Od početka godine u slučajevima porodičnog nasilja ubijeno je 19 žena, a poslednja je Suzana Milošev (Ćazić), koju je ubio suprug Robert Milošev, u mestu Bočar kod Novog Bečeja. Ova brojka je krajnje alarmantna, a koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević za Nova.rs apeluje na žene da nasilje obavezno prijave, ali i otkriva koji znakovi mogu da budu crveno lampica za opasnost.
Stanojevićeva na početku razgovora ističe da onaj ko jednom počini nasilje uglavnom ga ponovi. Kada je reč o profilu ličnosti muškarca koji čini nasilje, naša sagovornica navodi da postoji nekoliko karakteristika koje se ponavljaju iz slučaja u slučaj.
„Ne može se nikada sto odsto definisati profil nasilnika, jer postoji mali procenat njih koji su naizgleda totalno normalni ljudi, normalnih zanimanja, nisu bili problematični i ništa nije ukazivalo na to da će počiniti ubistvo. Naravno, oni su u manjini“, kaže naša sagovornica i dodaje:
„Velika većina je, pak, onih koji imaju sličan profil ličnosti. To su ljudi koji su godinama pokazivali nasilje, retko se dešavalo da se ljudi tek upoznaju i da se dogodi ubistvo. Nasilno ponašanje uglavnom traje godina“.
Kako navodi naša sagovornica, poslednji primer je slučaj ubice iz Novog Bečeja, koji je bio osuđivan zbog narkotika i poznat kao incidentna i nasilna osoba.
„Od njega se moglo očekivati da će napraviti problem, on je pre ubistva brutalno pretukao svoju partnerku, koja je otišla kod komšija da traži pomoć, ali je on molio da se vrati i na kraju je ubedio. Takvi su primeri česti, nasilnik obećava da neće nikada više, kako će se promeniti, obećava lep život“, priča koordinatorka Sigurne kuće.
Ona ističe da je u pitanju samo mamac.
„Oni žele da se žena vrati kod njih, nažalost, oni na ženu gledaju kao na svojinu. Postoji izuzetna mogućnost da je u ovom slučaju nasilnik bio na drogama, što svakako nije opravdanje. Svaki nasilnik je ubistvo, na neki način planirao. Verujte mi, iz mog dugogodišnjeg iskustva znam, nasilnik se nikada ne promeni“, objašnjava ona.
Kako navodi, u ovom slučaju, monstrum je ženu ubio odmah nakon što se vratila u kuću. Stanojevićeva ističe da postoji nekoliko razloga zbog kojih se žene ipak vrate nasilniku.
„Prvi je taj emotivini razlog koji moramo spomenuti, ali ako njega zanemarimo, tu su i deca, kao i materijalni momenat. One smatraju da su prinuđene da trpe. Takođe, tu je još i vera da će se nasilnik promeniti ili jako često pretnje. Pretnje najbližima, pa žene kažu sebi: „Bolje da ja pretprim, nego da nekog mog teroriše““, upozorava naša sagovornica.
Nažalost, kako vreme prolazi, nasilje postaje sve gore.
„Žene se osećaju krivima u takvim odnosima. Žene je strah i sramota, ne žele da priznaju da su napravile grešku što su ušle u odnos sa monstrumima. Prikriva se sve, glume da je odličan odnos sa partnerom, boje se onih pitanja: „Pa što si radila to, kako si mogla da se udaš za takvog, što si trpela?““, objašnjava Vesna Stanojević.
Naša sagovornica upućuje važan apel svim sugrađankama da ne trpe nikakav vid nasilja.
„Nemojte nikada nasedati na obećanja. Svaki nasilnik se primiri jedno vreme, ali posle kratkog vremena postaje drastičniji i gori. Nemojte nikada verovati u te priče, odmah se sklonite. Imaćete podršku države, koju sada nemate, progovorite i nađite način da odete, polako ćemo zajedno sve rešiti, da vidimo kako trajno rešiti problem, nasilnik se neće promeniti i nemojte to trpeti“, naglasila je posebno.