0
Uskoro ističe druga mera kućnog pritvora profesoru Građevinskog fakulteta Milanu Spremiću, jednom od osumnjičenih za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi. Spremić, za koga stručna javnost od početka tvrdi da nikada nije trebalo da bude među optuženima, proveo je više od šest meseci u pritvoru i isto toliko u kućnom pritvoru, dok oni koji bi, prema svemu sudeći, trebalo da budu iza rešetaka, to nisu. Zbog toga se sve više stiče utisak da se teret odgovornosti za smrt 16 ljudi slama upravo na njemu.
Profesor Milan Spremić nalazi se na optužnici koju je podiglo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu zbog urušavanja nadstrešnice, što je dovelo do smrti 16 ljudi. Spremić je označen kao lice za projektovanje, iako njegova odbrana, kao i kolege sa Građevinskog fakulteta, tvrde da on to nije bio.
Dok se njegova druga mera kućnog pritvora bliži kraju, iz stručnih krugova stižu sve glasnije poruke da profesor Milan Spremić ne samo da nije mogao da spreči tragediju, već da uopšte nije imao dodira sa delom projekta koji je kasnije doveo do pada nadstrešnice. Dokumentacija, kako su tvrdile njegove kolege i odbrana, jasno pokazuje da nadstrešnica nije bila u opsegu posla koji je on kontrolisao, te da se danas teret odgovornosti prelama preko čoveka koji sa tim radovima nije imao nikakve veze.
Dok Spremić mesecima boravi u zatvorskom i kućnom pritvoru, prvooptuženi za pad nadstrešnice, u prvoj liniji državni funkcioneri i odgovorna lica u privatnim kompanijama, čini se da su u mnogo povoljnijem položaju. Upravo to otvara pitanje selektivne pravde i stvarne volje institucija da se ovaj slučaj do kraja rasvetli.
Advokat Jovan Rajić za Nova.rs ističe da se u slučaju profesora Spremića najbolje vidi nejednak tretman prema osumnjičenima.
„Najbolje se vidi kako zapravo nisu svi jednaki, odnosno kako su neki jednakiji od drugih. Sećate se koliko je Goran Vesić bio u pritvoru, u dva navrata po dva i po dana ukupno. Sećate se kako je bilo sa Tomislavom Momirovićem i sa kućnim pritvorom? Sadaa imamo i primer ministra Nikole Selakovića koji ide na saslušanje u JTOK noću, kada nema druga „pametnija posla“, tek tada ide na saslušanje“, ističe Rajić.
On ističe da se vidi način na koji se postupa prema profesoru Građevinskog fakulteta koji je neosuđivan i koji se nije suočavao sa bilo kakvim, barem ono što je poznato javnosti, pravnim kršenjima propisa.
„Ne postupam u predmetu i ne znam da li postoje elementi za njegovo pritvaranje i sada meru zabrane napuštanja stana, ali vidim da se nejednako postupa prema okrivljenima u istom predmetu. Pritom, ne treba zaboraviti da se prva tri okrivljena nisu ni nalazila u zatvorskom pritvoru. Tu nešto nije u redu i to govori zapravo kako funkcioniše sistem“, naglasio je advokat Jovan Rajić.
Milan Spremić proveo je skoro sedam meseci u zatvorskom pritvoru, nakon kog je poslat u kućni. Ovaj slučaj specifičan je po tome, što je gotovo celokupna stručna javnost, na čelu sa Građevinskim fakultetom, istakla da je pozicija Spremića u ovom slučaju bila takva da on nije mogao biti odogoran za ono što se tog dana dogodilo.
Vladimir Beljanski, njegov advokat, ranije je izjavio da profesor Spremić kao izvestilac nije imao veze sa nadstrešnicom.
„Stabilnost nadstrešnice nije proveravao, niti je ona na bilo koji način bila spomenuta u sveskama idejnog projekta koje su njemu 2019. bile dostavljene. Profesor Spremić se bavio isključivo fasadnom riglom, okvirima konstrukcije za prozore, koji i danas stoje tamo nedirnuti, koji su apsolutno bili ispravni, stabilni i za šta je on dao svoje mišljenje. Po tom osnovu on apsolutno ne može biti odgovaran za bilo šta u vezi sa nadstrešnicom i padom nadstrešnice“, rekao je Beljanski tada.
On je tada objasnio da je većina okrivljenih na određeni način bila ucenjena da mogu biti pušteni u kućni pritvor, ukoliko se odreknu inženjerske licence, na šta su neki pristali, do je profesor ostao stava da ne može biti odgovoran za bilo šta i da ne želi da se odrekne onoga za šta se ceo život školovao, te da je to bilo primoravanje i vrsta poniženja na koju nije pristao.
Sa druge strane, Sanja Fric, docentkinja Građevinskog fakulteta, ranije je objasnila da Spremić nije radio tehničko kontrolu projekta, već stručnu kontrolu početne faze idejnog projekta, gde uopšte nije bilo predviđenih radova na nadstrešnici.
„Nadstrešnica uopšte nije bila predmet projekta na kojem je on vršio stručnu kulturu. Drugo što je netačno je da je profesor Spremić bio odgovorno lice za projektovanje republičke revizione komisije. Takvo lice ne postoji. Takođe, važno je naglasiti da odluku o prihvatanju projekta nije doneo on na nivou idejnog projekta, nego je donela Republička reviziona komisija, a odluka je mogla biti drugačija, ako je smatrala da nešto sa projektnom dokumentacijom nije u redu“, objasnila je.
Profesor Milan Spremić uhapšen je krajem novembra prošle godine zbog pada nadstrešnice, a u njegovu odbranu stao je i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je oštro odbacio odgovornost navodeći da je Spremić vršio stručnu kontrolu Idejnog projekta konstrukcije, kojim nisu bili predviđeni radovi na nadstrešnici.
„To je početna i najniža faza projektne dokumentacije koja se prvenstveno odnosi na koncepciju objekta, te na njenoj osnovi nije moguće dobiti građevinsku dozvolu, niti započeti izgradnju. Ističemo da prof. Spremić ne može biti odgovoran jer tokom stručne kontrole Idejnog projekta konstrukcije, nije mogao imati saznanja o nameri da se izvode radovi na nadstrešnici, s obzirom da u Idejnom projektu konstrucije, nisu bili predviđeni radovi na postojećoj nosećoj konstrukciji objekta, naročito ne na predmetnoj nadstrešnici“, naveli su iz ove Institucije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
