8
Da li se Novi Sad zaista ruši građenjem, kao što često navode građani i stručna javnost? Umesto da bude rekonstruisan, srušen je još jedan spomenik kulture u glavnom gradu Vojvodine. Od Parohijskog doma, koji je u sklopu crkvene opštine u strogom centru grada, ostala je samo fasada. Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture je u odgovoru za N1 naveo da enterijer ovog objekta nije bio upisan kao pokretno ili nepokretno kulturno dobro, te da se u ovom slučaju nije ni imalo šta sačuvati.
Jedna od najstarijih zgrada u Novom Sadu preživela je topovsku paljbu 1849. godine koja je sravnila skoro ceo grad, ali nije preživela modernu mehanizaciju. Nekadašnja direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture tvrdi, da objekat nije bio u stanju za rušenje.
“Treba cela Srbija i struka da vidi, kako izgleda u Novom Sadu kuća, koju proglase da je sklona padu, a da nije bio ni zemljotres, ni poplava, ni bombardovanje. Ovo je epicentar starog jezgra Novog Sada. Sveto mesto Srba u ovom gradu. Ako se ovo desilo, onda se ceo centar i sve što smo vrednovali para kao džemper“, smatra istoričarka umetnosti Donka Stančić.., piše N1.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture je u pisanom odgovoru za N1 objasnio, da kulturna vrednost svodova Parohijskog doma nije bila velika, jer ih na teritoriji Vojvodine ima na stotine.
„Odluka da se zadrži samo jedan zid postojećeg objekta je krajnje ispravna sa gledišta službe zaštite i sa gledišta Zakona o planiranju i izgradnji. Bilo koja druga odluka bi bila ekonomski enormno skuplja i neprihvatljiva, a služba zaštite je insistirala na očuvanju autentičnosti navedenog prostora, kako u vizuelnom smislu tako i u materijalizaciji“.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović
Zgrada crkvene opštine samo je jedan od primera kako se urušava kulturni identitet Novog Sada, smatraju u Zeleno-levom frontu.
„Imamo i situaciju na trgu Modene. Znači da imamo prijavljeno od strane građana pucanje na zgradama pored, tu se radi podzemna garaža. Imamo garažu kod Banovine, gde je oštećena zgrada koja je pod zaštitom, takođe“, kaže Duško Lončar, iz Zeleno-levog fronta.
“Taj sistem, koji vlada trenutno u zaštiti spomenika kulture, sa postavljanjem direktora, koji udovoljavaju investitorima i politici. Mi više nemamo zavode koji bi imali stručna veća, koji bi to analizirali“, smatra istoričarka umetnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Javnost najčešće nije uključena na vreme u planove oko rušenja, nego to saznaje kada se bageri pojave na terenu. A sada saznajemo i koliko će dobiti Srpska pravoslavna crkva.
“Znači biće zgrada u kojoj će dobiti tri besplatna nova stana. Kvadrat u centru Novog Sada, sad da kupite stan, ide i do 2.500 do 3.000 evra, a država će da pokloni jednoj verskoj organizaciji tri stana“, kaže novinar Žarko Bogosavljević.
A čija je odgovornost što je Parohijski dom doveden u devastirano stanje?
“Veštaci navode da je neodržavanje objekta višedecenijsko, a svih tih decenija vlasnik Srpska pravoslavna crkva je dovela do toga da je objekat propadao”, kaže Bogosavljević.
„Navedena tvrdnja je u malom delu tačna. Posle rušenja objekta i uklanjanja šuta, prilikom radova na arheologiji je postalo jasno da je uzrok velikog sleganja u objektima koji su bili ispod temelja i da je šut i „mlad“ nasip preko zapunjenih objekata sa vodom doveo do tako radikalnog sleganja koje je pretilo da uruši ceo objekat“.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović
Pored svih kritika, stvar je već zaršena, od nekadašnjeg spomenika kulture, ubuduće će ostati samo fasada.
****
