roku „vrte“ fotografiju nestalog deteta.
Pročitajte još:
Takođe, objavljuju se i podaci o izgledu deteta u trenutku nestanka, kada je i gde poslednji put viđeno i brojeve telefona na koje mogu javiti ukoliko primete dete.
U Srbiji, prema podacima Fondacije „Tijana Jurić“ godišnje se prijavi nestanak između 1.300 i 1.500 dece. Fondacija „Tijana Jurić“ inicirala je još 2015. godine uvođenje Amber Alerta u Srbiji, ali pomaci koju predstavnici vlasti čine, nedovoljni su.
Ministarstvo pravde formiralno je radnu grupu marta 2020. godine, koju čine i predstavnici drugih ministarstava, a koja bi trebalo da nađe model za primenu ovakvog sistema i u Srbiji. Dva meseca po formiranju, 25. maja, Ministarstvo pravde je saopštilo, povodom Međunarodnog dana nestale dece, da radna grupa koja je formirana intezivno radi na definisanju načina uspostavljanja Amber Alerta, čije je uvođenje predložila Fondacija „Tijana Jurić“.
Tada je Ministarstvo pravde izrazilo očekivanje da će rezultati rada radne grupe biti uskoro dostupni javnosti, ali ni posle više od godinu dana, pomaka nije bilo. Osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić objavio je pre dva dana na Fejsbuku da su nakon 53 pisma dobili termin za sastanak kod ministarke pravde i pred sastanak izrazio velika očekivanja i da će videti rezultate rada radne grupe i da se vide dalji koraci i kada bi sistem mogao da zaživi.
Pravnik i bivši direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević kaže za novine „Nova“ da zakonskih, niti bilo kakvih drugih problema za uvođenje Amber Alerta nema i izražava nadu da će uskoro Narodna skupština shvatiti koji je značaj uvođenja ovakvog sistema, ali da prethodno Ministarstvo pravde treba sve da pripremi.
„Ovo je nešto što može da unapredi situaciju i da spreči sve ono što smo viđali u prethodnom periodu, kada se cela Srbija bavi decom koja su nestala. Bilo je nažalost slučajeva gde je kasno obaveštavanje i pokretanje cele procedure doprinelo tome da se izgubi ljudski život.
Predlog koji je izradila fondacija „Tijana Jurić“ u potpunosti stoji, i ne vidim razlog zašto bi se odugovlačilo sa uvođenjem. Potrebno je da se svi jasnije odrede prema predlogu, i da ako postoje pitanja koja bi trebalo da se preciziraju u tom predlogu, da se ona reše“, kaže Antonijević koji dodaje da u SAD takav sistem dobro funkcioniše i da poomaže svima.
Kaže i da ako sistem spasi i jedan život, onda vredi što je i donesen.
Na pitanje da li lični odnos Igora Jurića i vlasti može da utiče na donošenje sistema Amber Alerta, Antonijević kaže da se nada da ne može i da smo onda svi zaista u problemu ako ćemo žrtvovati neko dete zarad ličnih stvari.
„Ovde je jasan interes društva i svih u Srbiji i tu politika nema šta mnogo da traži.“, jasan je Antonijević.
Borović: Jurića vlast doživljava kao neprijatelja
Advokat Borivoje Borović na pitanje zašto je problem da se u Srbiji uvede Amber Alert kaže da misli da je problem sa Jurićem.
„Igora vlast doživljava kao neprijatelja režima, na šta je i on sam ukazao. Čak verujem mu u potpunosti kada je rekao da on smatra da mu je ugrožena bezbednost. Uvođenje ovakvog sistema nije problem ni za zakonodavca, jer procedura nije velika, a nije ni skup sistem“, smatra Borović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
