0
Virusolog Milanko Šekler i pulmolog Dejan Žujović upozoravaju da će popuštanje mera tokom leta doneti novi talas korone na jesen. Šekler ne razume popuštanje mera i navodi da mu nisu "toliko strašne ove popuštajuće mere" već ga je više iziritirao način na koji su predstavljene, odnosno smatra da bi akcenat trebalo da bude da ostaju sve epidemijske mere, a da se ovo predstavi kao novi momenat. Obojica upozoravaju da kada se uzme u obzir broj revakcinisanih (39 odsto) i onih koji su preležali kovid, "dobar deo naše populacije ostaje rezervoar za dalje širenje virusa".
„Oni kažu vraćamo se u normalan život. Sad može 500 ljudi da bude u zatvorenom, sad može 500 ljudi na otvorenom, sad može 30 odsto publike na sportskim događajima u zatvorenom, sad može 50 odsto na otvorenom, sad može u ugostiteljskim objektima muzika… Tako je prikazano, a trebalo je akcenat da bude i dalje – u zatvorenom 50 odsto kapaciteta i dalje, dakle, ako treba da bude 500 ljudi u objektu, taj objekat treba da ima minimum 2.000 kvadrata, da ima ventilaciju, da ljudi nose maske. Znači, trebalo je da bude akcenat da ostaju sve antiepidemijske mere, a da se ovo prikaže kao jedan novi momenat, gde može više ljudi da bude. Jer, virus se ne prenosi zato što nešto radi duže ili što ima više ljudi, već što ima fizičku mogućnost da pređe sa čoveka na čoveka koji su blizu jedan drugom i ne nose maske“, poručuje Šekler u Novom danu na TV N1.
PROČITAJTE JOŠ
Žujović se slaže i ukazuje da je 39 odsto revakcinisanih i manje od milion onih koji su preležali kovid „apsolutno nedovoljno“ za kolektivni imunitet.
„Dobar deo naše populacije ostaje rezervoar za dalje širenje virusa. Taj vesićevski način funkcionisanja našeg sistema mi je tužan, čak više ne izaziva ni gorčinu. Ovo je dekada loših đaka i loših karaktera“, kaže Žujović, aludirajući na zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i na njegovu podršku popuštanju mera.
„Šekler i ja nismo neke zle bake koje hoće dobrog Srbina da utamniče. Evo sve bolnice iz kojih je medicinsko osoblje bilo pozajmljeno za kovid bolnicu u Batajnici naložile su svojim zaposlenim da sada uzmu godišnje odmore, jer to neće moći od 1. septembra. Znači, struka se već sprema za novi talas na jesen“, dodaje Žujović i podseća da smo prošle godine u ovo vreme imali tri puta bolju situaciju, „a znamo šta nam se desilo na jesen“.
Kako na festivale
A o tome kako će biti organizovani muzički festivali ovog leta koji su dobili dozvolu za održavanje, član upravnog odbora Exit festivala Sanjin Đukić kaže da je akcenat na tome da festivali postanu najsigurnija mesta masovnog okupljanja u Srbiji.
„Napravljeni su protokoli koji su zasnovani na naučnim testovima – stroge mere prilikom ulaska čine da je širenje zaraze gotovo nemoguće“, ističe Đukić i dodaje da će na Egzit i ostale festivale moći da uđu samo vakcinisani, oni koji su preležali kovid ili imaju negativni PCR ili brzi antigenski test.
Dodaje da su napravili anketu među onima koji su kupili ulaznice koja je pokazala da više od 70 odsto njih već ima na neki način imunitet.
„Uvek postoji mali postotak ljudi koji ne žele da pristanu na ništa, oni neće moći da prisustvuju. Zbog desetak posto takvih ne možemo reskirati ni mi ni drugi festivali održavanje. Reda mora biti“, poručuje Đukić i dodaje da će biti smanjen kapacitet festivala, odnosno broj ljudi, „ali kad uđete u festivalski prostor, tamo ste potpuno sigurni i nema neke potrebe za fizičkom distancom, mi ćemo naravno i dalje ljudima preporučivati da nose maske, biće svuda dezinfekcijska sredstva“, prenosi N1.
Šekler pozdravlja ovakvu organizaciju i pita zašto se takva organizaciona pravila ne nametnu i nekome ko organizuje žurku ili svadbu.
Žujović, pak, podseća da prošle godine nije bilo ni Egzita ni Guče, pa smo opet imali eksploziju koronavirusa na jesen, dodajući da je duplo više ljudi, prema zvaničnim podacima, umrlo od posledica kovida nego za vreme NATO bombardovanja 1999. godine.
„Nismo uniformni u merama“
A šta za Srbiju znači što je EU stavila na listu bezbednih zemalja, on navodi da ne znači praktično ništa, jer potpuno različita pravila važe u različitim zemljama i svaka zemlja će donositi i dalje mere koje smatra najsvrsishodnijim.
„Kod nas je loše što mi nismo uniformni u nekim merama. Na primer, ako idete u Grčku i vraćate se automobilom ne treba vam PCR test, ako se vraćate avionom trebaće vam, ne treba vam kad se vraćate autom, samo zato što na teritoriju Srbije ulazite iz Severne Makedonije, u kojoj je situacija daleko od idealnog, iako su juče ukinuli policijski čas. Dakle, ja koji sam potpuno vakcinisan, ako se vratim iz Grčke avionom, moraću da platim 9.000 za PCR test da ne bih išao u karantin“, ukazuje Žujović.
Šekler se šali, što se tiče letnjih putovanja, da se nada da neće biti neka velika gužva za Indiju ili Brazil, ali ističe da vakcinisane osobe ne bi trebalo mnogo da brinu, mada treba da budu oprezne, jer i one mogu da se zaraze.
„Ko nije vakcinisan i ide na more, ne znam šta bih vam rekao, nisam siguran koliko je to bezbedno“, upozorava on.
Đukić kaže da su i festivali preporučili svim posetiocima da se vakcinišu.
„Na festivalu će biti festivalska atmosfera, sloboda, ali poenta je da morate da prođete strogi ulaz. Mi želimo da budemo primer, dobra praksa kako se ovakve stvari mogu napraviti, ako se mogu napraviti za Egzit, onda mogu za sva ostala masovna događanja“, ističe Đukić.
Kako motivisati mlade da se vakcinišu
A zašto je i dalje mali odziv za vakcinaciju kod mlade populacije i kako ih motivisati, Žujović kaže da je trebalo okupiti „bord kreativnih ljudi koji bi smislili strategiju prema društvenim mrežama, koje mladi mnogo više prate nego RTS ili neku drugu nacionalnu frekvenciju“.
„Kad ih prepustite društvenim mrežama, onda su lake žrtve poluinformacija, lažnih informacija. Trebalo je od prvog dana da krenemo sa vaspitno-obrazovnim radom i prema populaciji koja je okrenuta društvenim mrežama. Propuštena je prilika“, smatra Žujović i dodaje da mladi, studenti, „koji bi trebalo da budu najprogresivniji su najretrogradniji“.
Šekler se dobrim delom slaže, ali misli da možda još nije kasno da se okupi taj kreativni bord i osmisli kampanja koja će motivisati mlade da se vakcinišu.
„Ima tu lufta za maštovitost, jer mladi su najmaštovitiji, iako su se sada pokazali potpuno konzervativni, u stvari oni su žrtve dezinformacija“, navodi Šekler.
Đukić poručuje da su festivali već mesec dana u kampanji promocije vakcinacije kod mladih i da će biti na raspolaganju i kad prođu festivali.
„Ako se ne vakcinišu teško će doći do nas, a mladi i festivali govore istim jezikom“, kaže on.
Delta soj – mnogo buke ni oko čega
A koliko se delta soj koronavirusa razlikuje od ostalih, Žujović upozorava da će se virus menjati konstantno, čak i prilikom prelaska sa osobe na osobu.
„Mutacije koje se dešavaju nisu epohalne, minimalno se promene karakteristike virusa, ali ako ste vakcinisani vi ste u dobroj meri zaštićeni i tu ne treba praviti velike drame. Novi sojevi će se razlikovati možda u jednom proteinu, ali vakcina koju ste primili vas zaštićuje od onih 99,9 odsto njegovih sastojaka“, navodi on i kaže da „eksplozija koju smo imali od oktobra do marta nije posledica britanskog soja, već naše nemarnosti“.
I Šekler se slaže i poručuje da se previše pažnje obraća na te mutacije.
„Da li krava prestaje da bude krava ako dobije belo tele za razliku od nje koja je crna? Ili ako dobije rogato, agresivno tele? Kolika je verovatnoća da krava rodi agresivno tele sa ogromnim rogovima, tolika je verovatnoća da će se pojaviti soj na koji vakcina neće delovati“, navodi Šekler i dodaje da u Indiji ne preovladava indijski soj, nego britanski.
„Onda shvatate koliko je budalasto pričati o indijskom soju koji ni u Indiji ne preovladava“, ističe Šekler.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
