Žilnik i Nikačević: Kako izgleda kad si drugačiji

Društvo 16. jun. 202020:37
Podeli:
Foto: NOVA S

Protesti u Americi koji su započeli nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda iznova su pokrenuli brojna pitanja i naveli su nas da pogledamo u sebe i u kojim sve oblicima i ksenofobija i rasizam i fažizam žive među nama, gosti emisije "Među nama" bili su Galeb Nikačević, voditelj, koji će pričati o tome, a putime video poziva emisiji se pridružio i Želimir Žilnik, reditelj

Harvard je rekao da rasizma u Srbiji nema, međutim meni je zanimljiva jedna tvoja rečenica, koju si dao nedavno u jednom intervjuu, postavio si pitanje referentne tačke i o čemu mi pričamo , mi u Srbiji nemamo referentnu tačku u Srbiji su svi isti, upitala je voditeljka

„U Srbiji prvenstveno postoji problem homogenosti naroda i onoga što je dominantni narativ, koji postoji i koji je direktno u vezi sa identitetom. Tako da ovde postoji sprega „Biti Srbin, znači…“ pa znak jednakosti i onogoa što je dominantan politički i društveni narativ što pretpostavlja određeni skup vrednosti, odnosno osobina ili odlika nekakvih.Ukoliko ne pripadaš tom skupu, automatski si drugačiji i društvo se odnosi prema tebi na drugačiji nain. Odnosno biti pripadnik jedne nacije, a nebiti nešto od toga se doživljava na različite načine, rekao je Nikačević

Kako bi ti rekao rasizma u Srbiji ima ili nema, upitala je voditeljka

„Diskriminacija apsolutno postoji, bez daljnjeg i ima je baš mnogo, ali je vrlo važno da naglasimo da institucionalizovani rasizam po modelu Sjedinjenih Država ili drugih kolonijalističkih zemalja kod nas ne postoji. I onda govoriti u tom kontekstu je izlišno, nema razloga za takvu vrstu diskursa, jer ne pripadamo istorijski toj liniji, ali  govoriti da diskriminacije i rasizma na druge načine nema prema drugim etničkim, konfesionim, rasnim ili prema ostalim pripadnicima to je već sasvim druga tema“, dodao je Nikačević.

Gospodine Žilnik ovo je vama bilo interesantno još tokom 1990-tih kada ste napravili svoj film „Crno i belo“, zapravo film o studentima porelkom iz Afrike koji su se vratili iz posete roditeljima i našli na izmenjenu političku klimu u Srbiji. Bilo je aktuelno 1990 tih kako gledate na aktuelnost ove teme 2020.

„Vidite u svakom slučaju, to što smo radili 1990-tih to je bilo ono na obodu, faktički nacionalističkog i populističkog talasa, koji je započeo 1988. godine u Novom Sadu sa onim zborovima  i jednom nacionalističkom retorikom, gde su se faktički regionalni politički vrhovi borili za primat, ali razume se ta nacionalistička retorika se u jednom segmentu ona se okrenula u jednom elementu u elemente rasizma prema studentima iz Afrike i nekih Bliskoistočnih zemalja koji su kod nas jako dobro bili primljeni na stotine.. rekao je Žilnik.

O čemu su još govorila dvojica gostiju u emisiji „Među nama“ pogledajte u video prilogu:

 

Komentari

Vaš komentar