1
Sistematske ili preventivne ginekološke preglede, testove na rak grlića materice, ultrazvuk, kao i različite kontrole u trudnoći, gotovo je nemoguće uraditi u domovima zdravlja širom Srbije, jer u većini ovih ustanova nema specijalista ginekologije. U pojedinim radi samo jedan, najviše dva, koji se smenjuju u ambulantama u kojima kartone imaju desetine hiljada pacijentkinja, a sve se ovo dešava u državi koja je po statistikama u evropskom vrhu po smrtnosti od raka grlića materice.
Žene u Inđiji, sve do januara 2024. neće imati mogućnost da obave ginekološki pregled u domu zdravlja, osim ako nisu trudne, jer je jedini specijalista ginekologije u ovoj primarnoj zdravstvenoj ustanovi na bolovanju, a zamene – nema. U Vrbasu je nešto bolja situacija, jer tamo imaju jednog ginekologa, koji se na poslu pojavi, kažu pacijentkinje “samo kad mu odgovara”.
Krajnje zabrinjavajuć broj kadrova je međutim u Grockoj, gde u 15 naselja živi gotovo 90.000 ljudi, a ginekološke preglede obavljaju svega dva ginekologa. U Krnjači ginekološka ambulanta radi svakog drugog ponedeljka, tačnije dva puta mesečno, pa se pacijentkinje utrkuju koja će stići na red, jer su u suprotnom primorane da plate privatnog lekara ili da zaborave na preventivu, u zemlji u kojoj svakoga dana minimum jedna žena umre, a četiri obole od najsurovijeg raka – grlića materice.
“U Domu zdravlja u Vrbasu nemamo kontinuirane preglede kod ginekologa. Radi uglavnom jedan, jer je drugi ili na odmoru ili na bolovanju, svakako je nemoguća misija zakazati pregled. Često nema nijednog doktora, pa žene idu u Hitnu pomoć na preglede ili plaćaju privatno. Nema lekara koji radi punih osam sati, celu smenu, već se desi da dođe ujutru, bude par sati u domu zdravlja i onda ode da radi privatno. Imali smo jednog ginekologa koji je osuđen zbog mita, pa je dobio otkaz. Posle njega je radila doktorka koja je mnogo više vremena provodila u privatnoj ordinaciji nego u domu zdravlja, gde pacijentkinje nikad nisu mogle da je nađu. Ona je dala je otkaz i nastavila da radi samo privatno”, priča za Nova.rs Aranka Tešić, koja radi kao medicinska sestra u Opštoj bolnici u Vrbasu, gde je predsednica sindikata “Sloga”.
Nedostatak ginekologa u ovoj ustanovi, zabrinjava pre svega iz razloga, što su prema statistikama Instituta za javno zdravlje, najviše stope oboljevanja od raka među ženama, registrovane upravo u Južnobačkom okrugu, kojem pripada i Vrbas.
“Naš grad je nažalost poznat po karcinomima, posebno kod žena. To je između ostalog i zbog kanala i velikog zagađenja. Stanje u zdravstvu na lokalu je katastrofalno, a to se odražava na zdravstveno stanje građana. U domu zdravlja vlada opšte rasulo i nema kadrova, a ovo malo njih koji rade su masovno naprednjački poslušnici. Dispanzer za žene je ogroman problem, jer nema nikakvih pravila ko i kada radi i nema specijalista. O tome smo pisali Ministarstvu zdravlja i Fondu, ali odgovor, niti bilo kakvu reakciju, nismo dobili, iako je poznato da se u Vrbasu leče ljudi i iz okolnih opština kao što je Kula, gde nema zdravstvenih ustanova. Pacijenti ćute o ovom problemu jer se plaše da ako se pobune, lekari koji trenutno rade, neće hteti da ih prime u ordinaciju“, naglašava Tešić.
Na problem kadrovskog deficita u domovima zdravlja, ukazao je i Vladimir Obradović, kandidat za gradonačelnika Beograda, koji je prilikom posete DZ Grocka, istakao da u ovoj ustanovi rade samo dva ginekologa, iako u opštini živi gotovo 90.000 ljudi. U ovaj nedostatak osoblja smo se i sami uverili, nakon što smo pozvali dom zdravlja da zakažemo pregled.
Pročitajte još:
1
1
2
12
“Imamo dva ginekologa, jedan radi u Grockoj ponedeljkom popodne, a od utorka do petka pre podne, dok je drugi na dežurstvu u Vinči, ako ćete da zakažete, zovite kad Vaš doktor bude ovde, pa vidite sa njim, ali trenutno nema nikoga”, rekli su nam u Službi ginekologije ovog doma zdravlja.
Zakazivanje kod ginekologa u domu zdravlja ravno je igrama na sreću, a isti problem muči i pacijentkinje DZ Palilula, koje žive u Krnjači, gde jedan specijalista ginekologije dolazi tek svakog drugog ponedeljka.
Krnjača, međutim, nije jedina koja ima “gostujućeg ginekologa”. Nedavno smo na našem portalu pisali i o problemu DZ Inđija, kojem gravitira više od 40.000 stanovnika, a jedine pacijentkinje koje imaju mogućnost pregleda kod ginekologa su trudnice, zbog kojih iz drugog grada, tri puta nedeljno, dolazi doktorka na zakazane termine. Sistematskih ginekoloških pregleda u Inđiji nema jer je jedini stalno zaposleni ginekolog – na bolovanju.
Takođe, u pojedinim primarnim zdravstvenim ustanovama imaju ginekologe, ali im nedostaje medicinska oprema za rad, pa tako na odeljenju ginekologije DZ Bečej, tokom nekoliko meseci, prema svedočenju pacijentkinja, lekari nisu radili Papanikolau test, jer nije bilo potrošnog materijala.
Kako su za Bečejski mozaik ispričale pacijentkinje ovog DZ, a isto su pokazali i njihovi lekarski izveštaji, ginekolog nije mogao da im uradi ovaj test jer za to nije bilo potrebnih četkica i štapića. Na ove navode reagovao je direktor DZ Bečej dr Slobodan Dimitrov, koji je naveo da u ovoj ustanovi imaju sve što je neophodno za neometen, redovan, svakodnevni rad, a da su sporne bile četkice za uzimanje brisa za PAPA test. Problem je, kako tvrdi, bio u kašnjenju dostavljanja četkica i da zbog štrajka pošte roba nije stigla na vreme kod dobavljača.
Jasno je da domovima zdravlja u Srbiji uvek nešto nedostaje, ili kadrovi, ili oprema za rad, pa žene, kojima život spašavaju ginekološki preventivni pregledi, što podrazumeva Papanikolau test, kolposkopiju i ultrazvuk, a koje zbog nedostatka lekara u državnim ustanovama nemaju mogućnost da ih obave, odlaze u privatne klinike, u kojima je cena preventive od 6.000 do 9.000 dinara.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić je još u februaru ove godine izjavila da će domovi zdravlja, ako se angažuju u preventivnim pregledima, imati ključnu ulogu u srpskom zdravstvu, ali nije objasnila kako je ovakvo angažovanje moguće bez stručnih kadrova.
Iako je deficit specijalista u domovima zdravlja poznata činjenica, ministarka insistira na tome da se ove ustanove posvete prevenciji, koju nema ko da radi, pa je tako izjavila da pacijent koji na vreme otkrije bolest ima velike šanse da se izleči.
„Bolest koja se otkrije na vreme, lakša je i jednostavnija za lečenje, a u svemu tome ključnu ulogu imaju preventivni pregledi. Važno je da se domovi zdravlja angažuju u preventivnim pregledima, jer se često dešava, posebno kada je reč o skriningu dojke, da su to promene koje ne možete da napipate i zato su skrininzi važni, naročito ciljani. Važno nam je da podignemo svest građana o značaju skrininga, a pored dojke svakako su važni i skrininzi pluća, grlića materice, prostate i debelog creva“, rekla je tada ministarka.
Na naša pitanja o deficitu kadrova u Službama ginekologije u domovima zdravlja širom Srbije, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Zdravo misli – Važnost preventivnih pregleda kod žena
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare