Gužve u čekaonicama, ambulantama i bolesničkim sobama zdravstvenih ustanova u Srbiji sve su veće, a broj lekara nam drastično opada. Svake godine iz naše zemlje, u proseku 550 mladih, ali i starijih doktora, odlazi u inostranstvo. Iako je tokom pandemije ovaj broj smanjen, sada ponovo raste, pa se najveći “odliv belih mantila” očekuje u 2024. I dok bolnice vape za kadrovima, diplomci Medicinskog fakulteta sa prosekom ispod devet nemaju nikakve šanse za zaposlenje, dok je deo i onih sa najvišim ocenama, prinuđen da volontira, čekajući posao, pa mnogi rade fizičke poslove kako bi preživeli, a većina odustaje i – odlazi.
Mladi lekari sa diplomom Medicinskog fakulteta, za koju su se borili minimum šest godina, i sa završenim stažom, u Srbiji dobijaju titule “volontera”.
“Završila sam staž, sad sam volonter i čekam posao. Odlučila sam da izdržim neko vreme, pa da vidim, možda se i zaposlim. Pristala sam da volontiram, iako tu obavezu niko od nas prema zakonu nema, ali tako jedino dobijamo šansu da se zaposlimo. Naučimo da radimo, lekari nas primete, pacijenti upoznaju, pa kad objave konkurs za posao, nadamo se da će pre zaposliti nas, nego nekoga sa strane. Naravno, dešava se da ‘upadnu’ oni koji imaju jaku vezu, a nisu volontirali ni dan. Teško je mesecima, a nekad i godinama čekati posao, raditi kao lekar, a bez plate. Retko ko u Srbiji može to da priušti”, priča za Nova.rs mlada doktorka, koja je nedavno završila Medicinski fakultet sa proskeom iznad devet, pa stažirala u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), a zamolila je da ostane anonimna.
Mladi lekari u Srbiji pre se odlučuju za odlazak u inostranstvo, nego u manja mesta u unutrašnjosti.
“U selima i manjim gradovima je možda lakše dobiti posao, ali su tamo uslovi života teški i niko ne želi da ide. Svi jure Beograd, eventualno Niš i Novi Sad. Većina bi pre otišla u Nemačku ili Sloveniju, nego u neko srpsko selo. Kolege koje imaju niže proseke, odmah odlaze, jer ovde nemaju nikakvu šansu za posao. Mi, koji smo imali bolji prosek, smo uglavnom u Beogradu, a ima nas mnogo koji volontiramo. Dešava se da neki u tom statusu provedu i do 10 godina, ali nikome nije jasno od čega žive. Ne dobijamo ni dinar za ovo što radimo”, naglašava naša sagovornica.
Oni kojima pomažu roditelji – volontiraju, a ostali – odustaju.
“Ili rade fizičke poslove ili odlaze iz zemlje. Koleginica, koja je imala prosek 9,5, nije mogla da volontira jer nije imala sredstva za život, pa je godinama radila fizičke poslove, a na konkurse se javljala svaki put. Ako volontirate, onda imate prioritet na konkursu, što je neka vrsta ucene. Imam kolege koji se zapošljavaju u kol centrima privatnih klinika, dok se u državnim javljaju na konkurse, a neke godinama čuvaju decu. Radimo šta stignemo dok ne dobijemo ‘beli mantil’”.
Pacijenata je zaista mnogo, gužve su ogromne, a lekari pucaju po šavovima, jer ih je malo i ne mogu da postignu.
“To gledam svaki dan i pitam se zašto nas onda ne zaposle, nego nas puštaju da odlazimo i lečimo strance”, kaže mlada “doktorka-volonterka” iz Beograda.
Pročitajte još:
Na zabrinjavajuće podatke koji govore da je našu zemlju u poslednjih 10 godina napustilo čak 6.000 doktora, ukazao je i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).
“U proseku oko 550 lekara ode iz naše zemlje u toku jedne godine. Najmanje ih je napustilo Srbiju u pandemijskoj 2021. godini, kada je oko 190 lekara otišlo u inostranstvo. Međutim, 2019. je gotovo 800 lekara otišlo iz zemlje, a taj broj koji je opadao do ove godine, sad ponovo počinje da raste. Sve je više odlazaka, pa se plašim koliko će ih otići do kraja 2024., ukoliko nešto hitno ne učinimo i sistemski rešimo ovaj veliki problem”, priča za Nova.rs dr Gorica Đokić, predsednica SLFS.
Prema podacima Sindikata, zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje veliki broj doktora svih profila, dok na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje stoji da je tek 1.800 nezaposlenih lekara, među kojima su i specijalisti.
Mladi lekari iz naše zemlje odlaze zbog volontiranja u ustanovama, koje traje godinama, ali i niskih plata, loših uslova rada i odnosa nadležnih.
“Volontiranje posle završenog Medicinskog fakulteta postoji još samo u Srbiji i to je sramota i nepoštovanje tih mladih ljudi. Nakon što godinama čekaju posao, većina odustane i odlazi. Pokrenula sam u državnim institucijama pitanje volontiranja, koje bi moralo biti ukinuto. Ne možemo da očekujemo da mladi ljudi osnivaju porodice, a nemaju posao do 35. godine, jer su volonteri bez ikakvih primanja. Mora da se nađe hitno rešenje, ako hoćemo da ostanu u zemlji. Tu postoji i pravni problem, a to je da pacijente često pregleda volonter, a lupi pečat lekara specijaliste, koji obolelog nikada nije video”, objašnjava dr Đokić.
Nažalost, nisu problem samo mladi, već i stariji, iskusni, afirmisani lekari, koji takođe dobijaju posao u inostranstvu, Nemačkoj, Sloveniji, Norveškoj…
“Brojni su razlozi zašto odlaze mladi, ali idu nam i stariji lekari, uglavnom zbog međuljudskih odnosa i uslova rada, koji su neprimereni. Nekima je glavni motiv i veća zarada, jer najveća plata lekara specijaliste kod nas je do 140.000 dinara, što je daleko manje nego u zemljama regiona, a da ne govorim o EU”, kaže doktorka Đokić.
I dok medicinari čekaju posao, broj obolelih skače, a ustanovama u Srbiji trenutno nedostaje oko 5.000 zdravstvenih radnika, među kojima najmanje 1.000 lekara.
Tračak nade pojavio se na nedavno održanoj konferenciji “Od studenta do medicinskog stručnjaka”, kada je prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, najavila da se “država sprema da ubuduće zapošljava studente medicine sa prosekom manjim od devet”.
“Kao direktorka RFZO moram da kažem da država intenzivno radi na unapređenju kvaliteta i uslova rada lekara. Već šest godina organizujemo zapošljavanje najboljih diplomaca, sa prosekom preko devet. Trudićemo se ubuduće da i oni sa prosekom ispod devet dobiju svoju priliku. Radićemo i na tome da ne bude sve koncentrisano na velike gradove, već da isti kvalitet zdravstvene zaštite bude u svakom mestu, bilo da u njemu živi nekoliko hiljada stanovnika ili milion”, izjavila je Radojević Škodrić.
Ovu strategiju pozdravila je i dr Đokić, koja naglašava da ocena, odnosno prosek na studijama, nije uvek merilo kakav će neko biti lekar.
“Visoka ocena ne znači da će neko biti kvalitetan lekar. Prema nekim statistikama, najbolji lekari su oni koji su dobri praktičari i snalaze se sa pacijentima, posebno sa hitnim stanjima, a to često ne određuju ocene na ispitima. Drago mi je ako država uđe u program zapošljavanja i onih lekara sa nižim prosekom, jer to će mnogo značiti ustanovama”, kaže dr Đokić.
Podsetimo, studija uz pomoć metodologije za kvantifikovanje gubitaka država iz kojih se mladi iseljavaju, Instituta za razvoj i inovacije (IRI) iz Beograda, je krajem 2023. pokazala da Zapadni Balkan zbog migracija, godišnje gubi između tri i pet milijardi evra.
***
BONUS VIDEO: Ugovori za 200 najboljih medicinskih diplomaca i obećanje predsednika da će biti bolje: Hoće li mladi lekari i ostati u Srbiji?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare