2
"Godinu dana trpela sam psihičko zlostavljanje koje tada nisam prepoznala, a onda me je za Vaskrs davio, slomio mi rebra i takvu izbacio po mrklom mraku u nedođiji..."
Ovako započinje svoju potresnu priču Beograđanka N. G. (27) koju je u noći između subote i nedelje, u vikendici na Divčibarama brutalno pretukao S.M. (21), mladić sa kojim je bila godinu dana u vezi.
Sa N. G. reporteri „Blica“ razgovarali su u kući njenih roditelja. Vidno izmučena, sa podlivima na vratu od davljenja, držala se za rebra. Na rukama joj se vide duboke ogrebotine. Sa teskobom u glasu i očima punih suza sa nama je podelila kroz kakav je pakao prolazila prethodnih godinu dana, ali i te kobne subote. Na trenutke pustila bi suzu, udahnula duboko, pa nastavila. Kaže, doktori su rekli da je imala sreće i nije završila kobno, jer da je udarac dobila tri milimetara dalje bila bi joj probijena plućna maramica, a ona bi na mestu umrla.
„Pretukao me je dan pred Vaskrs. Tog dana nismo bili u najboljim odnosima jer mi je u petak neprestano prebacivao da nešto loše radim. Te mu smeta kako sečem luk, pa kikiriki. Govorio mi je da ako se luk seče seckom onda nisam ja pravila ručak. U subotu su nam se pridružili njegov drug i rođaka. Sedeli smo, igrali karte. Oni su pili, a ja sam popila jedan džin tonik. On je provlačio prozivke na moj račun, a ja sam nakon toga ustala i rekla da idem da spavam, da ne mogu više. On je tada pojačao glasno muziku i nastavio da me komentariše negativno kod njih. Potom je došao u sobu, zamolila sam ga da izađe, da me ostavi da spavam, on je izašao i zaključao me je i pojačao muziku na najjače. Ja sam ustala, počela da lupam na vrata, da ga molim da mi otvori, a onda je ušao i krenuo da viče: „Nemoj ti meni da lupaš po stvarima, ovo je moja kuća“. Na to sam mu rekla da me ostavi na miru i pusti da prođem“, sa teskobom u glasu priča N. G.
Kako kaže, tada je počeo pakao.
„Uhvatio me je za kosu, bacio na krevet, uhvatio me je za vrat i počeo da davi. Kako popusti rukama, ja udahnem vazduh i on nastavi opet i mislim da je tako bilo tri puta. Vukao me je za kosu po kući“, priča nam N. G. dok briše suze sa lica.
Za sve to vreme, kako N. G. dodaje, njegov drug je sedeo i ćutao. Nikakve reakcije nije bilo. Naša sagovornica priča i da mu je rekla da pogleda šta joj se dešava, ali nikakav odgovor nije dobila. Nijednu reč.
„Tada je S. spakovao moje stvari, gurnuo me je napolje iz kuće. Stajala sam na vratima, a onda je uzeo kesu sa đubretom i bacio je napolje uz reči: „Evo ti k… da poneseš i đubre pošto nisi za bolje“. Ja sam gurnula tu kesu i on me je u tom trenutku udario pesnicom u rebra. Pala sam na pod i počela da plačem od bolova. Molila sam ga da mi pomogne, da ne mogu da ustanem, da ne mogu da dišem. On je ušao unutra i izneo napolje moje stvari i rekao: „Ideš ti odavde“. Pitala sam ga gde ću sad da idem, ali mi je odgovorio da ga ne interesuje. Povezao me je kolima, jer mu se kuća nalazi na brdu i ima nekih 200, 300 metara do ulice. Dovezao me je do tamo i ostavio me je tu sa stvarima. Tu nema svetla, nema ničega. Napravila sam možda 50 metara. Imala sam jezive bolove“, kaže N. G.
Tu se susrela sa nerazumevanjem institucija. Pozvala je Hitnu pomoć i policiju, ali kako kaže, od njih u tom trenutku nije dobila nikakvu pomoć.
„Hitnu pomoć sam zvala, oni su mi rekli da nisu taksi služba, da pričam sasvim okej i da meni nije ništa i da pozovem taksi da me doveze do njih. Policiju sam zvala oni su rekli da će doći ako ga prijavim. Ja sam rekla da ne znam, molila da dođu, a samo sam dobila: „Doviđenja“. Pozvala sam ih opet i rekla da ću ga prijaviti i molila ih da dođu, oni su rekli: „Važi, patrola dolazi“. Sat i po vremena ih nije bilo“, u suzama priča N. G.
Za to vreme vratio se nasilnik.
„Stavio me je u kola i vratio u kuću. Ja sam se plašila da će me još jednom udariti. Da će to biti kobno. Nisam mislila da mi je slomio rebro, mislila sam da me boli od udarca. Ali to kako me je davio, to je bilo strašno. Nisam, hvala Bogu, ostajala bez svesti, ali sam bila na izmaku… Borila sam se za život. Molila sam ga da me vodi u bolnicu, on mi je stavio ruku na usta govorio: „Ćuti, bre, tu više, razmaženo g…, nisi ti najbitnija na svetu“. U međuvremenu me je policija zvala, rekli su da stižu, ja sam im rekla da ne dolaze, nisam mogla da im kažem pred njim da dođu, mislila sam da će to biti to. Možda sam trebala, ali ne znam da li bi bilo kobno… – kroz suze dodaje.
Od početka svađe prošlo je više od pet sati. Nasilnik je pokušavao na sve načine da ućutka N. G. Govorio joj je da legne da spava, da ućuti. Ona ga je molila da je odveze kod doktora, ali je on ignorisao.
„On je zaspao, verovatno jer je bio toliko pijan. Kada sam čula da je počeo da hrče počela sam da tražim ključeve od njegovih kola, našla sam ih na stolu. Uzela sam ih i ne znam kojom brzinom sela u auto. Ne znam kako sam se odvezla, znam samo da sam sve vreme molila boga da se ne probudi i da ne uzme nečiji automobil i krene za mnom, jer to bi bilo to. Odvezla sam se za Čačak u bolnicu, u jednom trenutku sam se izgubila, ali posle ne znam koliko sam stigla, u Hitnoj pomoći su bili šokirani kada su me videli u sedam ujutru. Odvezli su me u Urgentni gde su mi konstatovali dva slomljena rebra koja su na tri milimetra od plućne maramice. Rekli su da je dobro što mi nije probušilo plućnu maramicu jer sam mogla da ostanem na mestu mrtva, dala sam izjavu u PU Čačak“, dodaje ona.
Tada ju je nazvala njegova majka. Inače, žena je zaposlena u jednom tužilaštvu. Kako kaže pretučena devojka, boji se da njegova majka sada ne potegne veze i S. M. prođe bez kazne.
„Njegova majka me je zvala da mi kaže kako sam ja za sve kriva, kako me nije sramota da mu ukradem automobil. Ja sam joj rekla: „Ja se izvinjavam, vaš sin je meni polomio rebra, gušio me do iznemoglosti, ja nisam ukrala nikakav auto, ja sam sebe spasla i ništa drugo“. Po mene je došla drugarica. Oni njega nisu priveli, došao je na ispitivanje i pušten je kući. Izrečena mu je hitna mera od 48 sati, koja je kasnije produžena na 30 dana“, dodaje ona.
U suzama priča kako je njihova veza delovala divno prvih meseci.
„Nakon toga krenulo je ispiranje mozga. „Ne valja ti ovo, ne valja ti ovaj prijatelj“. Posle par meseci sam ostala i bez prijatelja, distancirala sam se i od porodice. Ja sam osoba koja je jako druželjubiva i prijatelji, porodica, kumovi smo zajedno ceo život. Ali kod mene je samo prestalo. Tokom naše veze sam držala kafić i od septembra, oktobra niko od mojih prijatelja više nije dolazio. Niko meni nije direktno skretao pažnju na njega, da mi je govorio svaki dan da je on loš po mene“, priča N. G. u suzama.
Kako dodaje, krajem prošle godine je pala psihički i to joj se odrazilo na zdravlje.
„Imala sam probleme sa hormonima da su mi doktori rekli da ako nastavim sa takvim stresom neću moći da imam decu. To je još više uticalo na mene. Bila sam loše psihički i fizički. On mi je govorio da sam debil ako mu kažem da nešto volim, komentarisao da ne radim ništa dobro, da njegova mama radi drugačije. Zbog svega toga sam u januaru počela da pričam da bih krenula kod psihijatra. On mi je na to rekao: „Nema šta da ideš kod psihijatra, da pričaš sa njim, pa posle da se j…. Nema šta da ideš, sedi tu, pričaj sa mnom. Neće niko da ti pomogne kao ja“ – priča ona i dodaje da je psihička tortura išla dotle da mu je smetala boja njenog laka za nokte.
„Kada sam jednom uradila crne nokte rekao mi je: „Jesi li normalna, na šta to liči, Bože me sačuvaj“. Posle tri dana sam otišla i uradila drugačije nokte. Sve je bilo mnogo lakše uraditi nego da ga slušam“, uplakana je N. G.
Na pitanje da li je mislila da je srećna, počela je da plače i dodala: „Za mene je bilo samo da budem sa njim, jer kao lepo mi je.“
„Bude pet dana lepo, šta god ja poželim evo ga može, a čim kažem nešto što se njemu ne sviđa to ne valja. Jednom sam rekla da bih volela da odemo do Knez Mihailove da jedemo čimni kejk, on me pita šta je to i odmah: „Da jedeš kolač za sirotinju, ne dolazi u obzir“ – priseća se ona.
Kako kaže, pokušavala je da priča sa njim, da mu kaže da je sputava, da se plaši da kaže bilo šta, jer će imati njegovu lošu reakciju.
„Mislila sam da će to vremenom da se promeni, da je on samo mlad i zadrt i da ne razume neke stvari. Nisam mogla sebe da prepoznam u ogledalu. Emotivna sam i dosta jaka, ali sam upala u taj vrtlog. Nisam prepoznala na vreme. Mislila sam da kao i drugi ljudi što ne mogu da se slože oko svega, ne možemo ni mi, ali on je govorio da se ne oseća voljenim ako ja ne uradim šta on kaže. Rasprave su trajale, pa onda ja posustanem, uradim šta on želi. Na kraju mi je u martu rekao da treba da smanjim viđanje sa majkom i mojom najboljom drugaricom. Govorio je da je moja drugarica loša osoba, a kad se vratim od mame „njemu donesem lošu energiju“. Za njega je ljubav da se odričeš stvari“, priča ona i dodaje da su joj prijatelji koji idu na psihoterapije govorili da S. M. pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti.
Ona sada i ovom pričom poručuje svim devojkama i ženama da dobro obrate pažnju na svaku sitnicu i da slušaju ljude koji ih vole.
Prema rečima naše sagovornice, S. M. je, nakon što mu je izrečena mera zabrane prilaska, nakon brutalnog batinanja pokušao da joj preko prijatelja prenese poruku.
„Jedino šta je pokušao jeste zvao druga, da prenese mojoj drugarici, da joj kaže da zato što ga sada teretim da ćemo imati ozbiljne probleme ja i moja porodica“, priča ona i dodaje da joj se poslednji put direktno obratio nakon što je pobegla iz vikendice, kada joj je slao jezive i preteće poruke od 7.30 ujutru do podneva.
Bonus video: Incident u teretani, napadnuta radnica
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
