3
Digitalno nasilje u regionu je u porastu i zahteva udruženi odgovor, kroz hitnu promenu zakona, saradnju sa tehnološkim kompanijama i različite nivoe edukacija, zaključak je regionalnog vebinara “Osvetnička pornografija - digitalna prijetnja pogoršana pandemijom”, koji je organizovao Institut za medije zajedno sa još šest medijskih organizacija iz regiona.
Rukovodilac za suzbijanje krivičnh dela visoko tehnološkog kriminala Uprave policije Crne Gore Jakša Backović, saopštio je da je u pripremi izmena zakona kako bi na nivou Crne Gore mogli da se filtriraju i blokiraju sporni sadržaji na Internetu za koje nadležne institucije utvrde da su štetni.
“Ne samo po pitanju osvetničke pornografije, već i kada su u pitanju rasizam, širenje nacionalne i verske mržnje, ugrožavanje sigurnosti, proganjane“, rekao je on.
Osvetnička pornografija je vrsta onlajn nasilja kojoj je izloženo sve više mladih žena u regionu. Početkom marta obedlodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji skoro desetak grupa u kojima desetine hiljada, pretežno muškaraca sa područja Balkana, razmenjuje različite pornografske sadržaje.
Najveća grupa među njima – EX YU Balkanska soba, imala je oko 36.000 članova. Među sadržajima koji su deljeni bilo je i dečije pornografije. Iskustva u Evropi i regionu ukazuju da je osvetnička pornografija u porastu tokom pandemije COVID 19.
Backović je kazao da u Crnoj Gori ima osvetničke pornografije i da pretpostavljaju i da su crnogorski građani učestvovali u grupama na aplikaciji Telegram.
Na pitanje da li u Crnoj Gori postoje saznanja da postoje organizovane grupe poput onih u Srbiji i Makedoniji, i imaju li podatke da je neko iz Crne Gore učestvovao u deljenju spornog sadržaja, Backović je rekao da “postoje pretpostavke da su učestvovali državljani Crne Gore, ali da je proces identifikacije težak.”
“Imamo operativnih saznanja da postoje oganizovane grupe nevezano za osvetničku pornografiju, ali nemamo grupu koja konkretno targetira crnogorske građane”, naveo je on.
Policijski inspektor za visokotehnloški kriminal je rekao da je osvetnička pornografija problem koji postoji u Crnoj Gori.
“Telegram i Signal su grupe čije članove policija ne može da identifikuje i ne moze da ih zabrani. Upravo u Srbiji osoba koja je uhapšena se ne goni zbog osvetničke pornografije već zbog toga što je delila pornografski sadržaj na kome su se nalazila deca ispod 14 godina”, pojasnio je on.
Backović je ukazao da osvetnička pornografija ne postoji kao posebno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, da se uglavnom podvodi pod ugrožavanje sigurnosti i proganjanje ili ucenu, ali da se goni po privatnoj tužbi.
Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, koosnivač Share Fondacije je, međutim, ukazao da se prilikom izmena zakona koje se odnose na filtriranje podataka “mora biti jako oprezan jer se mora poštovati sloboda izražavanja na Internetu.”
On je naglasio važnost zajedničke saradnje na nivou regiona kada je u pitanju osvetnička pornografija, ali i problemi koji se karakterišu kao digitalno nasilje.
„Istina je da su platforme velikih kompanija u središtu ove igre, ali ovo su dosta lokalna pitanja i filtriranje interneta bi značilo korak unazad kada je u pitanju sloboda izražavanja, to je suprotno i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”, naveo je on.
Kako je dodao, platforme imaju vrstu moći i suvereniteta a naša nadležnost je krajnje ograničena.
“Ne samo u ovom polju već i u drugim. Tim platformama smo dali toliko ličnih podataka, fotografija, adresa, lokacija, a kada naiđemo na problem ne možemo naći izlaz jer te kompanije ne postoje za nas kada dođemo do problema. Napravljeni su zidovi od veštačke inteligencije i građani su bez mehanizama ozbiljne reakcije. Digitalna pismenost je zato preduslov za izgradnju mehanizama zaštite između građana, policije, zakonodavnog okvira i drugih institucija”, kazao je on.
Aida Perović, psihološkinja i direktorica NVO Prima i Jelena Riznić, sociološkinja iz feminističkog kolektiva Ženska solidarnost, ukazale su na problem stigmatizacije žrtve, patrijahalnu sredinu i probleme sa kojima se devojčice suočavaju kada trpe tu vrstu nasilja.
Perovićeva je kazala da je nekada potrebno da se žrtvama pruži i psihotrerapija ali i da je prisustvo podrške ključan moment.
„Onog trena kada se pojavi neko da govori o ovome na način koji nije osuđujući to je vrsta podrške i tu se nalazi put za osećaj poverenja”, rekla je ona.
Jelena Riznić je ukazala da onaj ko ne govori o patrijarhatu, treba da ćuti o osvetnickoj pornografiji.
“Čini se da je zid ćutanja probijen i da su žrtve malo osnažene da govore. Ipak svedoci smo sekundarne viktimizacije na svakom portalu koji otvorimo kada se o ovome izveštava i zato je ovo tek vrh ledenog brega. Mislim da uvek moramo da naglašavamo da žene nisu krive. Aktivisti imaju dužnost da ih osnaže i šalju upravo tu poruku – niste krive. Jer, stiče se takav utisak da mi nigde nismo bezbedne. Važno je da ovo postane deo mejnstrima kroz obrazovni proces“, navela je ona.
Panelisti nisu saglasni da li osvetnička pornografija treba da bude posebno krivično delo. Predstavnice NVO smatraju da treba, dok Backović i Krvokapić su istakli da se može tretirati u okviru postojeće regulative. Ukazuju da se u tom slučaju moraju uraditi izmene kako bi se osvetnička pornografija gonila po službenoj dužnosti, a ne samo po privatnoj tužbi. Takav pristup, ukazuju, značajno otežava kažnjavanje počinilaca.
Svi učesnici/se vebinara su istakli potrebu da se o digitalnom nasilju deca obrazuju još u osnovnim školama.
Na vebinaru je učestvovalo oko 100 građana, aktivista, predstavnika civilnog sektora iz čitavog regiona.
Vebinar je deo projekta „Mediji za građane-građani za medije“, koji Institutu za medije već treću godinu realizuje zajedno sa još šest medijsih organizacija iz regiona, uz podršku Evropske unije. Projekat kofinansira Ministarstvo javne uprave i digitalnog društva Crne Gore.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
