0
Nije scenario za horor film, već je zgrada doma zdravlja! Objekti jedne od najvećih primarnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, pripadaju Domu zdravlja Novi Beograd, u kojem kartone ima više od 200.000 ljudi. Zgrade ove ustanove spolja izgledaju kao da su ‘juče’ preživele bombardovanje, a u najtužnijem stanju je ogranak u Bloku 44, u Nehruovoj ulici, čija se fasada, stepenište i prozori drže “na koncu”, a pojedini delovi su toliko zapušteni da iz njih rastu stabljike drveća.
Pročitajte još:
0
23
0
52
Pedijatrija, školski i predškolski dispanzer, stomatologija i Opšta praksa u Bloku 44, odvojene su posebnim ulazima, ali su svi delovi u podjednako neuglednom stanju. U ovoj zgradi iz 1953. godine, deluje da, bar spolja, u proteklih gotovo sedam decenija, sve od pločica na ulaznim stepenicama do venecijanera na prozorima, nije mrdnulo sa mesta. Danas su, naravno, ti delovi fasade – ruine, vidno oronule i propale, u odnosu na ono, kako je sve izgledalo pedesetih godina prošlog veka. Nažalost, vreme je učinilo svoje, ali ljudi, oni nadležni, nisu ništa.
“Bilo bi predivno da se neko seti da sredi ovu zgradu posle toliko godina. Spolja izgleda nesrećno kao da je spremna za rušenje, ali i da se sa tim pomirila. Unutra je drugačije, higijenu zaista održavamo, ali je sve staro i to se vidi, stolice, šalteri, kompletan enterijer. Nikome nije stalo do ovih ustanova. Odavde su i kolege lekari pobegli, a pacijenti šta će, moraju da dolaze bar po upute i recepte, nemaju gde drugo, ali iz godine u godinu sve više ljudi odlazi privatno da se leči. Novi Beograd ima najviše privatnih domova zdravlja koji izgledaju kao bajka, unutra sve miriše, na hodnicima se čuje tiha, umirujuća muzika, oslikani su zidovi, cveće je po ćoškovima, milina je sedeti i čekati da lekar pozove u ordinaciju. A kod nas vlada konstantna nervoza i haos, pa kako i neće u ovom sivilu. Nije ni čudo što su nas svi specijalisti napustili”, kaže za “Novu” doktorka Opšte prakse, koja radi u Nehruovoj, ali koja je tražila da ostane anonimna, jer bez odobrenja direktorke ne sme da govori za medije.
Prioriteti društva vide se, između ostalog, u izgledu domova zdravlja.
“Oni su, kako sam naziv kaže, primarne ustanove. To znači da svi kad se razbolimo, prvo idemo u dom zdravlja, pa tek onda na institute i u bolnice i zavode, u sekundarne i tercijarne ustanove. Zato ove zgrade treba da blistaju, a ne da ljudi padaju sa stepenica koje su pune rupa i da čekaju kad će deo fasade da im završi na glavi”, naglašava doktorka.
Deo zgrade u kojem je Hitna pomoć ovog doma zdravlja, toliko je propao da je bilo nemoguće koristiti ga za zbrinjavanje pacijenata.
Međutim, došlo je do preokreta i konačno počelo renoviranje Hitne pomoći, pa je to ujedno i jedino odeljenje, ali i najvažnije, koji će za nekoliko meseci, nadamo se, osvanuti u novom ruhu.
Međutim, problem ovog, ali i većine domova zdravlja, nije samo “fizički izgled”, već ozbiljan nedostatak specijalističkih kadrova, kojih gotovo i da nema.
“Nemamo internistu, kardiologa, ni oftalmologa, ginekologa, ni ORL, ma nemamo nijednog lekara specijalistu, od onih koji su do pre nekoliko godina ovde radili. Imamo samo lekare Opšte prakse i laboratoriju i to je sve. Kao onkološkom pacijentu, često su mi potrebni dodatni pregledi, a pola laboratorije radim ovde, pola moram da platim privatno, jer u domu zdravlja ne rade sve analize. Za svaku sitnicu dolazim po upute, a važno je da svi znaju da to nema nikakve veze sa koronom, jer i pre pandemije ovde nije bilo ničega. Dolazili su povremeno da ‘gostuju’ lekari iz drugih ustanova, ali sad nema nikoga. Moj lekar nedeljama ne može da mi zakaže kod očnog u bolnici, jer nema slobodnih termina. Imam glaukom koji je iz dana u dan u sve gorem stanju, a moram da dolazim na svakih par dana ovde, kako bi moj izabrani doktor proverio da li se neki termin na Očnoj klinici oslobodio. Muka jedna”, revoltirano priča za “Novu” Rada Božinovska (73), koja već nekoliko decenija ima karton u ovoj ustanovi.
Pacijentima su svakako važniji lekari od fasade.
“Zgrada je spolja jadac, a unutra gladac. Sve je ovo staro i klimavo, ali bar održavaju higijenu, što je nama najvažnije. Naravno da bi nam bilo prijatnije da dom zdravlja pristojno izgleda i da nije ovako zapušten. Neko bi mogao da se seti ponekad i ove ustanove, da je sredi tako da liči na zdravstvenu ustanovu, a ne na objekat koji kao da je skoro preživeo bombardovanje”, ironično kaže ova pacijentkinja.
Prema novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 2019. godine, nadležnost nad domovima zdravlja je iz lokalne prešla u republičku. Takođe, tokom 2020. najavljivano je i da će doći do spajanja domova zdravlja i Opštih bolnica, koje su u neposrednoj blizini, ali taj plan nije nikada završen i stavljen je “sa strane”.
Povodom oronule i neugledne fasade zgrada Doma zdravlja Novi Beograd, pisali smo upravi ove ustanove, ali i Ministarstvu zdravlja, kako bismo došli do informacije, tačnije do odgovora na pitanje, da li projekat za renoviranje domova zdravlja uopšte postoji ili su svi pušteni niz vodu? Nažalost, do objave ovog teksta odgovore nismo dobili.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare