Sukob sa zakonom, optuženička klupa i krivične sankcije nisu zaobišli ni mnoge naše javne ličnosti, a u poslednje vreme, one se najčešće suočavaju sa optužbama za pedofiliju, posedovanje narkotika, a neretko čak i prevare i krađe.
Najaktuelniji je slučaj glumca Gorana Jevtića (41), koji je u oktobru prošle godine pravosnažno osuđen na 10 meseci zatvora zbog optužbi da je počinio nedozvoljene polne radnje nad, tada maloletnim, Lukom Krčevincem (20). Viši sud u Sombrou je doneo odluku da on ipak neće robijati u Kazneno-popravnom zavodu, već kod kuće.
Jevtić je tvrdio da nije kriv, ali je sud odlučio da jeste obrazlažući svoju odluku time da je glumac bio svestan svojih postupaka.
Slične optužbe su stavljene na teret i dizajneru Darku Kostiću. On je uhapšen 2018. godine u junu zbog sumnje da je seksualno uznemiravao maloletnog učesnika muzičkog šou-programa. Nakon što je priveden, za seksualno uznemiravanje ga je prijavio još jedan punoletni mladić, koji ga je optužio i za prodaju narkotika. Kostić je zbog toga suočen i sa optužbama za delo omogućavanja konzumiranja narkotika.
Na listi poznatih sudskih mušterija našla se bivša manekenka i osnivač Fonda za prevenciju raka dojke ‚Katarina Rebrača. Ona je zajedno sa majkom i još dve saradnice uhapšena 2010. zbog sumnje da je prisvojila 37 miliona dinara iz tog fonda. U pritvoru je provela nekoliko meseci, a sudski postupak traje već devet godina. Suđenje je nekoliko puta kretalo iz početka, da bi u maju 2018. bila osuđena na dve godine i 10 meseci zatvora. Presudu je ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje. Rebrača je od izbijanja afere tvrdila da je žrtva i da joj je sve namestio dr Nenad Borojević, nekadašnji načelnik onkologije, koji se ubrzo i sam našao pod istragom i optužbom u aferi „citostatici“. Borojević je izvršio samoubistvo vešanjem 2012.
Narko afera nije zaobišla ni poznatog repera Baneta Sanšajna koji je uhapšen 2012. godine kada je kod njega pronađeno šest paketića droge „spid“. Tokom hapšenja on je napao pripadnike Interventne jedinice, koji su kod njega pronašli narkotike. Tokom intervencije u blizini Ade Ciganlije, on je drogu pokušao da sakrije u stisnutoj pesnici, a kada su policajci pokušali na silu da je otvore, reper ih je udario. Njegov branilac je nakon hapšenja ponudio sudu sporazum o priznanju krivice u zamenu za uslovnu osudu, ali to nije prihvaćeno. Ubrzo je pred Trećim sudom otpočeo postupak, ali je prekinut novom ponudom o sporazumu. Bojović je tada predložio da bude osuđen na kućni zatvor, što je tužilaštvo prihvatilo.
Ipak, prva asocijacija na poznatu ličnost na optuženičkoj klupi, mnogima je proslavljeni glumac Žarko Laušević. Laušević je bio osuđen na 13 godina zatvora zbog ubistva Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, dok je Andriju Kažića teško ranio. Zločin se dogodio u Podgorici jula 1993. a njegova odbrana insistirala je na tome da je zločin počinio u nužnoj samoodbrani. Posle ukinute presude od 15 godina zatvora, Laušević je u ponovljenom postupku osuđen na četiri, nakon čega je ubrzo napustio zemlju i otišao u Njujork. Konačna presuda bila je 13 godina, a glumca je po povratku u Srbiju pomilovao tadašnji predsednik Boris Tadić.