1
Organizam pojedinih zaraženih koronavirusom vrlo burno reaguje na virus, poput prave oluje. Šta je citokinska oluja, u kom trenutku se dešava, šta je okidač za nju, koliko može da bude opasna za život pacijenta i da li se ta situacija može nekako preduprediti?
Na ovo pitanje odgovara dr Dejan Žujović, pulmolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs, u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Dr Žujović navodi da je sada poznato da je citokinska oluja glavni krivac za teške, životno ugrožavajuće forme kovid 19 oboljenja.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„U pitanju je preterana reakcija našeg imunog sistema na prisustvo antigena, u ovom slučaju virus korone. Citokini su mali proteinski molekuli koje možemo da posmatramo kao prenosioce informacija, ‘messengere’, između ćelija koje čine naš imuni sistem. Te ćelije su limfociti, monociti, eozinofili, makrofazi i brojne druge. Dolazi do hiperprodukcije ovih ćelija, koje luče sve više citokina i dolazi do hiperinflamatorne oluje“ objašnjava.
Ta oluja, prema njegovim rečima, izaziva oštećenje alveola u plućima, „što direktno ugrožava njihovu osnovnu funkciju – transfer kiseonika iz udahnutog vazduha u krvotok pacijenta“.
„Ova situacija povlači neophodnost uključivanja kiseonika u terapiju pacijenta. Kako oštećenje napreduje, neophodni su sve veći protoci kiseonika, uključivanje High Flow tehnologije, neinvazivne mehaničke ventilacije i na kraju, mehaničke ventilacije, popularno poznato kao ‘stavljanje pacijenta na respirator”, naglašava.
Pored direktnog oštećenja plućnog tkiva, ovo stanje je odgovorno i za „pojavu diseminovane koagulopatije, začepljenja krvnih sudova raznih organa krvnim ugrušcima – bubrega, slezine, jetre, mozga i svih drugih parenhimskih organa“.
„Ova ozbiljna situacija dovodi do pada krvnog pritiska i mogućeg razvoja hemodinamske nestabilnosti i pada pacijenta u šok“ ističe.
Žujović upozorava da se „prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ovo dešava kod svakog petog pacijenta koji je morao da se hospitalizuje„.
„Najčešće do ovakvog pogoršanja dolazi oko sedmog dana od hospitalizovanja. Osnovna mera u borbi protiv citokinske oluje je rano prepoznavanje ugroženih pacijenata i pravovremeno uključivanje adekvatne terapije – kiseonika, antiinflamatorne terapije, antivirusnih lekova i antikoagulantne terapije. Danas je od ključne važnosti pravovremeno uključivanje kortikosteroida kod pacijenata koji beleže porast inflamacije (porast vrednosti CRP, feritina, IL 6 ili d-dimera)“ objašnjava.
Ova stanja, kako ističe doktor Žujović, zahtevaju multidisciplinarni pristup.
„Pravilni položaj pacijenta u krevetu, dovoljan i pravilni kalorijski unos, visoke doze vitamina, rano uključivanje kortikosteroida i antikoagulantne terapije, ali i antivirusnih lekova kod odabrane grupe pacijenata, značajno smanjuju mortalitet. Prevencija u ovom trenutku nije moguća, jer ne posedujemo lek za kovid 19, ali je od suštinske važnosti pažljiv monitorning pacijenata i rano prepoznavanje moguće rizičnih“ zaključuje.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
