Začepljenje krvnih sudova najveći korona ubica: Pet puta više trombova

Od početka epidemije poznato je da virus kovid-19 napada krvne sudove."Intenzivna nega nam je puna, a većina obolelih sa teškom kliničkom slikom ima komplikacije u vidu začepljenja krvnih sudova, odnosno tromba. To je toliko opasno, da se dešavalo da nam ljudi, dok su u bolnici i na kiseoniku, preminu usled začepljenja krvnih sudova pluća ili srca. Ovo je jako teško predvideti, a gotovo nemoguće zaustaviti i spasiti pacijenta kad se krvni sudovi već začepe i onemogući se protok kiseonika kroz vene. Najviše receptora preko kojih ovaj virus ulazi u naš organizam nalaze se u endotelnim ćelijama krvnih sudova, koje oblažu njihovu unutrašnjost. To je jedan fini sloj, koji omogućava funkcionisanje krvnih ćeija koje obezbeđuju kiseonik i hranljive materije. Kada se virus uvuče u endotelne ćelije, narušava tu finu strukturu krvnih sudova, tu dolazi do inflamacije, odnosno procesa koji dovodi do začepljenja", objašnjava doc. dr Udovičić.Kod ljudi koji kod kuće preleže kovid i imaju blage ili nikakve simptome, može da se javi promena na krvnim sudovima, a da oni toga uopšte nisu svesni."Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza, i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši", naglašava naš sagovornik.Iznenadna smrt u postkovidu uglavnom je povezana sa trombozom."To su pokazale obdukcije koje su rađene na mnogo pacijenata i kod nas i u svetu. Nije tačno da nisu rađene, kao što pojedini pričaju. Ipak, ne mora se svakome ko je umro usled kovida raditi obdukcija. Imali smo pacijente kod kojih iznenada poplavi ruka ili noga, što je znak da je došlo do tromboze. Najveći problem je kad dođe do tromboze krvnih sudova pluća ili mozga", kaže doc. dr Udovičić.Najveći problem je što mnogi oboleli odlaze iz bolnica zalečeni, a ne izlečeni."Kada otpustimo pacijenta iz bolnice, jasno naglasimo ko po izlasku mora da uzima antikoagulantnu terapiju, protiv zgrušavanja krvi, a u koju spadaju fraksiparini i tome slični lekovi. Uglavnom se propisuju gojaznim ljudima, potom onima koji su prethodno imali problema sa proširenim venama ili genetski nasleđene bolesti vena, i onima koji su imali emboliju pluća ili na otpustu visok d-dimer", kaže doc. dr Udovičić.

BONUS VIDEO Profesorka Dragana Jovanović o situaciji u kovid ambulantama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vodiczasamoprocenukoronavirusagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3010119"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram