21
U dvočasovnom intervju, koji je Dijana Hrkalović dala za portal Objektiv, sem činjenice da je pokušala da objasni da je zbog tuđih naređenja završila na optuženičkoj klupi, nekadašnja sekretarka MUP pomenula je i drugove iz navijačkih dana, kako je izjavila iz 2007. i 2008. godine. Iako ti nadimci - Kića, Prela, Kimi običnim ljudima ne znače mnogo, svakog policajcu se pri njihovom pomenu upali “crvena lampica”, te se postavlja pitanje kako je Hrkalović pored tesne veze sa ozloglašenih huliganima ipak uspela da uđe u najzatvoreniju instituciju u Srbiji - Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
Prava je misterija kako je moguće da je osoba sa takvim drugovima samo 4 godine kasnije uspela da prođe bezbednosnu proveru u BIA, koja slovi za ozbiljnu tajnu službu.
Da je Hrkalović pre stupanja na dužnost u BIA bila bliska sa navijačima, sa njima išla na gostovanja i u tom trenutku intenzivno se družila sa vođama frakcija koji su već tada imali dosijee na nekoliko strana, nesumnjivo je jasno. Ipak, ostaće misterija kako je pored svega toga uspela da dobije posao u BIA.
Hrkalović je u svom nastupu istakla trojicu navijača koji su godinama unazad dobro poznati svakom službeniku MUP. U pitanju su vođe raznih navijačkih frakcija fudbalskog kluba Partizan – Ljubomir Marković Kića, Đorđe Prelić Prela i Miloš Radisavljević Kimi, a svaki od njih ima dosije debeo kao enciklopedija, dok su neki čak i osuđivani zbog ubistva, a tu su i narušavanje javnog reda i mira, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, ometanje i napadi na policiju i mnogo, mnogo drugih krivičnih dela.
Bivša državna sekretarka MUP posebno apostrofirala svoj odnos sa Markovićem koji je ubijen u Ulici Grčića Milenka u Beogradu 2019. godine, kada se vraćao sa malog fudbala. Hrkalović je izjavila da iza tog ubistva stoji grupa Veljka Belivuka i da je zbog toga osetila gnušanje preka Belivuku. Ipak, svoja saznanja ili sumnje pune tri godine je krila u sebi, jer ne postoji traga da je bilo šta prijavila policiji. Niti preko svojih kontakata, niti kao običan građanin.
To da klan Veljka Belivuka najverovatnije stoji iza ubistva Markovića i nije neka novost, jer se odmah nakon likvidacije moglo čuti da su se pokojni Marković i Belivuk sukobili na tribini i da je Velja Nevolja bio izuzetno ljut, i rekao Kići da ga je izdao. Na Veljinom jeziku to je značilo samo jedno, da Kići života nema.
Ljubomir Marković Kića je inače bio jedan od vođa navijačke grupe „Alkatraz“ ali i jedan od organizatora napada na navijače francuskog kluba „Tuluz“ u Beogradu, kada je 2009. godine ubijen Bris Taton. Članovi „Alkatraza“ su tada već godinama bili najjača navijačka grupa Partizana.
Strahovlada „Alkatraza“ je završena upravo posle ubistva Tatona, što je bio jedan od retkih slučajeva da je Srbija država oštro reagovala na divljanje huligana, doduše, ne baš svojevoljno, jer je bilo pritisaka iz inostanstva. Među osuđenima je bio i Marković, koji je prvo dobio 30 godina zatvora, da bi mu kasnije kazna bila smanjena na 15 godina robije. Iz zatvora je izašao 2017. godine, a zanimljivo je, da je, robijao u Sremskoj Mitrovici, a ne u Zabeli, koja važi za stroži zatvor.
Kada je Kića izašao iz zatvora, na tribini je bila neka nova vlast, navijačka grupa „Janjičari“ koja je kasnije preimenovana u „Principi“, na čijem čelu su bili Veljko Belivuk i Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi.
Kada se Kića vratio na slobodu, mogao je da bira, ili da se prikloni Velji Nevolji ili da sa istim dođe u sukob. Navodno je pokušao da osnuje novu navijačku grupu, a sve je okončano njegovim ubistvom u novembru 2019. godine.
Pročitajte još:
Kićin kum je Đorđe Prelić Prela, koji je takođe bio jedan od vođa „Alkatraza, koji je takođe robijao zbog učešća u ubistvu Brisa Tatona. Iako je osuđen na 10 godina zbog učešća u napadu na francuske navijače koji se završio pogibijom Brisa Tatona, Prela je iz zatvora izašao posle odrobijanih 6 godina, tačnije 2021. Prelić je bio dugo u bekstvu, 2011. je prvostepeno osuđen na 12 godina, ali mu je Aelacioni sud kasnije tu kaznu smanjio na 10 godina zatvora. Uhapšen je u Španiji 2014. godine, a potom izručen Srbiji.
Miloša Radisavljevića Kimija je grupa Veljka Belivuka proterala sa stadiona, a verovatno bi ga i likvidirali da su uspeli da ga se dočepaju. On je bio na čelu navijačke frakcije „Partizanovci“, a navodno je on bio deo udara na Veljine „Principe“ kada je pokušana promena vlasti na tribini na jednom od večitih derbija. Taj udar nije uspeo, a Kimi je od tada do hapšenja Veljine ekipe, takoreći u ilegali.
Kimi je postao poznat po pretnjama novinarki Brankcii Stanković, koja se u emisiji „Insajder“ bavila navijačima Partizana, pa je zbog toga i osuđen na 16 meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja i ugrožavanja sigurnosti novinarke.
Sa druge strane, Hrkalović je u Srpsku naprednu stranku (SNS), po sopstvenim rečima, ušla upravo 2008. godine, a da su joj ostali navijački maniri, pokazala je i 2012. godine kada je sa grupom stranačkih kolega napala i teško povredila dvojicu aktivista na Bogosloviji. Ni ta krivična prijava, koju je kasnije „progutala fioka“ nije smetala Dijani Hrkalović prilikom bezbednosne provere u BIA.
Reklo bi se da njeno poznanstvo sa navijačima, čak i onim osuđivanim za ubistva i druge teške zločine, ne da su bili otežavajuća okolnost, već preporuka i u stranci pa i u policiji. Upravo za vreme njenog mandata navijači od huligana postaju ozbiljna kriminalna organizacija, po jačini rame uz rame sa ozloglašenim narko-klanovima čiji su saveznici.
Intenzivna veza države i navijača Partizana dostigla je svoj maksimum upravo dok je Hrkalović ”vedrila i oblačila” u srpskoj policiji. Interesantno je i da su neki od ljudi bliskih navijačkom miljeu obezbeđivali i prvu inauguraciju predsednika Aleksandra Vučića.
BONUS VIDEO: Dijana Hrkalović dolazi u Specijalni sud
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
