Od masovnog ubistva devetoro dece i čuvara, Osnovna škola "Vladislav Ribnikar" u Beogradu promenila je čak četiri direktora. Snežana Knežević koja je vodila školu u trenutku tragedije je smenjena, njeno dvoje naslednika su podneli ostavke, a u ponedeljak je na mesto v. d. direktora postavljen Ljubomir Pjevović. Sagovornici "Nove" navode da je očigledno da je "Ribnikar" i dalje daleko od iole normalnog funkcionisanja, te da je deci oduzeto pravo da imaju makar privid normalnog odlaska u školu u kojoj može biti lepo i prijatno. "Niko ne zna šta će biti sa školom, to se oseća", kaže jedan od sagovornika.
Posle samo dva meseca na funkciji direktorke OŠ „Vladislav Ribnikar“, Olga Mitrović je podnela ostavku. To je za Nova.rs potvrdila i resorna ministarka u tehničkom mandatu Slavica Đukić Dejanović, koja je izjavila da je Mitrović otišla sa direktorske pozicije iz „zdravstvenih razloga“.
Izvori našeg portala navode međutim da ona nije mogla da se nosi sa pritiscima koje je trpela sa svih strana.
„Škola više nije kao što je bila, samim tim ni ta fotelja više nikad neće biti ista. Svako ko dođe na tu poziciju svesno ulazi u osinjak da se bori za opstanak“, tvrdi jedan od roditelja.
Na njeno mesto postavljen je Ljubomir Pjevović, profesor muzičke kulture koji je radio u beogradskoj Osnovnoj školi „Vojvoda Mišić“. Novinari naše redakcije pokušali su da stupe u kontakt sa njim, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Pjevović je četvrti direktor „Ribnikara“ od masovnog ubistva. Prvo je razrešena Snežana Knežević, koja je tu funkciju obavljala u vreme kada se dogodila tragedija, a potom je ostavku podnela Anđela Popović, koja je na toj poziciji provela samo tri meseca. Mesec dana kraće direktorka je bila Olga Mitrović.
Utisak je da stanjem u školi niko nije zadovoljan – očekivano to nisu roditelji ubijene dece, ali ni roditelji onih učenika koji su masakr preživeli. Oni se gotovo svake nedelje okupljaju ispred škole u znak protesta. Neki traže zatvaranje škole, jer smatraju da je jedino prihvatljivo da se na tom mestu izgradi memorijalni centar.
Dr Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije koja je bila koordinatorka tima Društva psihologa Srbije (DPS) angažovanogu „Ribnikaru“, kaže za „Novu“ da ostavke direktora ukazuju na to da u školi postoje organizacioni i drugi problemi, koji zapravo govore da nije uspostavljena normalna situacija za funkcionisanje.
„Oni koji nose taj ceo proces, čim dolazi do smenjivanja, zapravo se ne snalaze u toj ulozi“, kaže dr Džamonja Ignjatović.
Naša sagovornica dodaje da zna da prvu direktorku koja je tu funkciju počela da obavlja nakon masakra kolektiv nije prihvatio, jer je došla „sa strane“, bez iskustva.
„Ministarstvo se nije ni sa kim konsultovalo, nametnuli su i stavili ženu u neprijatnu situaciju da se u tome snalazi, a to nije smelo da se desi bez konsultacije sa kolektivom“, dodaje ona.
Što se tiče druge v.d direktorke, Džamonja Ignjatović kaže da ju je sam kolektiv izabrao s obzirom na to da im je dugogodišnja koleginica u koju su imali poverenja.
„Šta se tu dogodilo, zaista nisam sigurna. Svakako, deca su tu kolateralne žrtve svih tih neusklađivanja između škole i školske uprave i Ministarstva. Nema druge nego da svi zajedno, ali u saradnji sa tim nastavnicima iz škole, razgovaraju ko je adekvatan rukovodilac za takvo mesto u takvoj situaciji“, priča sagovornica „Nove“.
Ističe da nije u pitanju redovna situacija i da tu ne može bilo ko da bude izabran.
„Ali nažalost, ministarstva postavljaju direktore i očigledno nisu spremni da izgube tu moć. Ali u kriznim situacijama, to mora da bude saradnja i dogovor sa kolektivom, da kolektiv prepozna tu osobu kao nekoga ko može da ih ujedini i da vodi školu kroz krizu koja i dalje traje definitivno, što pokazuju te smene“, zaključuje Džamonja Ignjatović.
Jedan od roditelja čije dete pohađa „Ribnikar“, Dejan Tomka ističe da kriza apsolutno postoji i da je situacija teška. Tomka je, inače, mlađe dete ispisao iz „Ribnikara“, dok je starije dete nakon tragedije u maju nastavilo da pohađa tu školu.
„Situacija je teška i, rekao bih, potpuno nepravedna prema deci koja idu u školu. Osim što su prošli kroz traume, kao da im je oduzeto pravo da imaju makar privid normalnog procesa odlaska u školu, da je ta škola ipak mesto koje može da bude i lepo i prijatno“, ocenjuje on.
Naš sagovornik naglašava i da nikome nije jasno šta će se dešavati sa školom i da se to oseća.
„Prva v.d. direktorke je trpela pritisak koji je dolazio od roditelja i nastavnika. Podržavao sam taj pritisak jer je ona bila nametnuta od strane Ministarstva i to je svima bilo jasno, da proba da u školi stvori doživljaj da država brine o nama i da će sve biti u redu. Bilo je logično da nije mogla dalje, jer je stala na suprotnu stranu od svih roditelja i nastavnika. Što se tiče Olge (Mitrović), čuli smo najlepše o njoj jer je dugogodišnja učiteljica bila tu. Nastavnici su je podržavali, te ne znam od koga je trpela pritisak pošto smo mi roditelji želeli da je podržimo. Imali smo osećaj da sluša i nas i decu i da će namestiti stvari tako da škola počne da se kreće ka nekoj normalnosti“, priča Tomka za „Novu“.
Međutim, kako kaže, ništa se nije promenilo.
„Moj utisak je da taj pritisak nije dolazio od roditelja i da njoj praktično nije omogućeno da stvarno donosi neke odluke. Iznenadilo nas je kada smo čuli da se ne vraća na mesto direktora“, ističe Tomka.
Naš sagovornik posebno naglašava da je iznenađen brzinom kojom se pojavio novi dikretor. Za sada, Tomka i ostali roditelji čekaju Savet roditelja, kako bi ga upoznali.
BONUS VIDEO „Ribnikar“: Roditelji pokušali sa brusilicom i čekićem da ukolne natpis škola