Ime bivše beogradske više javne tužiteljke Nataše Krivokapić, pomenuto je u sudnici Specijalnog suda prošle nedelje tokom suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki MUP Dijani Hrkalović, koja ju je, zajedno sa svojim advokatom, predložila za svedoka. Hrkalović je navela da je tužiteljka Krivokapić nekoliko puta urgirala da joj se dostave izveštaji o analizi telefona Veljka Belivuka u trenutku kada je protiv njega trajala istraga zbog ubistva karatiste Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama. Hrkalović je tvrdila da je dostavljanje spornih izveštaja zaustaviao bivši ministar Nebojša Stefanović, kao i da je usput poručio tužiteljki "da mu se obrati, ukoliko ima problem s tim predmetom".

S obzirom na to da Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Hrkalović kao odgovornu za nedostavljanje tih izveštaja, istinu o tome ko je ometao ovu istragu trebalo bi da utvrdi sud. Ono što je pak nesporno, jeste što je ovaj slučaj samo jedan u nizu koji oslikava način na koji se policija tradicionalno ophodi prema tužilaštvu i tužiocima. Iako su po zakonu tužioci ti koji izdaju naređenja policiji, u praksi se dešava da su policija i njeni funkcioneri ti koji slobodno mogu da nedostavljaju tužilaštvima određene dokaze, zbog čega im propadaju istrage, ali i optužnice pred sudovima.

U konkretnom slučaju ubistva na šinama, na suđenju Hrkalović javnost je mogla da čuje kako se provela bivša beogradska viša javna tužiteljka Nataša Krivokapić, kada je pokušala da radi svoj posao i od policije dobije ono što joj je u tom trenutku bilo neophodno za istragu. Sudeći po izjavama Hrkalović, tužiteljka Krivokapić je u julu 2017. poslala više urgencija da joj se dostave pomenuti izveštaji, dok joj na posletku nije poručeno da se obrati ministru Stefanoviću.

Ono što nije rečeno, jeste da je upravo taj mesec bio poslednji zakonski rok da se protiv Belivuka podigne optužnica zbog ubistva na šinama, kom je tada otkucavao šesti mesec proveden u pritvoru. Hrkalović je kazala da su nakon navodne drske poruke ministra urgencije tužiteljke prekinute, kao i da su sporni izveštaji dostavljeni kasnije po nalogu suda. U kakvom je stanju „očerupanosti“ bio taj izveštaj, ostaje da se nagađa.

Takođe, ukoliko su tvrdnje Hrkalović tačne, optužnica koju je VJT moralo da podigne protiv Belivuka krajem tog istog meseca, nije se oslanajala na sporne izveštaje jer su isti ostali u policiji. To bi ujedno mogao da bude razlog zašto se Belivuk od osumnjičenog ubice „pretvorio“ u optuženog saučesnika ubistva Vlastimira Miloševića.

S obzirom na to da je malo verovatno da je ovo bio jedini slučaj u kom je tužilaštvo moralo da šalje urgencije i traži dokaze za sopstvene istrage, onda je i sasvim jasno zašto su slučajevi poput Savamale, pada helikoptera, Krušika i ostalih vlastodržačkih afera, ostali van domašaja pravosuđa.

Ono što je pak zajedničko gotovo svim tim aferama, jeste i tužiteljka Krivokapić čiji su mandat u beogradskom Višem javnom tužilaštvu one i obeležile.  Za višeg javnog tužioca imenovna je u januaru 2015. godine, a početak njenog mandata ostaće upamćen po pokušaju da rad tog tužilaštva, posle više godina, učini transparentnijim za javnost. Uprkos nespornim naporima, vlast je stvarala aferu za aferom, koje su zbog nadležnosti, mahom dospevale na postupanje kod tužiteljke Krivokapić i automatski od nje iziskivali povlačenje pred novinarskim pitanjima i javnošću.

Kao i u slučaju ubistva na šinama, mnoge od njih ostale su zatrpane u policiji, koja je po običaju, vruć krompir prebacivala u dvorište tužilaštva svaki put kada je javnosti trebalo saopštiti da je određeni slučaj propao.

Sve to je jasno ukazivalo da je rad VJT i tužiteljke Krivokapić pod strogom kontrolom izvršne vlasti, kao i da je malo verovatno da će to tužilaštvo moći da sprovete ono što je javnost očekivala. Posebno što ni „vrhovna“ tužiteljka Zagorka Dolovac nije pokazivala bilo kakvo intresovanje za sve te afere i pokušala da stane iza svoje funkcije i zakonskih ovblašćenja.

Poslednja godina mandata tužiteljke Krivokapić ostaće upamćena najpre po slučajevima za koje je bilo više nego očigledno da su pod šapom i prismotrom izvršne vlasti. Tako je najpre slučaj političara pedofila, o kom je govorio Igor Jurić, ostao van domašaja tužilaštva i adekvatnog procesuiranja. Jurić je izjavio da je Krivokapić prisustvovala njegovom saslušanju zajedno sa svojoim postupajućom zamenicom, kao i da je sve vreme izlazila iz kabineta kako bi telefonirala. Sve to je prouzrokoivalo da žrtva političara pedofila odluči da ne progovori javno, ali i da se Jurić povuče.

Gnev javnosti tužiteljka Krivokapić je navukla na sebe i u slučaju Vladimira Cvijana, nekadašnjeg bliskog saradnika Alčeksandra Vučića, koji je nakon medijske ilegale pronađen mrtav u Dunavu 2018. godine, pune tri godine pre nego što je javnost saznala za njegovu smrt. Pokušaji beogradskog advokata Ivana Ninića da sazna nešto više o ovom slučaju,  s obzirom na to da je imao kontakte sa Cvijanom neposredno pre njegove smrti, izgledali su kao borba s vetrenjačama, u režiji upravo tužiteljke Krivokapić.

Ili bar njenog potpisa.

Nakon više upornih odbijanja da mu omoguće uvid u predmet Cvijan, advokat Ninić je jednom prilikom zatražio i da mu se odgovori koji zamenik tužioca je bio na uviđaju kada je pronađeno Cvijanovo telo.  Usledio je odgovor da je to bio „dežurni zamenik tužioca“, što je i sam Ninić ocenio kao otvoreno vređanje inteligencije čitave javnosti.

Već krajem prošle godine, bilo je očigledno da Krivokapić neće produžiti mandat na čelu VJT, a prema rečima izvora našeg portala iz pravosuđa, razlog za to su upravo bili pritisci kojima je neporekidno bila izložena. Početkom godine upućena je u Republičko javno tužilaštvo, gde je potom i izabrana za zamenika republičkog tužioca.

Takođe, sredinom prošle godine, uoči ponovnog izbora Dolovac za glavnu tužiteljku u zemlji, ime Krivokapić se pominjalo kao potencijalno koje bi moglo da je zameni. Ipak, to se na posletku nije dogodilo, a Krivokapić nije ni konkurisala za tu funkciju, ponovo zbog mogućih pritisaka kojima bi zasigurno bila izložena.

To je međutim, kako saznajemo od izvora, bilo dovoljno da postane vodeći nosilac netrpeljivosti glavne tužiteljke, mimo čije volje je i nedavno imenovana za zamenika republičkog tužioca.

BONUS VIDEO: Dijana Hrkalović negirala krivicu na početku suđenja

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram