1
Dolaskom sve većeg broja ruskih državljana u Srbiju, gde ih trenutno boravi najmanje 140.000, raste potražnja za homepatijom - vrstom alternativne medicine.
Iako je homeopatija u ovoj balkanskoj državi zvanično priznata kao metoda lečenja, u naučnim krugovima u svetu i dalje se vodi polemika o njenoj delotvornosti.
„Rusi koji dolaze u apoteku gde radim se najčešće traže homeopatske preparate – tamo su veoma popularni, jer se naširoko reklamiraju“, kaže Liza, farmaceutska tehničarka iz Rusije, koja poslednje tri godine živi u Srbiji i zaposlena je u jednoj privatnoj apoteci u Beogradu, za BBC na srpskom.
Pristalice homeopatije, među kojima ima farmaceuta i lekara, tvrde da se radi o „efikasnoj i naučno zasnovanoj metodi lečenja“, koja je pritom „veoma jeftina“.
Pročitajte još:
Međutim, „ne postoje čvrsti, neoborivi dokazi da homeopatski lekovi imaju efekta“, navodi se u mišljenju iz 2017. godine, koje je sačinila radna grupa Savetodavnog veća evropskih akademija nauka, tela koje okuplja akademike iz 25 zemalja Evropske unije.
Iste godine, Komisija za borbu protiv pseudonauke Ruske akademije nauka ocenila je da homeopatija „nema naučno uporište“, ali to nije dovelo do promena regulative u toj zemlji.
Svaki peti građanin Rusije barem jednom u životu pokušao je da se leči homeopatijom, pokazalo je istraživanje Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja, rađeno pre šest godina.
Slična istraživanja u Srbiji nisu sprovođena, niti je poznat procenat ljudi veruju u učinkovitost homeopatije.
Homeopatija je vrsta alternativne medicine koja se razvila iz tradicionalnih načina lečenja.
„Umesto zvaničnih metoda i lekova, primenjuju se čajevi, biljni preparati i suplementi“, kaže pravnik Dušan Rajaković za BBC na srpskom.
U Srbiji, homeopatija je zvanično prepoznata kao metoda 2005. godine, a u zakon je opisuje kao vid „komplementarne medicine“.
U pitanju je pristup lečenju nekonvencionalnim metodama ili proizvodima, koje bi trebalo da se primenjuje uporedo sa metodama i lekovima zvanične medicine.
Uz homeopatiju, ovde spadaju akupunktura, reiki, kvantna medicina i drugi metodi.
Po homeopatski savet moguće je otići u pojedine privatne klinike i ordinacije.
Međutim, u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji nije moguće zakazati pregled homeopate.
Vadim ima pedesetak godina, a veći deo života pati od respiratornih alergija, zbog čega povremeno ima otežano disanje.
„Već 12 godina nisam koristio nikakve hemikalije – uzimam samo homeopatske preparate“, kaže za BBC na srpskom.
U Srbiju se iz Moskve preselio pre dve i po godine, a nastanio se u Novom Sadu.
Vadim ističe da „nema ništa protiv“ tradicionalne medicine, ali priznaje da nerado pije lekove poput antibiotika.
„Ne volim hemiju, uzeo bih da baš moram, ali na sreću nisam skoro bio u takvoj situaciji“, dodaje.
Dok je Vadim pristalica homeopatije, Liza kaže da farmaceuti neretko zbijaju šale na njen račun.
„Među ruskim farmaceutima o homeopatskim preparatima često se govori ovako: Ako uzmete ovu tabletu, prehlada će proći za nedelju dana, a ako je ne uzmete, ozdravićete za nedelju dana“, priča ona.
Liza primećuje da je izbor homeopatskih preparata na policama u Srbiji „daleko manji“ nego u Rusiji, ali ne želi da navodi nazive preparata, jer smatra da bi to moglo da ohrabri ljude da ih kupuju.
„Deo se uvozi iz Rusije, često ih ima po takozvanim ruskim apotekama“, kaže Liza.
Dodaje da su ruske mušterije često šokirane kada vide cene preparata koje su navikli da kupuju, a koji su u Srbiji „po 10 do 12 puta skuplji“.
Vadim homeopatske preparate nabavlja u apotekama, a ono što ne može da nađe naručuje poštom iz Rusije.
Prema Zakonu o poštanskim uslugama, slanje medicinskih preparata poštom u Srbiji je zabranjeno, dok je slanje suplemenata moguće.
Kaže da, „osim visokih poštarina i dugog čekanja“ do sada nije imao problema.
U Beogradu postoje samo dve specijalizovane homeopatske apoteke, a jedna od njih je Homeopatski centar „Jevremovac“.
„Sve je više ruskih mušterija“, kaže Irena Stojković, farmaceutkinja u ovoj apoteci, za BBC na srpskom.
Ona ističe da su homeopatski lekovi „potpuno bezbedni i da mogu da se koriste kao dodatna terapija“.
„Neki ljudi biraju da se leče isključivo homeopatski, ali ima situacija kada je neophodno uzimati lekove“, dodaje.
Iz Agencije za lekove i medicinska sredstva nisu odgovorila na pitanje o broju registrovanih homeopatskih preparata u Srbiji.
„Alternativnom medicinom u Srbiji imaju pravo da se bave samo visokokvalifikovani zdravstveni radnici, objašnjava Rajaković. „Tu spadaju doktori medicine i doktori stomatologije“, dodaje.
Kaže i da zdravstveni radnici koji žele da se bave homeopatijom moraju da završe obuku u trajanju od 1.200 sati, u vremenskom periodu koji ne sme biti kraći od 36 meseci (tri godine).
„Lestvica za bavljenje homeopatijom je visoko postavljena – uslov za bavljenje jogom je obuka u trajanju od 90 sati“, navodi Rajaković.
Na osnovu završene edukacije, od Ministarstva zdravlja mogu pribave dozvolu za bavljenje komplemetarnom medicinom.
Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanje BBC novinara o tome koliko je ovakvih dozvola izdato.
Rajaković napominje da su homeopate u obavezi da primenjuju isključivo metode koje „ne štete zdravlju, ne odvraćaju pacijente od zvanične medicine i u skladu su sa priznatim standardima komplementarne medicine“.
U Srbiji se edukacija obavlja na kursevima pri Udruženju za klasičnu homeopatiju „Haneman“ u Novom Sadu, koje nosi naziv po Samuelu Hanemanu, nemačkom lekaru i utemeljivaču homeopatije iz 19. veka.
U pojedinim zemljama, kao što su Rusija i Velika Britanija, homeopatija se proučava i na univerzitetima.
Rajaković napominje da zdravstveni radnici iz inostranstva, koji žele da se bave homeopatijom u Srbiji, pre svega moraju da nostrifikuju diplome i pribave licence kod Lekarske, odnosno Stomatološke komore.
Nakon toga, potrebno je da u Srbiji potvrde i kvalifikacije iz oblasti homeopatije.
„Homeopatski pregled mogu da se obavljaju isključivo u zdravstvenim ustanovama ili privatnim praksama“, dodaje.
Rajaković podseća da je pružanje medicinskih usluga bez odgovarajuće stručne spreme krivično delo, a najmanja propisana kazna je tri godine zatvora.
U potrazi za homeopatama, Rusi koji žive u Srbiji najčešće ostaju u krugu ljudi koji govore njihov maternji jezik.
Pronalaze ih iz pomoć oglasa na internetu, između ostalog i na društvenoj mreži Telegram.
„Pregled kod homeopate je zapravo neka vrsta intervjua sa pacijentom“, kaže homeopatkinja Mirjana Madić iz Novog Sada, koja je edukaciju završila pre dve decenije u Rusiji.
Kako dodaje, zbog toga se konsultacije neretko obavljaju onlajn.
Ljudmila Sazonova, homeopatkinja i endokrinološkinja koja već nekoliko godina živi u Novom Sadu, kaže da sa većinom pacijenata komunicira putem interneta, kao i da oni dolaze iz raznih zemalja.
„U penziji sam i nemam ordinaciju, jednostavno savetujem ljude onlajn“, kaže Sazonova za BBC na srpskom, dodajući da usluge pruža „na volonterskoj osnovi“.
Rajaković ističe da homepatski pregledi trebalo da se obavljaju isključivo u zdravstvenim ustanovama i privatnim ordinacijama.
Ističe i da je važno uveriti se kakve kvalifikacije imaju ljudi koji se oglašavaju kao homeopate.
„U Srbiji ne postoji javno dostupan registar gde bi pacijenti mogli sami da provere kakve dozvole ima onaj kod koga planiraju da se leče.
„Međutim, svaki pacijent ima pravo da od zdravstvenog radnika zahteva na uvid licencu za rad, kao i dozvolu za bavljenje konkretnom metodom komplementarne medicine“, dodaje.
Rajaković podseća da poklanjanjem poverenja, pacijent lekaru daje u ruke kontrolu nad sopstvenim blagostanjem.
„Ako nešto krene naopako, pacijenti mogu na sud, ali pošto se ipak radi o ljudskom zdravlju, mnogo je važnije da do posledica ne dođe“, navodi pravnik.
BONUS VIDEO Dan sa niškim lekarima i sestrama koji operišu i vikendom
