22
Stručnjaci Fakulteta tehničkih nauka, Departmana za građevinarstvo i geodeziju, završili su građevinsko veštačenje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koje je pokazalo niz propusta a kao dva glavna uzroka tragedije naveli su koroziju i preopterećenost zatega. Inženjer geologije Zoran Đajić kaže da su utege bile opterećene sa skoro 100 tona
– Iz izveštaja veštačenja proizilazi da su utege koje su nosile nadstrešnicu, u trenutku njenog urušavanja, bile opterećene sa 199.080,21 kilograma (preko 99 tona). Ovo opterećenje je uslovilo popuštanje utega, a na snimku pada se vidi da je početak urušavanja bio iznad samog ulaza, jer je taj deo bio i najteži – nije bilo otvora koji su kasnije pokriveni staklom. Napominjem još i da se na fotografijama koje sam snimio 2019. godine jasno vidi da na ulasku utega u krov zgrade nedostaje malter. Da su skinute mermerne ploče sa zupčastog dela krova, kako je bilo predviđeno projektom, svakako bi se videlo stanje veze utega i krova zgrade – kaže za „Novu“ Zoran Đajić, inženjer geologije.
Dvadeset stručnjaka Fakulteta tehničkih nauka radilo je na građevinskom veštačenju uzroka pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja se obrušila 1. novembra, prilikom čega je poginulo 15 osoba. Iz veštačenja jasno se vidi da su postojali određeni propusti koji su bili zanemareni, a u pomenutom izveštaju veštaci ukazuju na zaključak da je do rušenja konstrukcije došlo kombinacijom dva glavna činioca koja su delovala na konstrukciju na način da su umanjivala njenu nosivost.
Najveći uticaj na obrušavanje su imale zatege koje su korodirale i koje su bile preopterećene.
„Zatege kao ključni konstruktivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice su u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja. Stoga je prvi i najizraženiji faktor po intenzitetu uticaja korozija kablova za prednaprezanje, koji su bili jedini noseći element zatega. Oko ovih kablova su ugrađeni beton i armaturne šipke, po obimu preseka zatega, a oko betona se nalazila čelična cev, pri čemu su jedino kablovi za prednaprezanje služili za prenos sile kroz zatege. Ovim zategama, nadstrešnica je u određenim tačkama bila vezana za krov objekta, čime se, prema originalnom projektu, obezbedio povoljniji uticaj kako na nadstrešnicu, tako i na krov“, piše u pojašnjenju.
Povoljni uticaj se, kako su naveli, ogledao u sledećem:
„Krov je prihvatao veliki deo težine nadstrešnice i celokupnog snega sa nadstrešnice, dok je za krov, odnosno krovne nosače, ova težina delovala povoljno za njegov glavni raspon, smanjujući uticaje i naprezanja u tom delu krovnog nosača. U trenutku pada, naknadnim ispitivanjima i analizom postignutih rezultata koje su sprovele laboratorije IMS a.d. Beograd, utvrđeno je koliki procenat ovih kablova je bio aktivan u vreme neposredno pred pad nadstrešnice. Ovaj zaključak je između ostalog donesen i na osnovu analize samog preseka kablova, gde se može sagledati nivo korozije poprečnog preseka kablova“, navodi se u veštačenju.
Ovim ispitivanjima iz izuzetih uzoraka zaključeno je da je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice.
„Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila u kablovima na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora, tzv. testerastog krova). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta“, objasnili su stručnjaci.
Kao drugi glavni uzrok stručnjaci su naveli povećano opterećenje zatega u odnosu na originalni projekat iz 1964. godine, kada je izgrađena. Bez obzira na to, vršeni su brojni radovi i na postojeće opterećenje dodato je novo u vidu teških građevinskih materijala.
„Do povećanog opterećenja zatega u odnosu na originalni projekat je došlo u više navrata. Tokom izgradnje objekta 1964. godine, umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice je izveden sloj od nearmiranog betona. Ugrađeni sloj nearmiranog betona ima oko 65 kilogram po metru kvadratnom veću masu od mase projektovanog sloja za pad. Ovaj defekt nije imao presudan uticaj na nosivost konstrukcije, ali je imao negativan uticaj sa aspekta rezerve nosivosti izvedene konstrukcije. Prilikom rekonstrukcije objekta, koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje ’svih slojeva do betona’ i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolacije. Uvidom na licu mesta je utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, kao ni keramika sa donje strane nadstrešnice“, navodi se.
Stručnjaci smatraju da je na ovaj način opterećenje nadstrešnice povećano za dodatnih 20 kilograma po metru kvadratnom (kg/m2).
„Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2. Uzimajući sve navedeno u obzir, konstrukcija nadstrešnice je u trenutku neposredno pred lom bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2, odnosno za oko 23,11 tone. Takođe, dodavanjem staklene površine na nadstrešnicu je povećana površina koja može da bude pokrivena snegom i/ili na koju može da deluje vetar. Zbirni efekat ovih okolnosti je značajno povećavanje opterećenja zbog kojih je projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti“, opisano je.
– Iz izveštaja veštačenja proizilazi da su utege koje su nosile nadstrešnicu, u trenutku njenog urušavanja, bile opterećene sa 199.080,21 kilograma (preko 99 tona). Ovo opterećenje je uslovilo popuštanje utega, a na snimku pada se vidi da je početak urušavanja bio iznad samog ulaza, jer je taj deo bio i najteži – nije bilo otvora koji su kasnije pokriveni staklom. Napominjem još i da se na fotografijama koje sam snimio 2019. godine jasno vidi da na ulasku utega u krov zgrade nedostaje malter. Da su skinute mermerne ploče sa zupčastog dela krova, kako je bilo predviđeno projektom, svakako bi se videlo stanje veze utega i krova zgrade – kaže za „Novu“ Zoran Đajić, inženjer geologije.
U veštačenju Fakulteta tehničkih nauka, departmana za građevinarstvo i geodeziju, navodi se tačno i koji su radovi vršeni na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu, u periodu od 8. 2. 2022. do 1. 7. 2024. Ne treba zaboraviti da je vlast od trenutka urušavanja u medije plasirala informacije da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom, te da radovi na njoj nisu vršeni od 1964. godine.
Iako su navode demantovale čak i fotografije same nadstrešnice, iz veštačenja se jasno zaključuje šta je rađeno.
Čime je sve bila opterećena nadstrešnica Kako se u veštačenju navodi, nadstrešnica je bila opterećena sledećim stvarima: - Sopstvena težina greda 1298,791 kN* - Cementna košuljica 241,610 kN - Podloga, starih pločica, novih pločica i lepka 307,845 kN - Malter i mermerne ploče 64,419 kN - Nosači znakova 10,900 kN - Staklo, alu profili i čelični profila 28,776 kN Iz svega ovoga proizilazi da je ukupna suma iznosila 1952,341 kN. (*kN – kilonjutn; njutn je merna jedinica za silu)
„U periodu od 8. 2. 2022. do 4. 3. 2022. su vršeni na predmetnoj nadstrešnici u vidu postavljanja mrežice i lepka sa donje strane, gletovanja, pranja nadstrešnice sa gornje strane, farbanja sa donje strane i montaže limenih okapnica. U periodu od 2. 10. 2023. do 13. 10. 2023. vršena je montaža aluminijumske konstrukcije sa zastakljivanjem predmetne nadstrešnice, što je bilo predviđeno projektom. U periodu od 19. 3. 2024. do 1. 7. 2024. ponovo su vršeni radovi čišćenja, obijanja trošnih slojeva i delova stare nadstrešnice, demontaža mermernih ploča sa čela nadstrešnice, postavljanje HI membrane Sarnafil TS-77 sa gornje strane, skidanje starog sloja lepka i mrežice sa donje strane i nanošenje novog sloja lepka i mrežice sa donje strane, lepljenje mozaik keramike sa donje strane nadstrešnice kao i montaža limova, demontaža mermera, obrada nadstrešnice reparaturnim malterom zbog pravljenja pada za postojeće slivnike, malterisanje čela kao priprema za lepljenje mermera kao i lepljenje istog, izrada sloja hidroizolacije i lima na nadstrešnice, izrada okapnice i navlačenje lepka i mrežice na okapnicu”, piše u veštačenju u koje smo imali uvid.
Dalje se navodi da su u periodu od 27. 6. 2024. pa do 4. 7. 2024. vršeni su radovi čišćenja krila B kao priprema za primopredaju objekta, nakon čega je 4. jula otvoren objekat.
Veštaci u izveštaju napominju da su takođe vršeni i drugi radovi na fasadi na kojoj se nalazi nadstrešnica, kao i radovi na krovu i da nije bilo upisa u građevinski dnevnik koji se odnose na uočavanje oštećenja na nadstrešnici, predmetnim zategama, vezi krovne konstrukcije i zatega ili konstrukciji objekta.
Poslednji unos u građevinski dnevnik je izvršen 9. 10. 2024, a građevinski dnevnik koji se odnosi na arhitektonsko-građevinske radove sadrži ukupno 941 stranu.
Veštaci su utvrdili i da su postojala oštećenja još tokom izrade projekta.
„Analizom raspoloživih fotografija, kako u vreme izrade projekta, ali i pre započinjanja izvođenja radova i u toku realizacije radova na krilu B Železničke stanice u Novom Sadu, postoje uočeni nedostaci na mestu spoja zatege i testeraste krovne konstrukcije (otpao malter, beton i sl.), koji impliciraju neki nedostatak u ovom delu konstrukcije i potrebu za detaljnijim pregledom”, piše u veštačenju.
Podsetimo, u obrušavanju nadstrešnice 1. novembra poginuli su: Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Đorđe Firić (53) iz Kovilja, Valentina Firić (10) iz Kovilja, Sara Firić (6) iz Kovilja, Milica Adamović (16) iz Kaća, Mileva Karanović (76) iz Kaća, Sanja Arbutina Ćirić (35) iz Kaća, Stefan Hrka (27) iz Beograda, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (69) iz Bukovca, Vasko Sazdovski (45) iz Severne Makedonije i Goranka Raca (58) iz Novog Sada. U bolnici je podlegla povredama i Anja Radonjić (24) iz Paraćina.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv 13 osoba, među kojima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski, bivši direktor „Infrastruktura železnice“ Nebojša Šurlan, bivša v. d. direktorka Jelena Tanasković i drugi koji su bili uključeni u rekonstrukciju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
