0
Do sada se ispostavilo da su sve dojave o bombama u školama, muzejima, državnim institucijama bile lažne, ali je policija u ponedeljak, kada je primljeno više od 100 lažnih pretnji "pala sa nogu" od posla. Eksplozivnih naprava nije bilo ni na aerodromima "Nikola Tesla" i "Konstantin Veliki", niti na beogradskim mostovima i u objektima vodovoda, a srpske vlasti pomenuti akt su okarakterisale kao terorizam. Dojave o bombama ne smeju biti shvaćene olako, pogotovo što su se ranijih godina dogodila čak dva teroristička napada u srpskoj prestonici.
Stručnjaci za bezbednost ističu da su dojave o postavljenim eksplozivnim napravama akt terorizma – cilj je izazivanje panike, remećenje svakodnevnog života građana ali i nanošenje realne materijalne štete koju Srbija trpi zbog ovakvih dojava.
Policija svakoj ovoj dojavi pristupa kao da je prava, iako se ispostavilo da su u ovom, tromesečnom maltretiranju građana Srbije, sve uzbune bile lažne. Razlog nije samo poštovanje propisane procedure, već postoji i mnogo bolniji, a to je činjenica da je srpska prestonica bila poprište nekih krvavih terorističkih napada, što većina mlađih ljudi i ne zna, a neki ne pamte.
Pre skoro 40 godina, 9. marta 1983. dvojica jermenskih mladića Arutjun Krikor Levonjan i Rafi Aleksander Elbekjan, postavili su zasedu na uglu današnjeg Bulevara kralja Aleksandra i Resavske ulice. Njihova meta bio je turski ambasador Galip Balkar.
Pročitajte još:
Kada se „mercedes“ sa diplomatskim tablicama zaustavio na semaforu, atentatori su krenuli u akciju. Ambasador je sedeo na zadnjem sedištu i on je ubijen. Pogođen je i vozač koji je pokušao da potegne pištolj kada je shvatio šta se dešava.
Jermeni su počeli da beže posle terorističkog napada, ali se tada dogodilo nešto što je za današnje uslove nezamislivo. Počeli su da ih jure skoro svi ljudi kojji su se našli na ulici. Došlo je do nove pucnjave i poginuo je student Željko Milivojević. Za studentovo ubistvo je osuđen Elbekjan, mada je postojala i verzija da je mladi Srbin stradao od metka koji je za teroristima ispalio jedan milicionar koji ih je isto jurio.
U pucnjavi je teško ranjen i jedan od atentatora, Levinjan, koji je ostao paralisan od struka nadole. Atentatori su osuđeni na po 20 godina zatvora.
Drugi teroristički napad odneo je jedan život, dok je 88 ljudi ranjeno.
Pravi pokolj planirali su hrvatski ekstremisti koji su podmetnuli bombu 13. jula 1968. godine u tadašnjem bioskopu „20. oktobar“. Oni su paklenu napravu aktivirali tokom večernje projekcije, u 21.05 časova. Bomba je imala vremenski upaljač.
Poginuo je Savo Čučurović a ranjeno je 88 ljudi. Jedna od najteže ranjenih bila je studentkinja Magdalena Novaković kojoj je eksplozija odnela obe noge. Teroristi su planirali da broj poginulih bude i veći.
Bombu je postavio Miljenko Hrkač, Hrvat iz Zapadne Hercegovine, a u konstruisanju eksplozivne naprave pomogao mu je Ante Penavić. Obojica su bili članovi ekstremističke organizacije „Hrvatsko revolucionarno bratstvo“.
Pročitajte još:
Posle toga su podmetnuli bombu i u ormarić na beogradskoj železničkoj stanici i u toj eksploziji ranjeno je 14 osoba.
Hrkač je uhapšen u oktobru 1969. godine. Osuđen je na smrt, ali je presuda dva puta obarana. Na kraju je ipak potvrđena smrtna kazna i Hrkač je streljan 10. januara 1978. godine.
BONUS VIDEO: Šta građani misle o dojavama o bombama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
