Svaki šesti srednjoškolac probao je ili koristi drogu, a kontakt sa narkoticima, pojedina deca imaju već sa 12 godina, pokazuju neki podaci. Najrasprostranija droga među omladinom jeste marihuana, sa kojom je u kontaktu veći deo populacije od 15 do 25 godina. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je upravo ova droga najviše bila na meti policije u prethodnih 10 godina i u ukupnoj zapleni droge, učestvuje sa prosečno 88 odsto godišnje. Međutim, da velike zaplene srpske policije, iako veoma značajne, nemaju prevelik uticaj na tržište pokazuje i maloprodajne cene koje su godinama unazad stabilne.
Grupa maloletnika starosti između 15 i 16 godina napila se pre nekoliko večeri u jednom kafiću na Adi Ciganlije. Njih šestoro u nesvesnom stanju završilo je na VMA, dok je još troje prevezeno u svesnom stanju. Nakon što su obavljene sve potrebne analize, utvrđeno je da su svi maloletnici imali blažu sliku trovanja alkoholom.
Iako je po zakonu prodaja alkoholnih pića maloletnim licima zabranjena, po pravilu, maloletnici uvek nađu načina da do njega dođu, iako im često niko i ne brani. Pored alkohola, mladi nažalost sve češće i sve lakše dolaze i do narkotika.
Inače, 26. juna 1987. godine Generalna skupština UN proglasila je ovaj dan kao Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogom. To je između ostalog urađeno jer je se već tada video narastajući problem uzimanja droge, zbog čega se ovaj dan obeležava u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju ovog problema.
Podaci iz septembra prošle godine Instituta za javno zdravlje Batut pokazuju da je svaki šesti srednjoškolac probao ili koristio drogu, a istraživanje je pokazalo i da se granica prvog kontakta sa drogom pomera, i da deca već sa 12 godina imaju iskustva sa psihoaktivnim supstancama.
„U periodu od 15. do 16. godine, to negde raste, tako da imamo podatke da je negde 2,5 odsto učenika iz osnovnih i srednjih škola bilo u nekom vidu kontakta sa drogama. Naravno taj broj se povećava i već u srednjoj školi taj broj raste preko 16 odsto“, izjavila je nedavno dr Dragana Tenđera Milićević iz Instituta za javno zdravlje Kraljevo.
U Srbiji, među mladima, uglavnom se koriste „lakše“ droge, među kojima je najrasprostranjenija marihuana. Ono što je takođe zabrinjavajuće jeste da mladi, veoma često usled nedostatka novca, posežu za preprodajom narkotika i na taj način ulaze u svet kriminala.
Sa druge strane, marihuana je droga koju srpska policije najviše pleni, što je nedavno objavio Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
„Od 2011. do 2020, marihuana je droga koju srpska policije najviše pleni. U proseku, 88 odsto. Izdvajaju se 2011. i 2014. kada ostale droge čine oko četvrtine zaplenjenih droga. Visok procenat (više od 90 odsto) zaplenjene marihuane postoji od 2016.“, navodi se u izveštaju koji je nedavno objavio Đorđević.
Takođe, izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala pokazuje da je marihuana najrasprostranjenija droga na Zapadnom Balkanu. Cena kilograma marihuane u ovim delovima kreće se između 2.000 i 2.300 evra „,
Međutim, poslednjih godina, primetan je porast upotrebe sintetičkih droga, pre svega „spida“, ekstazija i MDMA. Pa tako u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala navodi se da je cena sinetetičkih droga u Srbiji relativno niska, što je jedan od glavnih faktora sve većeg udela te vrste droge u narko tržištu u Srbiji. Cena, kako se navodi u izveštaju, kreće se oko 25 evra za pet tableta ekstazija, što je izuzetno niska cena. Takođe, to što se cena godinama ne menja pokazuje i da je tržište sintetičkih droga relativno stabilna. Sintetičke droge poslednjih godina, čini se, su jako dostupne omladini, a neke od ovih droga mogu kupiti u gotovo bilo kom noćnom klubu, stadionu ili „u kraju“.
Prema pomenutom izveštaju, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana glavni su globalni igrači u poslu sa kokainom, ali podaci iz policijskih zaplena pokazuju relativno malo kokaina na Balkanu. Većina zaplenjenog kokaina prethodnih godina je u Albaniji. Srpsko tržište nije toliko interesantno dilerima kokaina zato što je kupovna moć na našim prostorima mala, pa se kokain uglavnom pleni dok je u tranzitu ka Zapadnoj Evropi.
„Biljni tamjan“
Početkom 2015. godine, najmanje 25 mladih primljeno je na toksikologiju VMA zbog korišćenja legalne „zamene“ za marihuanu, poznatije i kao biljni tamjan. Prema podacima VMA, najmlađi od njih ima je samo 15 godina, a godinu dana ranije zbrinuto je 14 pacijenata.
„Navode da su konzumirali, najčešće pušenjem, biljni tamjan, beli slez, crnu travu, „šarp bluberi“. Žale se na vrtoglavicu, lupanje srca, povraćanje, a imaju i ubrzan srčani rad, povišen pritisak..“, upozorila je tada dr Slavica Vučinić, načelnica Centra za kontrolu trovanja VMA.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare