Dok nadležne institucije traže sistemsko rešenje za maloletne Novosađane V. N. (13) i Z. N. (11) koji su već nekoliko puta pobegli iz Centra za socijalni rad u Novom Sadu, policija intenzivno traga za dečacima jer su oko Božića ponovo pobegli iz Centra. Prvo stariji, pa mlađi, a poslednji put su se dali u beg za manje od 24 sata nakon što su uhvaćeni zbog sumnje da su počinili krivična dela ubistva i više od 40 pljački širom Novog Sada.

Novosađani su zabrinuti zbog svoje bezbednosti, ali misle i na bezbednost pomenutih maloletnih delinkvenata jer strahuju da ih neko može povrediti.

Nadležni iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, pod čijom jurisdikcijom je i Centar za socijalni rad u Novom Sadu ,rekli su za „Blic“ da su tražili informacije o statusu maloletnika.

„S obzirom na ranije učinjena dela, a uzimajući u obzir uzrast maloletnika, nadležni Centar za socijalni rad preduzeo je sve mere i usluge manje restriktivnog oblika zaštite, ali se istovremeno pristupilo realizaciji smeštaja u ustanovu zavodskog tipa“, kažu za „Blic“ nadležni iz Sekretarijata.

Braću razdvajaju i izmeštaju u drugi grad

Kako nezvanično saznaje „Blic“, u novosadskom Centru za socijalni rad vlada opsadno stanje zbog maloletne braće koju ne mogu da zadrže u toj instituciji zato što nije zatvorenog tipa.

„Centri za socijalni rad generalno imaju problem sa krivično neodgovornom decom a ovo što se dešava u Novom Sadu je zaista kulminiralo jer do sada nije bilo ovakvih slučajeva. Bilo je bekstva iz skoro svih ovakvih institucija u Srbiji od kada one postoje, ali se nije dešavalo da ta deca stalno vrše krivična dela“, priča izvor upoznat sa slučajem maloletne braće.

Dodaje da je još od njihovog smeštanja u Centar za socijalni rad nakon što su nasmrt prebili Todora Šunjku (75) u Tovariševu taj problem izražen, ali da je sada potpuno kulminirao te da tu Centar za socijalni rad u ovom slučaju nije kriv.

„Koliko znam, Centar za socijalni rad je u više navrata tražio pomoć nadležnih, ali je nisu dobili. Tražili su da se dečaci izmeste u neku drugu ustanovu ali je problem što ih niko neće. Neće niko da ih usvoji, neće niko da im bude hranitelj, a neće ih ni neki drugi Centar za socijalni rad. Svi Centri imaju autonomiju da odbiju predlog da se iz jedne opštine ili grada problematična deca koja ne mogu da se prilagode premeste u drugu sredinu. Upravo je to ovde slučaj. Nijedna ustanova iz cele Srbije ih nije htela, a sada je jedan Centar za socijalni rad konačno prihvatio da primi mlađeg od braće“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, bez obzira na to što se izbegava razdvajanje braće i sestara, u ovom slučaju to će morati biti učinjeno da bi se videlo da li će dati rezultat.

Braća ne mogu biti smeštena u ustanovu zatvorenog tipa

Izvor podseća da je majka problematične braće lišena roditeljskog prava odlukom suda te da je kod pomenutih dečaka evidentan poremećaj ponašanja tokom razvoja ličnosti.

„Ne treba biti neki stručnjak pa zaključiti da ti dečaci imaju poremećaj ponašanja, s tim da kod njih poremećaj ponašanja nije prouzrokovan nekom mentalnom bolešću već zapuštanjem i zapostavljanjem od strane roditelja, zbog čega se protiv majke i dalje vodi postupak pred sudom jer je to krivično delo. Budući da njihovo ponašanje ne zahteva medicinski pristup, odnosno ne zahteva lečenje medikamentima, dečaci se ne mogu smestiti u neku zdravstvenu ustanovu zatvorenog tipa. Oni svoja dela izvršavaju isključivo zbog antisocijalnih motiva koji mogu biti socijalno potkrepljeni, a ne zato što imaju mentalnih problema pa, tako da se ne mogu smatrati bolesnima. Stoga njima treba ozbiljan vaspitni, pedagoški pristup koji oni odbijaju bežanjem iz Centra za socijalni rad“, kaže naš sagovornik.

Zaključuje da, dokle god se zakon ne promeni i dokle god se granica krivično neodgovornih lica ne spusti ispod 14 godina, dotle postoji opasnost da bude sve više ovakvih slučajeva.