Stotinak srpskih turista koji su noćas posle nekoliko dana zatočeništva na pariskom aerodormu "Šarl de Gol" konačno sleteli u Beograd, odvedeno je najpre u karantin u migrantski centar u Subotici, da bi danas, posle višečasovne neizvesnosti i rasprave sa pripadbnicima policije i vojske bili ponovo smešteni u autobuse i upućeni u beogradsku Vojnu gimnaziju, gde bi takođe trebalo da provedu 28 dana u karantinu.
Kako za portal Nova.rs kaže jedna od putnica koja se trenutno iz subotičkog migrantskog centra vraća autobusom za Beograd, nada da će njihovim mukama biti kraj, nestala je gotovo odmah po sletanju u Beograd.
„Dok smo popunjavali silnu dokumentaciju, rečeno nam je da idemo kući u samoizolaciju, što smo i očekivali. Međutim, po izlasku iz aerodormske zgrade, rasporedili su nas u tri autobusa, od kojih se jedan uputio ka Košutnjaku u Beogradu, a druga dva ka severu – ali u nepoznatom pravcu. Pitali smo gde nas to voze, šta se događa, ali niko nam nije odgovorio. Panično smo palili „gugl maps“ i ubrzo shvatili da idemo ka Subotici. Istovarali su nas ispred migranstskog centra i rekli nam da stanemo u red – započinje svoju uznemirujuću priču naša sagovornica.
Ona dodaje da im je tu rečeno da će im izmneriti temperaturu.
„Nakon dvadeset minta čekanja ispred šatora, na snegu i vetru, rečeno nam je da smo svi u redu i da ćemo ići kućama u samoizolaciju, ali da ćemo prevoz morati sami da obezbedimo. Bilo smo šokirani, ali nam je svima bilo najbitnije tog trenutka da se domognemo svojih domova. Pripadnici vojske koji su tamo rekli su nam da moramo da sačekamo da prođe policjski čas, odnosno pet ujutru. Potom nam se obratio jedan major i kazao da mora da proveri svima adrese zbog tog kućnog karantina, kao i da mu za to treba oko pola sata. Pozvao nas je da se smestimo u šatore i malo „zagrejemo“ u prostoru u kome su uslovi boravka, a kamoli života katastrofalni – priča u dahu naša sagovornica.
Međutim, pola sata za proveru podataka, okončalo se tek u 11 sati jutros.
„Tada je stiglo novo obaveštenje da ne idemo nigde već da ostajemo u tom migrantskom centru do daljeg. Kolektivno smo odgovorili da ne ostajemo ni u ludilu na mestu na kome nema osnovnih uslova za život. Rekli su nam da oni nas u principu ne mogu tu da zadrže i da idemo, ako hoćemo, ali da ćemo svi biti krivično odgovorni. Zgroženi svim što nam se dešava krenuli smo ka kapiji, koju su nam međutim ispred nosa zatvorili i zaključali – priča naša sagovornica i dodaje:
„Tu je već prekipelo svima, krenula je verbalna svđa i rasprava, neki su pokušavali da preskoče ogradu. Nisu nam dali ni maske ni rukavice, već su nas izložili novoj zarazi. Kako bi se dalji incidenti sprečili, rekli su nam da dolaze dva autobusa i da nas voze za Beograd u Vojnu gimnaziju gde je organizovan karantin. Trenutno se vozimo ka tamo, opet nam niko ništa ne govori, uplašeni smo, ne znamo šta nas tamo čeka … – završava naša sagovrnica.
Ona je takođe ispričala o još jednom neprijatnom iznenađenju koje ih je sačekalo po ulasku u avion u Parizu.
„Većina nas koji smo se zatekli u tranzitu u Parizu, boravili smo na mestima koja nisu visokorizična, odnosno nisu pogođena zarazom. U avion su sa nama ušli i oni koji nisu bili u tranzitu, odnosno bili su u zemljama pogođenim infekcijom. Toliko o tome koliko se brine o sprečavanju širenja zaraza. Putnici koji su pre nas sleteli iz Dohe i Moskve su poslati kućama, zašto mi nismo – kazala je očajna putnica.