Zbog teške bolesti, koju ima 10.000 ljudi u Srbiji, žene se plaše trudnoće

Zapaljenske bolesti creva najčešće se razvijaju između 20. i 30. godine, a pacijenti svakodnevno žive sa izuzetno neprijatnim simptomima. Često se susreću i sa nerazumevanjem, ne samo okoline, već i članova porodice. U svetu borbu sa ovim bolestima vodi oko 10 miliona osoba.O Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu malo se priča zbog simptoma, poput velikog broja hitnih i nekontrolisanih stolica u toku dana, ponekada i do 20, krvarenja iz creva, gubitka težine, visokih temperatura i bolova u stomaku. Često se događa da bolest ne bude prepoznata na vreme, pa se na dijagnozu čeka i po nekoliko godina.Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (UKUKS), danas na Svetski dan želi da ohrabri mlade žene sa ovom bolešću, da se ne plaše da planiraju porodicu i trudnoću, jer se prema statistici, zapaljenske bolesti creva, kod gotovo 50 odsto pacijentkinja dijagnostikuju u reproduktivnom periodu ili adolescenciji, pre nego što se ostvare kao majke.„Jedna od najvažnijih tema u svakodnevnoj diskusiji sa IBD pacijentima je upravo planiranje porodice i trudnoće. Međutim, još uvek se srećemo sa činjenicom da je trudnoća kod osoba sa hroničnom bolešću, težak zadatak. Što se tiče zapaljenskih bolesti creva, vođenje i lečenje ovih pacijentkinja, ukoliko i dođe do trudnoće, praktično predstavlja jedan težak kompromis između činjenice da bolest može imati nepovoljan uticaj na trudnoću. Takođe treba razmišljati i o tome da lekovi sa svojim mogućim neželjenim efektima mogu imati uticaj na trudnoću“ objašnjava dr Zoran Milenković, gastroenterolog u KBC „Dragiša Mišović“.

Međutim, na osnovu brojnih podataka, rezultata studija, jedan od glavnih zadataka je motivacija mladih žena da planiraju porodicu i trudnoću.„Bez obrzira na postojanje bolesti, ne treba im uskratiti pravo na materinstvo. Ukoliko se ostvare uslovi, koji su jasno definisani zdravstvenim preporukama, trudnoća se može odvijati i voditi kao i u opštoj populaciji“ naglašava dr Milenković.Životna priča Olivere Ivanović iz Užica, upravo dokazuje da su trudnoća i porođaj u četrdesetim godinama mogući, čak i kada se ima Kronova bolest.„Pre potvrđene dijagnoze, moje zdravstveno stanje nije bilo dobro. Dijareja, krv u stolici, ali i visoka temperatura postali su moja svakodnevica. Lekari su prvo sumnjali na hemolitičku anemiju, ali nakon što se pogoršanje dogodilo samo nekoliko meseci kasnije, usledila je prava dijagnoza. Kada sam saznala da bolujem od Kronove bolesti, bila sam iznenađena. Misao koja mi je tog trenutka sinula jeste: ‘Aha, Kron - ali ja ipak želim bebu u određenom trenutku‘. Tada sam imala 36 godina. U međuvremenu sam ostala trudna i pitala sam se kako ću to izdržati. Da li će moja beba da se rodi zdrava, šta ću raditi ako crevo počne da reaguje, kako ću da se brinem o bebi. Milion pitanja i potpitanja. I onda sam presekla. Zašto bih razmišljala, ako se desi – desilo se. Idem ka cilju. Želim bebu. Na sreću, trudnoća je bila jedan miran period, kada sam mogla da jedem sve čega sam se godinama suzdržavala“ ispričala je Olivera, koja je tokom trudnoće primila samo jednu biološku terapiju, na početku i pred sam porođaj.

Pacijenti oboleli od inflamatornih bolesti creva, o trošku države, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), dobijaju deset savremenih terapija u 12 referentnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, uključujući i dve dečje ustanove - Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj i Institut za majku i dete.„Broj pacijenata koji primaju biološku terapiji, koja je ujedno i najskuplja, trenutno prelazi 1.600. Važno je istaći da RFZO prati najnovije trendove u protokolima lečenja, a prateći preporuke struke  i osluškujući potrebe pacijenata, nastavlja da obezbeđuje najsavremeniju terapiju na Listi lekova. U prilog tome govori i činjenica da danas na Listi lekova postoji deset savremenih lekova za bolesti creva, dok su pre desetak godina, kada je počela primena biološke terapije, postojala samo dva. Inače, inovativne terapije za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis odobravaju se pacijentima na osnovu odluka komisije RFZO, sačinjene od najuglednijih gastroenterologa i što je veoma važno, u komisiji se uvek nalazi i predstavnik udruženja pacijenata, što svakako omogućava sagledavanje realnih potreba i veću informisanost pacijenata“ rekao je dr Željko Popadić, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju u RFZO.

Zapaljenske bolesti creva su hronične i doživotne, pa je takva i terapija. Za lečenje se koristi više vrsta terapija, od konvencionalne, preko imuno supresivne, do najnovije biološke terapije.Ove godine fokus Svetskog dana su i IBD sestre - važna spona između pacijenata i lekara. Na ulicama Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada postavljeni su bilbordi na kojima su fotografije IBD sestara koje se brinu o obolelila od zapaljenskih bolesti creva u Srbiji.„Najbliži ‚saradnici‘ obolelima od zapaljenskih bolesti creva su medicinske sestre, koje su specijalizovane za IBD bolesti. Mi smo stalno u kontaktu sa njima, što kroz posete ambulantama, dnevnim bolnicama, davanja terapije, pa sve do njihovog čestog boravka u bolesničkim sobama prilikom hospitalizacije. Moja uloga, kao IBD sestre, pored aplikacije i administracije biološke terapije, je i da pacijentima u daljim savetovanjima što detaljnije pojasnim, pojednostavim i omogućim informacije koje su im neophodne“ kaže Dušica Ostojić, IBD sestra u KBC „Zemun“.