Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je danas da pojedini krijumčari izbeglica i migranata uživaju zaštitu bezbednosnih službi Srbije.
Preko puta glavne autobuske stanice u Beogradu nalazi se parče Bliskog istoka – kafić Mesopotamija, prepoznatljiv po prednjoj narandžastoj fasadi. U njemu možete da pušite nargilu, igrate bekgemon i popijete tursku kafu kuvanu na vrućem pesku.
No, prema obaveštajnim izvorima i svedočenjima izbeglica koje prelaze Srbiju na putu ka Zapadnoj Evropi, Mesopotamija pruža uslugu koja nije na meniju.
„Otišao sam tamo i ostavio novac za krijumčara”, kaže Abdulah opisujući mehanizam tzv. “paket-dogovora“ kojim izbeglice sa krijumčarima dogovoraju čitav put – od mesta plaćanja do krajnjeg odredišta u Evropskoj Uniji.
Pročitajte još:
„Novac je na moje ime i postoji šifra. Kad stignete na odredište, šaljete šifru momku iz ‘kancelarije’ i on tačno zna ko treba da dođe da uzme novac. To je neka sigurnost da krijumčar neće uzeti novac pre isporuke. Ako vas policija vrati natrag, vaš novac je i dalje na sigurnom”, objašnjava Abdulah za BIRN.
Prema brojnim izvorima, kao i beleškama doušnika Vojnoobaveštajne agencije (VOA) u koje je BIRN imao uvid, Mesopotamija je srpska filijala u nizu “kancelarija“ ili “banaka“ duž puta od Bliskog Istoka do Zapadne Evrope kojim se izbeglice i migranti kreću bežeći od rata i nemaštine.
Ove “kancelarije” pružaju ključnu uslugu u unosnoj industriji krijumčarenja ljudi, u kojoj su ulozi veliki, a poverenje u hroničnom deficitu. Ljudi koji u njima čuvaju novac, tzv. “treća strana“, vitalni su posrednici između očajnih izbeglica i krijumčara koji drže ključ za njihov uspešan prelazak na Zapad.
„Mesopotamija je kao kancelarija te ‘treće strane’”, kaže Abdulah, koji je u tom beogradskom lokalu ostavio 3500 evra kako bi prešao granicu, a za BIRN je pristao da govori pod uslovom da mu se ne otkrije pravi identitet, piše BIRN.
Biznis krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredan je najmanje 50 miliona evra godišnje, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
BIRN otkriva mehanizme funkcionisanja krijumčarske industrije u Srbiji, ključne tačke na putu ka graničnim prelazima na severu zemlje, ali i veze pripadnika policije i srpskih službi bezbednosti sa pojedinim krijumčarima.
Srbija je glavna tranzitna zemlja na balkanskoj izbegličkoj ruti. Prema podacima UNHCR-a, u Srbiju je 2019. ušlo ukupno 30216 izbeglica i migranata, duplo više nego samo godinu dana ranije.
U zvaničnim prihvatnim centrima na kraju marta ih je bilo 4460, međutim, stotine njih je smešteno po hostelima, privatnim kućama ili napuštenim objektima, dok čekaju priliku za “gejm“, što je kolokvijalni izraz za pokušaj prelaska granice uz izbegavanje brojnih prepreka, kao u video igrici.
Ograde od žilet-žice na mađarskoj granici i nasilne metode policajaca država-članica EU koje se graniče sa Srbijom, gurnuli su migrante u još veću zavisnost od krijumčara. Zbog svog ilegalnog statusa migranti su dodatno podložni prevarama, fizičkom zlostavljanju, prostituciji, silovanjima i otmicama, a ti slučajevi uglavnom ostaju skriveni i van domašaja pravne države.
„Čuo sam strašne stvari”, kaže prevodilac koji radi za jednu od nevladinih organizaciju koja se bavi pitanjem izbeglica i koji je takođe pristao da govori za BIRN pod uslovom da ostane anoniman.
„Krijumčari su iskorištavali neke ljude. Neke devojke iz Irana morale su da spavaju sa njima, jer nisu imale novac da plate putne troškove. Bilo je silovanja duž graničnih prelaza u šumama kada su vodiči puta namerno odvajali devojke od muškaraca. Mnogi od njih su mi rekli da i u slučajevima kada neka porodica plati za put, neki krijumčari otmu njihovu drugu decu i traže još novca. Dok ne plate, neće da ih puste”, dodaje on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar