Bratstvo i jedinstvo: Tone kokaina ujedinile "eks-Ju" mafiju

"Kriminalci znaju samo jednu ideologiju, a to je moć i novac. Njih politika i nacionalnost uopšte ne interesuje", ovako započinje priču o balkanskim bratstvu i jednistvu kriminalca sa Balkana  advokat i član Svetske asocijacije šefova policije Marko Nicović.On za Novu kaže da ono što je zanimljivo kad je u pitanju saradnja kriminalaca sa prostora nekadašnje SFRJ jeste što su prvo njihovi preci, a onda roditelji dugo vremena živeli za zajedničkoj državi. Oni su imali jednu sigurnu luku, pa osim genetske imamo i etničku pripadnost jednoj teritoriji i jednoj populaciji ( Jugoslovenstvo primedba autora)"Oni se među sobom brzo sprazumeju. Među njima nema ni jednog obračuna. To nigde ne možete da pročitate. Ja sam u Svetskoj asocijalciji šefova policije i mi smo još u januaru razmatrali taj fenomen, vezu etničke populacije za određenu vrstu kriminala, gde se oni bez obzira za politička razmimoilaženja izuzetno dobro slažu , ne smo u vezi transporta droge. Imate recimo grupu "Pink Panter" koja je noćna mora za sve policije sveta. Oni prave mešanu ekipu iz bivše Jugoslavije. Što se tiče šverca droge  oni su tačno napravli ekipu sa jasnom raspodelom poslova: Crnogorci su moreplovci, Srbi su ti koji ugovaraju poslove u Južnoj Americi i Meksiku, odnosnosu spretni su trgovci, Hrvati  i Slovenci kriminalnu grupu snabdevaju putnim ispravama pošto su članovi EU, Bosanci su vezani za taj islamski deo za prebacivanje heroina iz Pakistana, Avganistana i Irana. To je zapravo bratstvo i jedinstvo na jednom primeru, kriminalu", dodaje Nicović i podvlači da su oni jedan klan, ali sa više nacija i kao primer navodi primer Čilea, Perua, Kolumbije, Paragvaja, Urugvaja koji čine jedinstven južnoamerički kartel.Što se tiče "Balkanaca" interesantna je još jedna stvar naglašava Nicović:"Imate zasade marihuane  u dolini Neretve 1991, 1992, 1993 i 1994. Te zasade na smenu čuvaju hrvatska i muslimanska paravojska. Sledi berba i delenje žetve. To je bio šok za ljude i posmatrače iz UN, koji nisu mogli da veruju uopšte, na jednoj strani ovi ratuju na krv i nož, a sa druge ovi zarađuju, zajednički gaje zasade marihuane".

Na pitanje odakle ljudi sa sa prostora eks JU u poslovima sa kokainom, na koji su se orjentisali, više nego na proizvodnju marihuane, sintetičkih droga, pristitucije, reketiranja i trgovine belim robljem Nicović kaže:"Mi smo imali najveće pomorske firme, koje su kad se desio rat i sankcije pukle. Desetine hiljada ljudi koji su radili u tim pomorskim kompanijama ostale su bez posla. A onda su južnoamerički karteli preračunali da je skuplje uvoziti kokain u Evropu preko Nigerije i Zapadne Afrike, plaćati brojnim parapolicijama i paravojskama reket, pa su zaključili da je bolje ulagati u ove prostore u Albaniju, Grčku, Hrvatsku i taj deo Jadrana, gde su ljudi laki za angažovanje, gde se nalaze iskusni pomorci. Jugooceanija iz Kotora, Brodolinija iz Rijeke su svetske kompanije, pa Uljanik, Rijeka, koja je bila druga luka za gradnju brodova posle Osake u Japanu . Ti ljudi su vrlo brzo našli profesionalno uhlebljenje kod južnoameričkog kartela. Sada kokain više ne voziš ka Africi, nego ka Crnoj Gori i Hrvatskoj, a odatle iz tih luka ide ka Evropi, jer je lako korumpirati carinike".Nicović dodaje i da su ljudi sa ovih prostora cenjeni i kao profesionalne ubice, koji ne rade samo za račun južnoameričkih klanova, nego rade i za druge mafije."Ljudi sa ovih prostora su vrlo kvalifikovana radna snaga jer su prošli građanske ratove, znaju da pucaju, znaju da podmeću eksploziv, znaju da gađaju iz svih vrsta oružja i onda su oni, plus što su jeftiniji od drugih i imaju iskustvo iz ratova, mogu vrlo lako da nađu na tržištu kriminala novo angažovanje. Oni osim za kratele rade i za razne obaveštajne službe, oni su postali takozvani frilenseri. Oni koji se angažuju kao profesionalne ubice za bilo koga, zapravo su bivši pripadnici paravojski, koji su prošli građanske ratove, a pošto ovde više nema ratova, oni su ostali bez posla.  Ti ljudi koji su prošli "tvrda vremena" su poželjni u svetu. Ljudi sa naših prostora lako sarađuju sa ruskom mafijom, koja je jedina globalna mafija u svetu i koja ima svoja pravila".Nicović dodaje da je suština obračuna "šakaljaraca" i "kavčana", u tome što je jedan od klanova organizovao deo obaveštajnih struktura Crne Gore i onda su jedni druge počeli da nameštaju stranim policijama, Prema njegovim rečima to nije obračun tih ljudi, nego i obaveštajnih službi, koje ih koriste da se oni međusobno tuku kako bi izbrisali konkurenciju u svetu."Mnoge strane službe koketiraju da drogama, odakle dobijaju novac za crne fondove, koji nisu pod kontrolom, senata, kongresa i skupštine, jer taj se novac koristi za finansiranje kontrarevolucija, pučeva i razbijanja vlasti korupcijom". Mnoge službe koketiraju sa drogom jer se tu munjevito stiče novac.  Kilogram  kokaina u Kolumbiji košta 5.000 dolara, a u Njujorku 100.000 i tu je profit 20 puta veći", dodaje on.

S druge strane urednik KRIK -a Stevan Dojčinović kaže da balkanski klan nije jedinstvena grupa, već da je to spoj manjih grupa sa Balkana."Naši ljudi se generalno traže bez obzira na sve. Sve te grupe iz  Srbije, Crne Gore, Bosne, Makedonije, naši kriminalci praktično rade bez oproblema tamo. To nije jedna ekipa već više, koji rade tamo unazad decenijama bez ikakvih problema, iako su to kriminalne grupe koje dolaze iz zemalja koje su međusobno ratovale", dodaje on.Prema Dojčinovićevim rečima za kriminal to nije problem, već je bitna težnja sa profitom , jer kriminal nema neku veru, ideologiju i bilo kakvu moralanu skrupulu."Njima je bitna samo zarada, tako se ljudi sa Balkana faktički usmeravaju prema toj zaradi i mogu mnogo bolje da urade poslove i mnogu mnogo bolje da obezbede korupciju, što je jako bitno", dodaje Dojčinović.On dodaje da ova priča nikad nije toliko bila nejednistvena kao danas. Postoji liberalizacija tržišta i nikada nije postojalo toliko grupa koje učestvuju u kriminalnim poslovima kao danas."Nemamo jedinistveni klan, već desetine grupa, koje švercuju ozbiljne količine droge i naravno među njima izbijaju sukobi i to isključivo oko posla, jer oni jure da naprave neki posao. Tržište je takvo da nekad  samo veliki učestvuju , a nekad i sitni. U tome najvažniju ulogu iraju crnogorski pomorci koji služe i jednim i drugim grupama. Oni su najvrednije u toj mreži šverca. Kokain se kupuje u Južnoj Americi i lako je  naći kome ga prodati u Evropi, ali nije lako transportovati", zaključuje Dojčinović.