0
Aleksandar Vujnović (18) iz Prigrevice stradao je u stravičnoj saobraćajnoj nesreći 2021. kod Prigrevice, kada je pijani vozač izgubio kontrolu nad vozilom u kom je bio Vujnović i zabio se u drvo pored puta. Branko Vujnović, otac nastradalog mladića, u potresnoj ispovesti za portal Nova.rs ispričao je da se bol ne smanjuje sa vremenom i da nijedna kazna ne može da vrati njegovog sina.
Nesreća se dogodila 17. decembra 2021. godine kada su se mladići vraćali u Prigrevicu iz susednog sela gde su bili u izlasku. Tada je vozač Petar R. (23) izgubio kontrolu nad vozilom, udario u drvo, a potom se odbio i suvozačevom stranom je udario i sledeće. Mladi Aleksandar, koji je bio na mestu suvozača, je nastradao, dok su ostala trojica mladića povređena.
Pročitajte još:
0
0
Kako nam je njegov otac Branko Vujnović objasnio nesreća se dogodila na delu puta koji je potpuno ravan, a vozač je iz čista mira prešao u suprotnu traku i zakucao se u drvored. Prilikom veštačenja utvrđeno je da se vozilo kretalo brzinom od oko 80 kilometara na sat, ali je porodica skeptična jer je automobil bio potpuno uništen, a točkovi automobila od siline udarca pribijeni su na razmak od oko jednog metra.
„Supruga i ja smo radili poslepodne. Tog dana oko podneva odvezao sam sina kod frizera i njegove poslednje reči su bile „Vidimo se, ćale“. Nikada nije otišao da nam se nije javio, da niko ne zna gde je, ali tog dana se nikome nije obratio. Momci koji su bili sa njim u automobilu povređeni su, taj vozač je zadobio teže povrede, ali kada se oporavio nije nijedan minut proveo u pritvoru. Sredinom decembra bilo je dve godine od nesreće, a proces se i dalje vodi“, kaže Branko Vujnović.
Kako objašnjava, posle nesreće bilo je priča da je neko ili nešto izletelo ispred automobila i da je vozač morao naglo da skrene, ali da su druga dvojica mladića rekli da ništa nisu videli. Prema jednoj verziji, navodno je sa sporednog puta izleteo automobil, ali ni to nije bila istina. Branko nam napominje da su on i supruga uvek vozili sina gde god i kad god je trebalo, ali da kobnog dana niko nije znao da će ići negde.
„Taj vozač se nije udostojio da dođe, da nam jednom samo izjavi saučešće. Nije nam se obratio, da ga vidimo da spusti glavu, da je imao malo ljudskosti to bi uradio. Moja supruga, Aleksandrova majka, čak je otišla da ga obiđe kada je došao iz bolnice, da vidi u kakvom je stanju, ali on ni tada nije izjavio saučešće. Kasnije je u razgovoru sa njegovim roditeljima rekla da ne krivi to dete, već njih. Da ja saznam da moje dete pije i da hoće da vozi, sve četiri gume bih mu isekao na automobilu“, priča nam potreseni otac.
Napominje da su svesni činjenice da je njihov sin ušao sa pijanim vozačem u automobil, a da im se te večeri desilo ono čega su se najviše bojali. Kako tvrdi, iz tog razloga uvek su vozili sina i njegove prijatelje svuda, baš da ne bi neko od njih pijan vozio. Kobne večeri otišli su u jedna lokal u njihovom mestu, pa na pljeskavicu, a odatle u susedno mesto u jednu diskoteku.
„Da nije bilo moje dete, ubio bi tuđe. Nikome ništa loše uradio nisam, a on okreće glavu od mene sada kad me vidi, a njih dvojica su se družili. U kući punoj veselja ostala je samo bol i tišina. Imamo i ćerkicu koja je dve nedelje pre nesreće proslavila rođendan. Kada dođe decembar za nas je to kraj života. Moramo da se pretvaramo da živimo normalno, jer bi dugačije bili skroz izolovani, ali u nama nešto kuva, samo što ne eksplodiramo“, rekao je Branko.
Kobne večeri njega je zvala snaja da mu javi da se nešto dogodilo. Nedugo zatim došao je i brat da mu kaže da u nesreći nije nastradao Aleksandar, jer se već pročulo da je neko poginuo. Čim mu je supruga stigla, odmah su seli u automobil i otišli na mesto nesrće, odakle ih je policajac uputio u bolnicu, ne sluteći da su stajali na samo pola metra od svog stradalog sina.
Foto:privatna arhiva“Odmah smo došli na mesto gde su sleteli, stajali smo na pola metra od olupine, ali nismo videli telo našeg sina. Rečeno nam je da su ih prevezli u bolnicu, a na ulasku u Hitnu pomoć samo sam pitao za Aleksandra Vujnović, ali mi je sestra rekla da on nije primljen. Tada mi je sve postalo jasno. Trojica su primljena, jedan je nastradao. Gajili smo neku nadu da je živ i dan danas dok sam kući i kad se otvore vrata pomislim evo ga moj sin, vratio se, ali nažalost nije tako“, priča kroz suze otac.
Kako je objasnio, više od dva sata posle nesreće, posle brojnih poziva Hitnoj pomoći i policiji saopšteno je da im je sin nastradao. Vedar mladić, koji je voleo fudbal, vatreni navijač Crvene zvezde, spreman da pomogne svakome u nevolji, više ga nije bilo. Branko nagalašava da ga izjeda to što se desilo uprkos brojim upozorenjima i apelima sinu da ne seda sa svakim u auto.
„Te kobne noći, koja nam je uništila života, nije nas poslušao. Moramo da živimo zbog mlađe ćerke. Kako nam je, to samo mi znamo. U tom Uduženju razumeju nas, nažalost, puno je roditelja čija su deca nastradala. Nisam siguran koliku će kaznu dobiti vozač, uzima se u obzir to što je mlad i što treba da zasnuje porodicu. A šta je sa nama kojima je ugasio porodicu? On treba da nastavi normalno život, a ubio je nečije dete. Aleksandrov rođendan je 14. februara, umesto da ga slavimo, sa posla ćemo surpuga i ja da mu odemo u večnu kuću, a potom u naš dom gde je tuga, čemer i jad“, pita se otac nastradalog mladića.
Kako ističe, svakim danom im je sve teže, a supruga je u katastrofalnom stanju. Dva dana im je bolje, pa je pet dana užasno, a najteže im padaju praznici jer ih sve podseća na sina. Porodica više ni sama ne zna odakle im snaga, a život im je posle nesreće postao nemoguć i volju nemaju ni za šta.
„Kada se desila nesreća, kumovi su bili kod nas pet dana, jer ko zna šta bismo uradili sa sobom. Jedan dečak bio je uz našu ćerku sve vreme i njemu sam zahvalan do kraja života. Nije bila sama tada, uvek je imala nekoga uz sebe. Kroz šta je sve prošla uz nas, sve ovo vreme, dobro se i drži. Aleksandar bio je sa devojkom skoro dve godine, ona kad nas pozove ili dođe da nas obiće srce hoće da nam eksplodira. Kad vidimo njegovo društvo, teško nam je jako“, rekao je za kraj.