0
"Moju majku, koja je onkološki bolesnik, pred operaciju žučne kese, otpustili su sa Prve hirurške klinike, nakon što je dobila koronu u toj istoj bolnici, i ostavili su je da se snalazi sama, pa da se, ako izdrži bolove, vrati za dve nedelje", besna i razočarana priča za Nova.rs Mila Rosić iz Beograda, čiju su bolesnu majku šetali od ustanove do ustanove, a kad je konačno, izmorena od stravičnih bolova, hospitalizovana, u bolnici se zarazila koronavirusom i istog dana je otpuštena kući bez ikakvog daljeg uputa.
Žena, Sava P. (66), koja je pre tri godine izlečila rak, sada se ponovo sa njim bori. Metastaze su joj napale celo telo, dijagnostikovana joj je upala na pankreasu i žučna kesa joj je pred pucanjem, što sve ukazuje na hitnu hospitalizaciju. Sa negativnim testom na koronavirus primljena je u bolnicu, u kojoj se dve nedelje kasnije zarazila kovidom-19. Čim je dobila rezultat testa, otpuštaju je iz bolnice i prepuštaju na milost i nemilost surovim bolestima.
„Pre dva meseca je mojoj majci pozlilo i krenuli su užasni bolovi svuda u telu. Ona je pre tri godine operisana od raka u Prvoj hirurškoj u Kliničkom centru i tamo je odlazila na kontrole. Kad su se bolovi vratili, odvela sam je u tu bolnicu, a oni su je doslovno izbacili, rekavši joj da joj je doktorka opšte prakse dala pogrešan uput. Odlazimo onda po novi uput i vraćamo se. Tada su joj saopštili da joj se kancer vratio i da ima metastaze na jetri. Poslali su je na onkologiju, a tamo doživljava novi šok. Lekari na konzilijumu viču na nju zašto se uopšte lečila na Prvoj hirirškoj, kad je trebalo u startu da dođe na Institut za onkologiju, još pre tri godine, govore joj da je sama kriva za svoj rak. Posle vikanja, galame i brojnih nesporazuma, šalju je kući, sa papirom u rukama na kojem piše da joj je upaljen pankreas i da se javi hirurgu. Naravno, na svoju ruku je vodim u Urgentni centar, jer ne znam gde drugo da idemo, ali i oni su odbili da je hospitalizuju. Ona sve to vreme jauče od bolova, a ja nemam šta da joj dam od lekova, jer obični analgetici ne pomažu“ opisuje Mila, kroz kakvu je paklenu muku prolazila sa majkom.
Zdravstvenom sistemu Srbije pacijent je očigledno na poslednjem mestu, zaključuje ona.
„Iz Urgentnog smo se vratile kući, ona je i dalje vrištala od bolova koji su se pojačavali. Bila sam van sebe, nisam mogla da joj pomognem, jer ne znam kako da lečim onkološkog bolesnika, koji pritom ima još ozbiljnih dijagnoza. Okrenula sam sve telefone koje sam imala, sve ljude koji poznaju nekoga u našem zdravstvenom sistemu, i konačno pronašla vezu da je opet prime u Prvu hiruršku kliniku. Pozvala sam taksi, nekako je spustila do ulice, sve vreme je inače nosim, jer ona jedva korača i stižemo u bolnicu. Primili su je, i tamo je ostala dve nedelje“ kaže naša sagovornica.
Posle dve nedelje proradio joj je žuč i počele su pripreme za operaciju, što zahteva prethodno test na kovid-19.
„Kao i svakom pacijentu koga primaju u bilo koju bolnicu, tako su i njoj uradli test na koronu. Bila je negativna. Međutim, dve nedelje kasnije, pred operaciju žučne kese, ponovo joj rade test, jer to je protokol. Ovaj put pokazuje pozitivan rezultat. Istog dana, po hitnom postupku, spakovali su joj stvari i uručili otpusnu listu, sa rečima: „Gospođo idete kući, imate kovid. Budite u kućnoj izolaciji dve nedelje, a onda se vratite ovamo“. Pozvala me je da dođem po nju i ja sam od tada u šoku. Kako je dobila koronu u bolnici gde se svi testiraju pre prijema, gde lekari nose maske i zaštitna odela, kako ih nije sramota? Ženu sa upaljenom žučnom kesom, kamenom koji je krenuo, recidivom kancera i metastazama, poslali su na kućno lečenje. Meni su rekli da joj svaki dan merim bilirubin, da joj dajem terapiju koju je primala u bolnici, a koja se inače daje intravenski, kao da sam ja zdravstveni radnik, i da je vodim u kovid bolnicu ako joj koža baš mnogo požuti. To su mi rekli, neverovatno!“ besno priča Mila, čija je majka tog dana došla kući, verujući da je to definitivno kraj.
Ipak, ćerka nije odustala.
„Podigla sam je i odvela u najbližu kovid ambulantu, da ponovimo taj test. Kada nas je tamo ugledala doktorka, uhvatila se za glavu i pitala me zašto ona nije u bolnici. Rekla mi je da žuč može da joj pukne svaki sekund. Ona nam je rekla i da su u bolnici bili dužni da takvog pacijenta pošalju direktno u kovid bolnicu, jer ona ne sme biti kod kuće bez nadzora lekara. U ambulanti su potvrdili kovid i napisala joj je hitan uput za KBC Bežanijska kosa“ priča Mila.
Ponovo su se vratile kući, ali Milina majka više nije mogla sama da stoji.
„Niti sam ja mogla da je nosim. Pozvala sam Hitnu pomoć, došli su i jedva sam ih ubedila da je voze u bolnicu. Nemam auto, taksisti neće da voze putnika sa koronom, a nisam htela da zovem prijatelje da je voze, da rizikuju da se zaraze. Verovala sam da Hitna u vreme pandemije ima ekipu za prevoz isključuvo kovid pacijenata. Naravno, tako nešto ne postoji, to mi je sada jasno. Stigla su dva bolničara koji joj govore da će učiniti sve da je prime u bolnicu, ali da je verovatno neće primiti i da ne može da nosi ništa od stvari, da ja ne mogu da idem sa njima i treba da se pretvara da je boli i da vrišti. Nju je svakako sve bolelo i jaukala je neprestano, pa mi nije bilo jasno čemu ta njihova predstava. Konačno je smeštena u bolnicu, a šta nas dalje čeka, ostaje da vidimo, i da nastavimo da se borimo. Čovek koji se razboli u ovoj zemlji, a nema novca, ni jake veze, unapred je osuđen na prevremenu smrt, jer sistem je toliko truo da mi samo kroz njega propadamo“ zaključuje Mila, čija majka konačno leži u kovid bolnici.
Bonus video: Dr Vladimir Kovčin – Rak debelog u ranoj fazi je izlečiv
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
