Najopasnija komplikacija koronavirusa je začepljenje krvnih sudova, koje uzrokuje tromb. U poslednjih nekoliko meseci pojava tromboze povećana je za četiri do pet puta kod pacijenata koji se leče od kovida ili imaju postkovid sindrom. Ako se odmah ne reaguje, ova pojava u organizmu brzo uzrokuje smrt, u razgovoru za Novu, upozorava pukovnik docent dr Ivo Udovičić, komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
Od početka epidemije poznato je da virus kovid-19 napada krvne sudove.
„Intenzivna nega nam je puna, a većina obolelih sa teškom kliničkom slikom ima komplikacije u vidu začepljenja krvnih sudova, odnosno tromba. To je toliko opasno, da se dešavalo da nam ljudi, dok su u bolnici i na kiseoniku, preminu usled začepljenja krvnih sudova pluća ili srca. Ovo je jako teško predvideti, a gotovo nemoguće zaustaviti i spasiti pacijenta kad se krvni sudovi već začepe i onemogući se protok kiseonika kroz vene. Najviše receptora preko kojih ovaj virus ulazi u naš organizam nalaze se u endotelnim ćelijama krvnih sudova, koje oblažu njihovu unutrašnjost. To je jedan fini sloj, koji omogućava funkcionisanje krvnih ćeija koje obezbeđuju kiseonik i hranljive materije. Kada se virus uvuče u endotelne ćelije, narušava tu finu strukturu krvnih sudova, tu dolazi do inflamacije, odnosno procesa koji dovodi do začepljenja“, objašnjava doc. dr Udovičić.
Kod ljudi koji kod kuće preleže kovid i imaju blage ili nikakve simptome, može da se javi promena na krvnim sudovima, a da oni toga uopšte nisu svesni.
„Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza, i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši“, naglašava naš sagovornik.
Iznenadna smrt u postkovidu uglavnom je povezana sa trombozom.
„To su pokazale obdukcije koje su rađene na mnogo pacijenata i kod nas i u svetu. Nije tačno da nisu rađene, kao što pojedini pričaju. Ipak, ne mora se svakome ko je umro usled kovida raditi obdukcija. Imali smo pacijente kod kojih iznenada poplavi ruka ili noga, što je znak da je došlo do tromboze. Najveći problem je kad dođe do tromboze krvnih sudova pluća ili mozga“, kaže doc. dr Udovičić.
Najveći problem je što mnogi oboleli odlaze iz bolnica zalečeni, a ne izlečeni.
„Kada otpustimo pacijenta iz bolnice, jasno naglasimo ko po izlasku mora da uzima antikoagulantnu terapiju, protiv zgrušavanja krvi, a u koju spadaju fraksiparini i tome slični lekovi. Uglavnom se propisuju gojaznim ljudima, potom onima koji su prethodno imali problema sa proširenim venama ili genetski nasleđene bolesti vena, i onima koji su imali emboliju pluća ili na otpustu visok d-dimer“, kaže doc. dr Udovičić.
Simptomi postkovid tromboze
Čak godinu dana posle preležane korone može se javiti začepljenje krvnih sudova.
„Prvi simptomi tromboze su brzo zamaranje, osećaj gušenja, iznenadi bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj snažnog lupanja srca i nepravilan rad srca. To sve može da bude znak da se nešto dešava u vitalnim organima, a u postkovidu najčešće ukazuje na začepljenje krvnih sudova. Svaki poremećaj rada srca za nekoga ko je preležao koronavirus, znači komplikaciju. Iako virusa više nema u organizmu, ostale su oštećene ćelije koje se nisu obnovile i koje mogu da ubiju. Ne postoji način da se ovakve posledice predvide ili preveniraju, jedino što možemo da učinimo je da pratimo naše telo i organizam. Ako samo posumnjamo da se nešto dešava, moramo odmah da se javimo lekaru i naglasimo da smo preležali kovid“, apeluje doc. dr Ivo Udovičić.
BONUS VIDEO Profesorka Dragana Jovanović o situaciji u kovid ambulantama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare