15
"Energetski kolaps Elektroprivrede Srbije nije se desio samo zbog nekvalitetnog uglja već pre svega zbog nestručnog kadra i politike", tvrdi Nataša Prišić, koja je kao specijalista korporativne bezbednosti radila u Sektoru unutrašnje kontrole EPS-a.
Prišić u razgovoru za Nova.rs kaže da je sve krenulo od rukovodećeg kadra koji je tek posle sedanja u fotelju pribavljao diplome, tačnije, kupovao ih parama Elektroprivrede Srbije. Samo u jednoj godini, za doškolovanje zaposlenih u Elektrovojvodini, predviđena su sredstva veća od 75 miliona dinara.
Nijedan radnik nije se doškolovao u oblasti elektro, niti energetske struke.
“Kada se postavi pitanje stručnosti u odnosu na posao koji neko obavlja, ili bolje reći nestručnosti, sinonim za to, ne samo u EPS-u već i u Srbiji, je ime Milorad Grčić, sada već bivši direktor Elektroprivrede Srbije. Nikom nije poznato kakvu diploma ima ali svi znaju da je ona stigla u koverti, tek nekoliko meseci nakon stupanja na funkciju v.d. direktora EPS-a, na koju ga je 2016. godine postavila Vlada Srbije a potpisao tadašnji premijer, danas predsednik Aleksandar Vučić. U tom trenutku, Grčić apsolutno nije ispunjavao uslove konkursa ali je bio politički podoban. Iako funkciju v.d.direktora nije mogao obavljati više od godinu, na njoj je ostao šest godina, sve do 2021. i kolapsa EPS-a kada je smenjen. Da se to nije desilo, i dalje bi bio na tom mestu, a da nije na njega postavljen, sigurno do kolapsa ne bi ni došlo”, priča za Nova.rs bivša koordinatorka Unutrašnje kontrole u EPS-u, koja je, kako kaže, ostala bez posla zato što nije ćutala o zloupotrebi i kriminalu u EPS-u.
Pročitajte još:
Ona ističe da je službu Unutrašnje kontrole (UK) Grčić formirao još dok je radio u Kolubari, te da ju je stupanjem na funkciju v.d. direktora, dodatno proširio. Prišić, koja je do tada radila u kontroli finansijskih tokova, takođe prelazi u UK, sektor za koji kaže da je, bez obzira što je u njemu radila, bio tampon zona rukovodilaca, i da je sa tim ciljem i formirana, što joj tek kasnije biva jasno.
“Grčić je iz Kolubare za sobom povukao Branka Milojevića i Nenada Dilberovića, i tako počinje razvoj UK sektora. Milojevića se brzo oslobodio i poslao ga sa oborenim koeficijentom u Šabac, jer je krenuo da iznosi neke činjenice koje su se ticale Grčića. Na čelo sektora postavlja Dilberovića koji samoinicijativno pravi posebnu sistematizaciju za UK, koju inače nema više ni jedan sektor u EPS-u. Prvo je u UK bilo pet ljudi ali dovlačenjem policajaca iz Obrenovca i Beograda, dolazi se do brojke od 27. Zašto policajce? Pa Dilberović je nekada radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, posle čega se spojio sa Grčićem. Svi ti ljudi koji se dovode u UK, naravno, nemaju odgovarajuću stručnu spremu. Ključan među njima je Goran Janjušević, policajac iz Obrenovca, koga lično dovodi Grčić, šalje ga na fakultet gde dobija papir a onda ga postavlja za koordinatora za antikorupciju. Za neku šeficiu postavljaju i Ljiljanu Stevanović koja je PR Grčića, ali i Željka Božića koji je nekada bio u policiji rukovodilac Dilberoviću, pa mu sada on vraća uslugu. U jednom trenutku se ne zna “ko pije – ko plaća”, ali imamo deset šefova, policajaca, čija plata iznosi 250-300 hiljada dinara. Oni su u stvari lično obezbeđenje Milorada Grčića”, priča Prišić.
Imajući u vidu navode, Prišić pitamo kako se ona našla u UK u kojoj počinje da radi sa pomenutim licima.
“Posle 15 godina rada, prvo u Sektoru za projektovanje a zatim u finansijskoj operativi, prešla sam prvo u Službu za bezbednost u Novom Sadu. Dolaze Dilberović i Milojević, odlazimo kod direktora i kažu mi da će morati da iz našeg sektora uzmu jednog ili dva čoveka. Rekli su mi da su, da ne bi bili u problemu, morali da nađu zaposlenog koji je iz struke bezbednosti. Ja sam bila jedini specijalista korporativne bezbednosti u celom EPS-u. Tako kreće moj rad u UK EPS”, kaže ona.
Prelaskom u UK, Nataša inicira da se provere diploma zaposlenih, pre svega u Novom Sadu gde je do tada radila. Od direktora dobijaju nalog i kreću sa proverama širom Srbije ali i ovog puta najviše problema biva u Novom Sadu, gde su na nepotrebne kadrove potrošena milionska sredstva. Kontrola je, za zadati period, vršena 2017. godine analizom načina poslovanja u oblasti obrazovanja i prikupljanjem informacija vezanih za način sprovođenja procedure obuke zaposlenih.
“U samom startu nailazimo na to da se za mehanizam potrebe za školovanjem uzima anketa u kojoj se nalaze lične želje zaposlenih a ne potrebe sistema. U periodu za koji vršimo kontrolu, generalni direktor Elektrovojvodine je bio Srđan Kružević, funkcioner Jedinstvene Srbije preko koje i dolazi na tu funkciju. On je kolektivu i Novom Sadu poznat kao neko ko je sa 23 godine života završio srednju školu. Pokrao je Elektrovojvodinu i poplaćao silne školarine, parama EPS-a, dotadašnjim članovima JS koje je on u vreme zabrane zapošljavanja zaposlio u EPS, radilo se o stotinama ljudi. Na rukovodeća mesta i za najbliže saradnike zapošljava partijske kolege i sve ih “školuje”o trošku EPS-a. Za dve godine je tako zaposlio i “odškolovao” više od 250 ljudi”.
“U kontroli konstatujemo da anketu, koja služi za analizu potreba stručnog osposobljavanja, vrše ljudi bliski tadašnjem direktoru. Sve potpisuje Siniša Puškar, u tom momentu direktor za korporativne i pravne poslove. Iako navodno nije priznavao private fakultete, master studije završava na jednom od takvih, i to o trošku EPS-a. Čak i Kružević, sam sebi potpisuje školarinu za master, što je krivično delo pribavljanje sopstvene materijalne koristi. Master diplome dobijaju svi njegovi bliski saradnici. Fakultetske diploma je dobio ko je poželeo, uglavnom novozaposleni, ali to školovanje EPS-u nije donelo apsolutno ništa, ni jednog jedinog čoveka elektro i energetske struke, pa ni elektromontera za kojima vapi EPS.”, priča Prišić.
Ono što je podatak koji, kako Prišić kaže, zaprepašćuje, jeste novac koji je tada, na godišnjem nivou u Elektrovojvodini bio planiran za obrazovanje. U pitanju je cifra od, kako kaže, preko 75 miliona dinara dok je u Kolubari, koja je višestruko veća po broju zaposlenih, to bilo 20 miliona. Na samo dva novosodska privatna fakulteta, za šta vrše kontrolu, na jednogodišnju edukaciju i master studije potrošeno je 12.712.000 dinara i to za 290 lica.
Svi kadrovi su školovani za menadžment i kabinet.
“Ulaskom u kontrolu, uzimajući u obzir proceduru koja je nesrazmerna, sumnjamo u neracionalno planiranje i trošenje novca zbog broja potencijalnih korisnika obuke kojih je bilo ukupno 250, na dva novsadska privatna fakulteta. Njih 150 je završilo specijalistički kurs za korporativno upravljanje u funkciji poslovne efikasnosti kompanija na “FIMEK” Novi sad, što je u ukupnom iznosu koštalo 3.268.800 dinara. Ostalih 100, na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Novi Sad, završava kurs – društveno odgovorno ponašanje velikih akcionarskih društava što EPS košta 2.179.200 dinara, iako preduzeće nikada nije bio u akcionarskom statusu. Ono što nas zaprepašćuje jeste da se imena ljudi ponavljaju na spiskovima oba fakulteta. Nalzimo i 20 master studija ekonomske struke na jednom i 20 master studija pravne struke na drugom fakultetu. Te studije za svakog zaposlenog iznose po 181.600 dinara što je u ukupnom iznosu 7.264.000 dinara”, argumentuje Nataša.
Nastavkom kontrole, dodaje ona, utvrđuje se da je pojedinim zaposlenima plaćeno srednje obrazovanje, i to da su za šest meseci do godinu dana završavali po četiri razreda. EPS je plaćao i školovanje na drugim fakultretima a, kako tvrdi Prišić, bilo je i slučajeva da je za jedno lice školarina plaćena po dve godine unapred.
Ona kaže da su u EPS prvo zapošljavani a onda školovani profili koji nemaju nikakve veze sa Elektroprivredom.
“Imamo slučaj gde radnik zaposlen kao profesor fizičkog, zahvaljujući Jedinstvenoj Srbiji, o trošku EPS-a dobija zvanje master ekonomista. Konfekcijski tehničar dobija plaćenu školarinu na Fakultetu za pravne i poslovne studije u Novom Sadu. Modelar obuće dobija zvanje dip. ekonomiste kao i fudbalski i košarkaški treneri. To su samo neki od primera kojih je bilo na stotine ali ono što smo kontrolom utvrdilo jeste da među njima nije bilo ni jednog lica elektro struke. O svemu svedoči dokumentacija EPS”, ističe Prišić.
Ona kaže da su kolega Blagoje Aleksić i ona, i u ovom random zadatku zaustavljeni ali da su u zapisniku naveli sve utvrđene nepravilnosti. EPS-u su predložili disciplinske a tužilaštvu krivične mere za počinioce.
“Cilj utroška sredstava nije bilo sticanje znanja zaposlenih već nesrazmerna materijalna korist davaoca usluga, zloupotreba i pronevera tadašnjeg direktora. Nalog za pokretanje javne nabavke je izdat pre nego što su vršene analize poslovanja i potrebe poslovnih procesa, pre nego što je sprovedena anketa među zaposlenima. Suštinsko pitanje je, kako se pre raspisivanja javne nabavke znalo da će 20 ili 40 zaposlenih želeti da se školuje na master studijama? Pravog odgovora nema, ali da se sve radilo radi sticanja koristi a ne radi unapređenja poslovanja EPS-a, je više nego jasno”, zaključuje Prišić.
Unutrašnja kontrola konstatuje i da su neka od navedenih lica, prešla da rade u Srbija-gas, ali nisu vratila novac za školarinu, jer su posle sticanja diploma, otišla pre isteka dve godine rada sa stečenom diplomom, što je bio uslov.
Sve se, kako kaže Prišić, završilo na zapisniku UK, a zahvaljujući uticaju funkcionera grada Novog Sada, niko nije procesuiran. Još ističe da je upravo ovakav odnos prema struci i sistemu EPS doveo do njegovog kolapsa, a za milonske štete još niko nije odgovarao. Tek posle 20 godina na čelo EPS-a došao je čovek iz struke.
Pročitajte još:
Prema tvrdnjama Prišić, protiv tadašnjeg direktora Kruževića, odgovornog za iznesene navode, vodi se istraga pred Tužilaštvom Novi Sad, kao i pred Tužilaštvom za organizovani kriminal RS.
Da li je istina da je EPS Novi Sad oštećen za blizu 80 miliona dinara kupovinom diploma i školovanjem nepotrebnih kadrova, pitali smo EPS ali je ovaj odgovor izostao.
Bezuspešno smo tražili i da nam EPS dostavi imena privatnih fakulteta iz Novog Sada na kojima su zaposleni stekli diplome, kao i spiskove tih lica.
BONUS video: Provlačenje kartice u EPS-u
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
