3
Sektor unutrašnje kontrole (SUK) MUP Srbije trebalo bi da bude "policija za policiju", da štiti pre svega građane ali i državu od ljudi koji zloupotrebljavaju uniformu i umesto da čuvaju zakon, krše ga. Umesto toga, SUK je postao sredstvo za čišćenje fleka i brljotina podobnih i poslušnih službenika MUP Srbije, uključujući čak i potencijalno ubistvo.
Podizanje optužnice protiv dovijice okrivljenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić bio je događaj koji je budno pratila celokupna srpska javnost, ali i čitav region. Nestanak malene devojčice u Banjskom polju kraj Bora i njena sudbina i jesu sa punim pravom tema broj jedan, ali je to iskorišćeno da se „pod tepih“ gurne još jedna smrt, direktno povezana sa nestankom Danke. Naime, uskoro će se navršiti punih šest meseci od smrti Dalibora Dragijevića, brata jednog od optuženih za ubistvo devojčice, Dejana Dragijevića.
Pročitajte još:
3
16
1
U tom slučaju ne da nema optuženih, nego se čini da nema ni osumnjičenih, a sve je obavijeno velom tajne i skrajnuto, daleko od očiju javnosti. Dalibor Dragijević preminuo je 7. aprila 2024. godine od povreda koje je zadobio u Policijskoj stanici u Boru, tokom ispitivanja. Policajci su ga sumnjičili da je pomagao bratu Dejanu nakon izvršenog ubistva. MUP je nakon njegove smrti izdao i jedno čudno saopštenje, u kome je navedeno da je Dragijević umro prirodnim putem. Ipak, obdukcija je utvrdila da je smrt Dragijevića prouzrokovana brojnim povredama čiji tragovi su pronađeni na njegovom telu.
Pošto se smrt, ali i vrlo verovatno krivično delo, dogodilo u prostorijama Policijske stanice Bor, logično je da istragu preuzme Sektor unutrašnje kontrole MUP Srbije, pod rukovodstvom Višeg tužilaštva u Nišu gde je predmet izmešten iz Zaječara, po delegaciji nadležnosti kako bi se izbegli mogući uticaji na istragu. Ipak, skoro punih šest meseci od smrti Dalibora Dragijevića, rezultata nema.
„Postupajući po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Nišu za prikupljanje potrebnih obaveštenja po zahtevu od 29. aprila 2024. godine, od strane Sektora unutrašnje kontrole MUP, Beograd, ovog tužilaštvu kontinuirano kontinuirano su dostavljani prikupljeni izveštaji o postupanju, a dana 2. septembra 2024. godine, Sektoru unutrašnje kontrole MUP, Beograd, od strane Višeg javnog tužilaštva u Nišu podnet je zahtev za prikupljanje dodatnih obaveštenja“, navodi se u odgovoru VJT u Nišu na pitanja portala Nova.rs.
Iako su iz tužilaštva naveli i da će javnost blagovremeno biti obaveštena o svemu, postavlja se logično pitanje – šta SUK i tužilaštvo istražuju punih šest meseci – ubistvo se dogodilo u stanici policije, zna se ko je obavljao saslušanje i zna se ko je tog dana bio u stanici od službenika, a koji bi mogli biti potencijalni svedoci.
I dok se u slučaju nestanka i navodnog ubistva Danke Ilić sa saznanjima iz istrage izlazilo na dnevnom nivou, istraga o smrti Dragijevića ostaje stroga tajna, ali to nije iznanađenje za one koji prate rad SUK-a pod kontrolom načelnikom Goranom Colićem, kojeg je postavio tadašnji ministar policije Bratislav Gašić, pošto ga je povukao sa sobom iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Dolazak Colića je od početka praćen kontroverzama, jer su mnogi policajci dovodili u pitanje njegovu stručnost za rad u oblasti javne bezbednosti i doživljavali ga kao ministrovu „batinu“ za disciplinovanje neposlušnih pripadnika MUP-a. Sa druge strane, javnost je mogla da vidi da su oni, koji su po volji ministarstva, praktično nedodirljivi i nevidljivi za SUK.
Nakon strašnih događaja iz maja prošle godine u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, načelnik beogradske policije Veselin Milić je opet požurio da iznese detalje iz istrage u javnost. Pred punom salom novinara, fotoreportera i kamermana, Milić je pokazao i spisak dece koje je njihov vršnjak, koji je počinio masakr kakav Srbija ne pamti, označio kao mete. Kamere su snimile papir sa imenima dece, a na to su reagovali roditelji i joiš neke organizacije i protiv Milića pokrenuli postupak.
Ali, onda je na scenu stupio SUK, koji je trebalo da utvrdi „ko je pokazao spisak“, zapravo, da utvrdi ko je uradio ono što je videla celokupna srpska javnost. Ali, Sektoru unutrašnje kontrole su trebali meseci da to ne utvrdi, da bi na kraju, posle prebacivanja nadležnosti između različitih tužilaštava, utvrđeno da Veselin Milić nije prekršio zakon.
Posle takvih stvari, Radovan Đenadić iz Guče, koga su pretukla dvojica policajaca iz Lučana, kako tvrdi, može da smatra da je dobro prošao. Njega su u julu ove godine iz jednog kafića u Guči, gde je proslavljao rođene deteta, policajci izveli a potom i uhapsili zbog toga što nije imao ličnu kartu.
Uz reči: „Sada ćeš videti šta može policija“, umesto pravo u policijsku stanicu, Đenadića su odvezli u šumu, vezali za drvo i pretukli.
Đenadić je izvadio povrednu listu i podneo prijavu protiv dvojice siledžija u unifromi. A onda je na scenu opet stupio Sektor unutrašnje kontrole. Iako na snimku kamere za video nadzor u kafiću iz kog je izveden Đenadić postoji vreme kada je uhapšen, a mora da postoji i vreme kada je doveden u policijsku stanicu, postoji povredna lista, ne postoji povratna informacija SUK o preduzetim radnjama i ta istraga tapka u mestu.
Ovo su slučajevi gde je istraga pokrenuta, a SUK je usporava što je više moguće, ako ne i sabotira. U nekim slučajevima nisu uopšte ni reagovali, a slučajevi su više nego alarmantni.
Tako je u decembru 2023. godine došlo do incidenta tokom protesta zbog prekrajanja izborne volje građana koji se održavao ispred Republike izborne komisije. Jedan od učesnika protesta, student D.M. (20) prekoračio je ono što je dozvoljeno, pritrčao predsedniku izborne komisije i odgurnuo ga. Ceo događaj snimile su kamere, ali i inspektori za javni red i mir, koji su uhapsili D.M. i još dvojicu mladića. Dok su mladići bili u rukama inspektora za javni red i mir, sve je bilo u redu, ali su onda oni morali da studenta predaju ljudima u crnom čija su lica bila maskirana. D.M. je nestao, da bi se potom pojavio u policijskoj stanici Stari Grad. Sutradan se pojavio i snimak zlostavljanja, mučenja i iznuđivanja priznanja od studenta.
„Nepoznata“ lica, za koje se ispostavilo da su policajci, a među njima je, po glasu, prepoznat i komandant Jedinice za zaštitu određeniih objekata i ličnosti, Marko Kričak su mladića, čije su ruke bile vezane lisicama, ispitivali na ulici, postavljali sugestigva pitanja i terali ga da kaže da su mu lično Dragan Đilas i Marinika Tepić dali novac. Sve je izgledalo tragikomično, osim po unezverenog mladića. On je, uspaničen, upotrebio neobičan izraz, da su mu Đilas i Marinika dali pare „kroz ruke“, umesto „na ruke“, kao što se obično kaže.
Da sve bude gore, snimak je završio u tabloidu, ali je cela akcija iznuđivanja priznanja bila toliko amaterski izvedena da su čak i vlast i režimski tabloidi odustali od te priče. Tu je počinjen nekoliko krivičnih dela, čak su prekršene i konvencije Ujedinjenih nacija o pravima čoveka, ali ništa od toga nije bilo važno za Sektor unutrašnje kontrole MUP Srbije i nikakvih posledice po policajce koji su mučili, ponižavali, tukli, snimali mladića nije bilo.
Ovo nisu jedini, već najdrastičniji primeri policijske brutalnosti i zloupotreebe ovlašćenja koji su široko rasprostranjeni u policiji. Zapravo, jedini koga SUK stvarno „radi“ su oni policajci koji „uđu“ državi u novčanik, najčešće lažni saobraćajci i lažni „presretači“.
Ipak, dešava se da Sektor unutrašnje kontrole ponekad i deluje i da se pojavljuju u javnosti. Tako se u javnosti pojavio upravo načelnik Goran Colić, kada ga je snimila kamera za video nadzor u kući kontroverznog biznismena Petra Panića, kuma predsednika Aleksandra Vučića, na čiji prag je načelnik došao.
U objavi na društvenim mrežama Panić je objavio statuse koje je kasnije izbrisao, o tome da je Colić izjavio da je došao po nalogu ministra Ivice Dačića, iako je on sumnjao da ga je zapravo poslao bivši ministar Bratislav Gašić. Colić je, kako tvrdi Panić, hteo da proveri da li su tačne tvrdnje da Panić namerava da se, iz nekog razloga, osveti upravo Marku Kričku, već pomenutom komandantu JZO.
Kasnije je Panić izbrisao te statuse na društvenim mrežama, a iz MUP-a je odgovoreno da je Colić napravio službenu belešku. Pitanje je da li je zaista tačno da postoji službena beleška, ali i šta je načelnik SUK tražio u kući čoveka koji nije službenik MUP Srbije i zbog čega bi ga ispitivao van službenih prostorija? Ta i mnoga druga pitanja ostala su bez odgovora.
BONUS VIDEO: Policijska brutalnost
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare