Da li Zaštitnik građana blokira uvid u spise predmeta smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru?

Čini se da je i ovaj slučaj proglašen "državnom tajnom", jer institucije, od policije, preko tužilaštva do Zaštitnika građana aktivno rade na zataškavanju ovog zločina i uskraćuju javnosti svaku informaciju o tome šta se desilo Daliboru Dragijeviću u noći između 6. i 7. aprila i ko je odgovoran.

Postupak je izmešten iz Višeg tužilaštva u Zaječaru u Više tužilaštvo u Nišu, upravo da bi se izbegli uticaji na istragu jer su osumnjičeni za smrt Dalibora Dragijevića, službenici MUP-a, navodno inspektori Odeljenja za krvne delikte iz Bora, ali izmeštanje nije pomoglo. Ni sedam meseci nakon smrti Dragijevića, zapravo se ne zna ništa, ni koliko ljudi je ispitano, koliko od njih su policajci, za koje krivično delo se sumnijče. O nekoj optužnici nema ni govora.

MUP je od početka sve radio da zataška ceo slučaj.

Na telu Dalibora Dragijevića konstatovane su mnoge povrede, koje su dovele do smrtnog ishoda. Da li je u pitanju ubistvo, teško ubistvo, zlostavljanje i mučenje, ne zna se, jer se Više javno tužilaštvo u Nišu, koje vodi slučaj ne oglašava, niti odgovara na pitanje medija, uključujući i portal Nova.rs koji je više puta slao pitanja, ali nikada nije dobio odgovor.

Kada zakažu policija i tužilaštvo, na scenu bi trebalo da stupi zaštitnik građana Zoran Pašalić, jer je Dragijević bio građanin ove zemlje čija su prava grubo prekršena kada su ga ubili državni službenici. Mesecima od strane Zaštitnika građana nije bilo nikakve reakcije na ovaj slučaj, nije pokrenut nikakav postupak a prolazili su dani i nedelje.

U slučaju smrti Dalibora Dragijevića ne samo da su prekršeni domaći zakoni i Ustav, već i konvencije Ujedinjenih nacija, čiji je Srbija potpisnik i koji zabranjuju zlostavljanje i mučenje. Za ovaj najdrastičniji slučaj policijske torture zainteresovale su se i nevladine organizacjie, uključujući i Beogradski centar za ljudska čiji pravni tim je preuzeo zastupanje oštećenog, u ovom slučaju oca ubijenog Dalibora, Radoslava Dragijevića koji im je dao punomoćje.

Ali, u Srbiji to nije bilo moguće.

"Bili smo u stalnom kontaktu sa tužilaštvom u Nišu, ali i sa Zaštitnikom građana i tražili smo da ostvarimo uvid u predmet. Prvo je rečeno da to nije moguće jer nisu saslušani svi svedoci u postupku, a poslednji svedok koji je ostao da bude saslušan je upravo Radoslav Dragijević. Kada smo se obratili Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću poslednji put, rečeno nam je opet da ne možemo da ostvarimo uvid u predmet jer je kancelarija Zaštitnika građana započela postupak. Tako nešto ne postoji u pravu i ne razumem po kom osnovu je našem advokatu koji zastupa Dragijevića onemogućeno da ostvari uvid u predmet. Ceo posao koji treba da uradi Zaštitnik građana je da preuzme dokumentaciju, sasluša policajce, ode do Instituta za sudsku medicinu i ostvari uvid u obdukcioni nalaz, a potom da izda preporuke. Ceo posao koji treba da uradi može da traje najduže tri meseca, a već sada je prošlo sedam meseci", naglašava Vladica Ilić.

"Nisam ja, neko drugi je"

Sa druge strane, Zaštitnik građana Zoran Pašalić ponovo portalu Nova.rs nije dao zahtevane informacije.

"Nisam ja pokrenuo taj postupak, neko drugi je, ali nisam u kancelariji i ne mogu da pogledam", izjavio je za portal Nova.rs Zoran Pašalić, koji mesecima nije našao za shodno da pokrene postupak o smrti građanina Dalibora Dragijevića.

Čini se da je reagovao samo da bi onemogućio pravne zastupnike da ostvare uvid u predmet, u kome se nalazi i oni što vlasti kriju od javnosti, obdukcioni nalaz Dalibora Dragijevića.

Šta se dogodilo Danki Ili?

Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta iz dvorišta pojate u Banjskom polju kraj Bora, gde je bila sa majkom i starijim bratom i majkom, a njen nestanak prijavljen je oko 15 časova. Prvi policajci su vrlo brzo došli na lice mesta i započeta je potraga, a po prvi put u Srbiji aktiviran je sitem "Ponađi me".

Zbog ubistva deteta, čije telo do danas nije pronađeno, uhapšena su dvojica osumnjičenih, radnici JKP "Vodovod" iz Bora, Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50).

Po zvaničnoj verziji, oni su službenim automobilom "fiat panda" udarili dete i ubacili ga u vozilo. Kasnije se dete osvestilo, oni su ga ubili, a telo bacili na deponiju. Kasnije su premestili na nepoznatu lokaciju. Telo Danke Ilić nije pronađeno, kao ni DNK tragovi deteta u automobilu koji je, prema navodima optužnice, korišćen prilikom ubistva male Danke. Dvojica optuženih, Dragijević i Janković su priznali delo u policiji, ali su kasnije to priznanje povukli uz tvrdnju da su iznuđena torturom.

BONUS VIDEO: Na čemu se temilji optužnica za ubistvo Danke Ilić