Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je danas sudu da okrivljenog Zorana Marjanovića oglasi krivim za krivično delo teško ubistvo i osudi ga na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora jer je 2. aprila 2016. godine, oko 17 časova, u Borči, u blizini kanala koji se nalazi prvi od nasipa, na svirep i podmukao način lišio života svoju suprugu, sada pokojnu, oštećenu Jelenu Marjanović. Tužilaštvo je u saopštenju iznelo ključne dokaze koji terete Marjanovića za zločin.

Tužilaštvo smatra je dokazalo je da je okrivljeni Zoran Marjanović u vreme izvršenja krivičnog dela postupao u stanju uračunljivosti i da je krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, jer je bio svestan šta čini kada je ošećenoj zadao osam rana po glavi, sa osam udaraca metalnim predmetom, koje su u vreme nanošenja, u svom ukupnom sadejstvu, predstavljale bezuslovno smrtonosnu povredu, što je on i hteo.

Podsećamo da iz kombinovanog (sudskomedicinsko-trasološkog) veštačenja proizilazi da povrede koje su obdukcijom ustanovljene i opisane, a koje su bile uzrok smrti Jelene Marjanović, nanete dok je ona još bila živa.

Foto: Nemanja Jovanović

Na osnovu lokalizacije, rasporeda, izgleda i vrste registrovanih povreda, proizilazi da su nastale jedna za drugom u kratkom vremenskom intervalu.

Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice što je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje, i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu.

Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoće da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome.

Pročitajte još:

Podmukao način ubistva dokazuje se na osnovu ponašanja okrivljenog, odnosno radnji koje je preduzeo pre i posle ubistva supruge. Ubistvo je izvršeno na lukav, prepreden i prevaran način.

Okrivljeni Zoran Marjanović je iskoristio poverenje, sada pokojne supruge, njenu bezazleznost i namamio je da se spuste u podnožje nasipa, ka kanalu, dok je njihovo zajedničko dete, šestogodišnja Jana Marjanović ostala na nasipu.

Podsećamo da je pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu, u 16:38 časova Zoran Marjanović je svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije.

Nakon ubistva, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan odnosno registrovan od strane baznih stanica. U 19,35 časova je prijavio nestanak supruge u Policijskoj upravi za grad Beograd UKP Osmo odeljenje, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenja, pa je i po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak.

Okrivljeni je smišljeno izvršio krivično delo u situaciji kada se oštećena tome nije nadala i nije mogla da pruži nikakav otpor u napadaču naoružanog oruđem podobnim da je ubije.

Što se dokaza tiče, biološko-trasološkim veštačenjem je utvrđeno da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelene Marjnović sa zadnjeg sedišta Zoranovog automobila marke „Mercedes E320 CDI“.

Jelena Marjanović FOTO: FACEBOOK

Reč je o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti, ili neposrednim prskanjem iz rane, ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta, odnosno dela tela, kao što je npr. okrvavljena ruka.

Navedeno veštačenje isključuje tezu odbrane Zorana Marjanovića da se Jelena povredila navodno menjajući gumu na automobilu u neutvrđenom periodu, pa da je fotografisala povređenu ruku i poslala fotografiju okrivljenom, koji je sačuvao te fotografije.

Na osnovu svih činjenica obrađenih i sadržanih u prostorno-vremenskom veštačenju i dopuni veštačenja, zatim izjašnjenja veštaka tokom suđenja, proizilazi da je Zoran Marjanović namerno isključio mobilni telefon po dolasku na nasip.

Pročitajte još:

Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i pokojne Jelene Marjanović duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja bio neizbežan.

Dalje, samo mesto ponovnog uključenja telefona Zorana Marjanovića nalazilo se u bliskoj zoni mesta događaja oko 17,04 časova. Takođe, evidentno je da je Zoran Marjanović više puta pozivao telefonom pokojnu suprugu iz zone mesta ponovnog uključenja (mesto blisko mestu kritičnog događaja).

SMS koji je primio Zoran Marjanović po uključenju telefona i koji nije mogao izbeći, potvrđuje njegovu poziciju u zoni mesta ponovnog uključenja odnosno kritičnog događaja.

Zoran Marjanović je nakon ponovnog uključenja telefona, telefonirao bratu iz zone mesta ponovnog uključenja (bliska zona mesta kritičnog događaja) pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema kući Jahović, odnosno prema rampi Šljunkara.

Snimci na kamerama koje gledaju na nasip (oko 17,14 časova u realnom vremenu) pokazuju prolazak Zorana Marjanovića iz pravca mesta kritičnog događaja sa detetom u smeru rampe Šljunkara, što je u dobroj koleraciji sa mestom i vremenom ponovnog uključenja.

Konačno, veštačenjem je potvrđena moguća pozicija svedoka Milana Radića na Putu za Crvenku u visini mesta događaja, kako analizom baznih stanica, tako i analizom kamere sa kuće Jahović koja gleda na ulicu, a takođe i analizom snimaka iz autobusa GSP, u zoni nasipa oko 17 časova i praktično mogućnost da je mogao da vidi Zorana i Jelenu.

Takođe, tužilaštvo podseća da je dokaz koji je odbrana posebno isticala, gostovanje Jelene Marjanović u emisiji „Grand magazin“ od 10. septembra 2015. godine, u kojoj je govorila o skladnom braku sa suprugom, apsolutno nekredibilan i u suprotnosti sa iskazom svedoka Zorice Gemović, koji je u određenom delu potvrđen i iskazom svedoka Borisa Pucića.

Zorica Gemović, Jelenina frizerka, ispitana je i u istrazi i na glavnom pretresu, gde je svedočila o poremećenom odnosu između Zorana i Jelene, navodeći da joj je Jelena u više navrata ispričala kako je on omalovažava, govori joj da je debela i ružna, kao i da joj je život u njegovoj kući katastrofa, i da joj dođe da uzme dete i da ode.

Kada je Zorica pitala Jelenu zašto se ne razvede, ona joj je odgovorila „Zoko, on bi me ubio“.

S tim u vezi, sudski veštak Zoran Stanković je na glavnom pretresu 5. juna 2020. godine, shodno svom višedecenijskom iskustvu, naveo da brojnost, intenzitet i lokalizacija povreda ukazuju da je povredilac imao jake emocije ljutnje, besa, mržnje ili osvete prema oštećenoj.

Takođe, nije sporno da na garderobi Zorana Marjanovića nisu nad‌jeni tragovi krvi, iako bi prema mišljenju veštaka Dušaana Keckarevića morali da budu, s obzirom na povrede koje je zadobila oštećena, ali tužilaštvo podseća da je okrivljeni imao dovoljno vremena da promeni garderobu nakon izvršenja krivičnog dela do prijave nestanka. Podsećamo da je imao više intentičnih pari maskirnih pantalona.

Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da je odbrana okrivljenog nelogična, neživotna i manipulativna jer za dobrog logičara krivice on navlači sumnju na sebe iznoseći svoju odbranu.

Tako je, pored svega ostalog, životno neuobičajeno da neko prijavljuje nestanak supruge koja je otišla da trči na nasip, što redovno čini, a na koji je i on došao sa detetom.

BONUS VIDEO: Interventna jedinica sa štitovima obezbeđuje mesto ubistva u Surčinu

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (2)