Sa beogradskih protesta začuo se i zahtev o formiranju novog Kriznog štaba. Beograđani su sastavili svoj stručni tim za borbu protiv korone i odredili konkretna imena u koja, očigledno, imaju poverenja - iskusni epidemiolog Zoran Radovanović, pulmolog Dejan Žujović, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, i infektolog Dragan Delić. Četiri prvotimca pitali smo da li bi pristali na tu funkciju i koje mere bi predložili kao prve i najhitnije.

Još uvek odzvanja rečenica profesora Zorana Radovanović izgovorena u „Utisku nedelje“, kada je na pitanje šta on zapravo hoće odgovorio da hoće istinu. Neprestano, od predstavnika vlasti i struke, slušamo da je borba protiv korone, zapravo, borba protiv nevidljivog neprijatelja. Sve više se čini da je upravo istina taj nevidljivi neprijatelj protiv kojeg se bore vlast i struka.

„Nije stvar u tome ko će da preuzme ili ko će naknadno da se uključi, stvar je u tome da oni pošteno kažu narodu istnu. Od početka aprila skrivani su podaci. Krizni štab treba da odustane od tog koncepta prikrivanje“, poručuje Radovanović.

Radovanović: Kon ko kralj koji bi da abdicira

„Video sam ponudu kolege Predraga Kona i to mi deluje kao kad je kralj rešio da abdicira, pa odlučuje kome će da prepusti presto“ prokomentarisao je Radovanović objavu Predraga Kona na Fejsbuku da će svoje mesto u Kriznom štabu prepustiti upravo Radovanoviću, koju je sam Kon kasnije izbrisao sa ove društvene mreže.

Ne zna za ostale kandidate, ali kaže da mu u njegovim godinama ne pada na pamet da ulazi u bilo kakav Štab.

„Pogotovo ne bih da vadim kestenje kada je situacija postala ovako dramatična. Situacija je takva zato što je zapuštena, a zapuštena je iz političkih razloga. Nemam ni interes ni želju, ne pada mi na pamet da se uključujem, jedini razlog zbog kojeg sam se javljao je da se sazna istina“, poručuje Radovanović.

Ni za „kandidtata“ Radeta Panića njegovo članstvo u Kriznom štabu nije realno.

„Mislim da ja, kao anesteziolog, nemam neke velike kompetencije u svemu tome. Sa druge strane, ova vlast sigurno nas neće ni pozvati. Daleko je sve to i ne ide tako kako građani zamišljaju. Svakako, sve što mogu da pomognem u ovoj situaciji, i inače za Srbiju, učinio bih, ali mislim da taj predlog dolazi od građana koji nisu dovoljno upućeni. Zahvaljujem na predlogu i ukazivanju poverenja, ali mislim da to nije realna opcija“, poručuje predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

Podseća da nije epidemilog, ali bi Kriznom štabu svakakao ukazao na to da mora da se uspostavi bolja organizacija u samim zdravstvenim ustanovama.

Podseća da je pogoršanje situacije došlo zbog disonantnih tonova iz Kriznog štaba.

„Ako ne mogu drugačije da se dogovore, onda jedan psiholog ili psihijatar treba da to sve izorganizuje. Mora biti apsolutno jedinstven stav struke po tom pitanju, ono što bi svakako bio uslov je da politika podrži struku, a ne da se struka poklanja i ugađa politici“, poručuje Panić.

On smatra da je od policijskog časa prikladnija mera zatvaranja pojedinih regiona koji se pokažu kao žarišta.

„Ta mera zatvaranja vikendom je jako loša. Ljudi sede kod kuća, ne znaju šta će sa sobom, pa od ponedeljka do petka sve nadoknade“, primećuje Panić. Kriznom štabu poručuje i da bi trebalo da izađe sa pravim podacima o koronavirusu i tako vrati poverenje građana.

Na spisku idealnog Kriznog štaba je i pulmolog i naš kolumnista Dejan Žujović. On poručuje da je spreman da se odazove i pomogne Srbiji, ali za članstvo u Kriznom štabu ima jedan uslov – da radi za džabe.

„Ta funkcija koju bih obavljao morala bi da bude potpuno besplatna“, poručuje Žujović.

Dodaje i da bi kao član Kriznog štaba momentalno preporučio da država podeli besplatne maske ili značajno smanji njihovu cenu.

„Treba uvesti i kontrolore u autobusima, ali one koje će isključivo nadzirati nošenje maski“, kaže Žujović i ističe da bi ta kontrola trebalo da bude upozorenje, a ne represija.

Profesor Delić, sa druge strane, kaže da nije pristalica menjanja Kriznog štaba u ovom trenutku.

„Mislim da je situacija dosta delikatna i da bi neki novi ljudi došli i uključili se, potrebno je vreme, a u ovom trenutku mi vremena nemamao“, kaže profesor Delić.

Kaže da bi bilo neozbiljno da pod ovim okolnostima predlaže bilo kakve mere. Ipak, ima i poruke za svoje kolege koje su u Kriznom štabu, za one koji odlučuju.

„Samo malo više nezavisnosti je neophodno u odlučivanju. To su čisto stručna pitanja i politika ne sme da se meša. To je struka“, zaključuje Delić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram