AŽC: Sigurni smo da studentkinja govori istinu o silovanju

Hronika 03. jun. 202018:33 > 04. jun. 2020 07:20
Podeli:
Foto:Google Maps

Slučaj studentkinje koja tvrdi da ju je silovao profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Vladimir Vukašinović, potvrđuje pravilo da žrtve retko žele da se obrate policiji i da su zadovoljnije javnom osudom onoga za kojeg tvrde da ih je napastvovao, navodi za Nova.rs Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra. S druge strane, Zaštitnik građana Zoran Pašalić poručuje da im se niko nije obratio zbog ovog slučaja, ali da studentkinja može da im se javi ukoliko ima primedbe na postupanje institucija.

Prema rečima Sanje Pavlović, ponašanje devojke o čijem slučaju je pisao naš portal, je uobičajeno ponašanje žrtve silovanje. Ona ističe da veruje u njenu priču, zbog čega je važno da ona dobije zaštitu od svih institucija.

“Bilo kakav oblik seksualnog nasilja i dalje je ozbiljan tabu u ovom društvu. Najmanje prijava beležimo za silovanje. Isti je slučaj i sa presudama”, opisuje Pavlović iskustva Autonomnog ženskog centra i objašnjavaja razloge tako malih brojki:

“Priroda ovog zločina je takva da ne ostavlja samo traume, već dubok osećaj samokrivice i samooptuživanja. Žene se najčešće tako osećaju u ovakvim situacijama, posebno kad nemaju podršku najbližih, okoline ili institucija kojima se obraćaju”, navodi ona, dodajući da je za institucije pitanje da li Vukašinović, koji se suočava sa optužbama da je silovao studentkinju, treba da radi na fakultetu.

“Na moralnom nivou, apsolutno ne mislim da bi trebao. Nisam tu da prosuđujem da li se to desilo ili ne, ali ja verujem toj ženi. To što taj čovek možda nikada neće odgovarati pred institucijama, ne znači da se nasilje nije sve ovo nije dogodilo”, kaže ona.

Foto:Shutterstock

Pavlović podseća da se pomenuta devojka obratila institucijama i da to što je dugo ćutala povodom ovog slučaja pokazatelj koliko je ovdašnje društvo daleko od onih gde se ovakvi zločini procesuiraju i decenijama kasnije.

Zaštitnik građana: Ako postoji problem sa radom institucija, studentkinja da nam se javi

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za portal Nova.rs da im dosad nije stiglo ništa u vezi sa ovim slučajem, ali i da pomenuta studentkinja može da im se obrati, ukoliko ima nekih primedbi na postupanje nadležnih institucija u ovom postupku.”S obzirom da je reč o krivičnom delu silovanje, kako mediji navode, onda je put prema tužilaštvu i sudu. Pomenuta studentkinja može da se obrati Zaštitniku građana ukoliko ima neku primedbu ili žalbu na postupanje insitucija nadležnih za ovaj slučaj, a tokom utvrđivanja činjenica. Ukoliko tu postoje neke žalbe ili primedbe na rad onih koji su se bavili tim slučajem, u smislu policije, zdravstvenih ustanova i slično, onda ćemo mi reagovati”, kaže Pašalić.

“Kod nas u protokolu za postupanje policijskih službenika navodi da se da je jedan od elemenata za lažno prijavljivanje seksualnog nasilja može biti protok vremena kad je ono prijavljeno. To je navedeno kao oprez policajcima. Dakle, što više vremena prođe, to će se žrtvi manje verovati. To su dokumenta na osnovu kojih se naši politički službenici obučavaju”, upozorava ona.

To što Vukašinovića nije odmah prijavila, ne znači da laže

Činjenicu da se žrtva nije odmah obratila policiji, već je na druge načine pokušavala da reši ovaj problem, Pavlović objašnjava iskustvima Autonomnog ženskog centra i navodi da je veliki broj žena, koji se njima obraćao, radije insistirao na javnoj osudi onoga za koga su navodili da ih je napastvovao.

“One se retko odlučuju za institucionalnu zaštitu, jer im često je potrebnije poverenje o najbližih, zatosatisfakciju traže u nekom vidu javne osude, a ne u tome da onaj koga optužuju završi u zatvoru. Sve ono što je ova žena uradila predstavlja potpuno normalno ponašanje žrtve. Ne sme onaj koji je optužen da bude taj koji će prosuđivati da li je njen iskaz tačan ili ne zbog protoka vremena”, ističe naša sagovornica, dodajući da od volje nadleženih zavisi kako će se ovaj problem rešiti.

Foto:Shutterstock

“Žrtve se ne odlučuju za prijavu pre svega zbog psiholoških posledica koje takve stvari ostavaljaju po njih, ali i zbog nepoverenja u institucije. One moraju da prolaze kroz retraumatizacij, da bi na kraju bi ti slučajevi završili bez sankcija za počinitelje”, navodi ona, dodajući da je kod seksualnog nasilja, nakon protoka vremena, veoma teško dokazati da se ono dogodilo.

“Veoma nam je važno ponoviti da joj verujemo. I njoj i drugim ženama. Kroz sve ove godine rada mi smo bili u kontaktu sa mnogim studentkinjama i jasno nam je da se takve stvari retko završavaju informacijama da su one seksualno uznemiravane ili silovane. Naročito kad postoji dizbalans moći između profesora i studentkinje. To je često šablon koji se ponavlja”, zaključuje ona.

Podsetimo, prodekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Vladimir Vukašinović u prethodnom periodu suočavao sa optužbama da je seksualno uznemiravao nekoliko svojih studentkinja, od kojih se jedna javno obratila upravi fakulteta, tražeći zaštitu. Prema rečima zaposlenih sa PBF, ime ovog profesora se više od dvadeset godina dovodi u vezu sa seksualnim zlostavljanjem, dok on, s druge strane, odbacuje pomenute navode, ističući da se radi o lažima koje služe da ga diskredituju.

Foto:Screenshot/Youtube/Tv Hram

Pre gotovo dve godine Etička komisija fakulteta bavila se prijavom o povredi etičkog kodeksa izvršenoj od strane sveštenika i prodekana Vukašinovića, koji je optužen da je seksualno uznemiravao svoju studentkinju.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar