Poslednjih dana pojava grada kao vremenske nepogode pogodila je veliki broj gradova i mesta, od juga do severa Srbije. Uništeni su voćnjaci, meštani su očajni jer su im usevi i budućnost nestali. Protiv prirode se ne može, ali da li je ova nepogoda mogla barem da bude ublažena i šta je s protivgradnim raketama?
Brojni su naslovi i tekstovi u svim novinama, portalima i televizijama koji u poslednje dve nedelje počinju sa „Jak grad pogodio je…“, a nastavak te rečenice još je gori. „Uništeni su voćnjaci, vinogradi, a građani su očajni“.
U protekle dve nedelje ogroman broj gradova pogođen je ovom nepogodom: Raška, Ivanjica, Čačak, Blace Leskovac, Beograd, Kraljevo, Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Prijepolje, Vlasotince, Požega samo su deo mesta i gradova koji su pogođeni gradom, kojim im je naneo veće ili manje štete.
Primera radi, poljoprivrednici koji proizvode u Čačku rekli su da je poslednji grad naneo veliki štetu, a nekima nije ništa ostalo.
„Šteta koju sam pretpreo od grada na zasadu trešanja i višanja je stopostotna, ništa nije ostalo i ozbiljno razmišljam da dignem ruke od svega i počnem da se bavim nekim drugim poslom, izjavio je za Nova.rs Rade Nikitović iz sela Mlokovci kod Čačka, koji pod ovim voćem ima parcele ukupne površine osam hektara.
Grad nas uništava već četiri godine za redom. Predstavnici Gradske komisije nisu dolazili ni prošle ni ove godine kako bi procenilli štetu, a 2018. i 2019. godine kada su uradili neku procenu nismo dobili ni jedan jedini dinar odštete. To je ostalo mrtvo slovo na papiru“, ogorčeno je kazao ovaj voćar.
Slična nedaća pogodila je i Požegu, o čemu je Nova.rs pisala. Tamo su građani ostali bez struje, a šteta je bila totalna.
Obično nakon ovakvih dešavanja podsetimo se koliko je priroda nemilosrdna, ali se u isto vreme zapitamo da li država nešto može više da učini za poljoprivrednike kako bi im omogućila adekvatnu zaštitu.
Očajni poljoprivrednici, ali i struka više puta su apelovali na državu da im pomogne u ovoj borbi, te da pojača protivgradnu zaštitu širom Srbije, kako bi usevi ne bi propali. Država bi defitivno morala da se više pozabavi problemom zaštite od grada, kako bi svi poljoprivrednici imali samo zadatak gde da prodaju svoje proizvode na tržištima širom sveta, a ne da gledaju u nebo da li će im cela investicija propasti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare