60
Prošao je prvi upisni rok na fakultetima Beogradskog univerziteta, a i ove godine do poslednjeg mesta popunjeni su oni fakulteti koji su među srednjoškolcima najpopularniji. Zato je na drugim, a posebno na prirodnim naukama mala zainteresovanost brucoša. Tako je Hemijski fakultet upisao svega jedan kandidat i to ne na budžetu. Ništa bolja situacija nije ni na Fizičkom fakultetu - za nastavnički smer prijavilo se tek pet kandidata, ali je konačan rezultat nakon upisa sledeći: samo troje studenata koji će od oktobra učiti za nastavnika fizike.
Već nekoliko godina maturanti izbegavaju da studiraju nastavničke fakultete, zbog čega dolazi do malog broja upisanih brucoša na Matematičkom fakultetu, Hemijskom, Fizičkom, Biološkom Tegnološkom…
Zbog toga ovi fakulteti, nakon prvog upisnog kruga, nude i drugi septembarski, u kom ima čak i slobodnih budžetskih mesta.
Ove godine najgore su „prošli“ Hemijski i Fizički fakultet.
Prema rečima dekana Hemijskog fakulteta Gorana Roglića, u prvom upisnom roku upisan je svega jedan bruocoš na smer koji obrazuje nastavnike hemije. Povrh svega, taj kandidat nije iz aktuelne generacije 2005, nego stariji bivši student drugog fakulteta, što samo pokazuje koliko je situacija alarmantna. On nije na budžetu jer je napustio fakultet na kom se školovao o trošku države.
PROČITAJTE JOŠ:
60
86
60
„Situacija se izmakla kontroli. Brucoš na nastavničkom smeru je ranije studirao drugi fakultet, ispisao se i došao kod nas. Znači, mi nemamo novu generaciju, pa ni prethodnu čak. Deca su potpuno nezainteresovana za hemiju, najviše za školovanje za nastavnika hemije. Imamo dosta slobodna budžetska mesta, ali džabe kada nemamo dece. Kad nam firme traže hemičara da ga zaposle, mi nemamo koga da pošaljemo. Činjenica je da kod nas plate nisu neke. Hemičar u zavisnosti od fabrike ima platu između 100.000 i 130.000 dinara i to je verovatno jedan od elemenata koji utiče na opredeljivanje dece za ovaj fakultet“, kaže za naš portal dekan ovog fakulteta.
Što se tiče drugog upisnog roka, dekan kaže da ne očekuje da se pored ovog jednog, upiše još kandidata.
„Ja ne očekujem da ćemo u septembru imati više dece. Teško, zaista, iako imamo budžetska mesta. Slobodna budžetska mesta ne znače da kandidati prijavom automatski upadaju na budžet. Ukoliko su kandidati polagali prijemni isit na nekom drugom srodnom fakultetu, onda ne morjau kod nas da polažu, samo se boduju i rangiraju. Ali ako nisu, onda moraju jer im treba minimum 50 bodova da bi upisali fakultet na budžet. Srodni fakulteti su oni na kojima su polagali hemiju, a to su medicina, veterina, stomatologija, tehnologija, zatim Poljoprivredni fakultet, farmacija“, ističe on.
Priznaje da se nadao da će ove godine biti 10 do 15 brucoša više u poređenju sa prethodnim godinama. Ali, ništa od toga.
Na pitanje kako će izgledati nastava u oktobru za samo jednog studenta, dekan kaže da će se profesori potruditi da se nedostatak studenata ne oseti.
„Brcoš na hemiji ima veliki broj zajedničkih predmeta sa drugim smerovima, tako da će tu biti s drugim studentima, a kada počnu predmeti koji su baš namenjeni za nastavu hemije, držaće se za njega jednog, šta da radimo“.
Svi smerovi su loše prošli, ali je najveće interesovanje (ako se 80 odsto upisnaih može nazvati najvećim), bilo na smeru biohemija.
„Po procentu popunjenosti kod nas, najvećće interesovanje kandidata bilo je za smer biohemij, tako da smo upisali 80 odsto studenata. Hemija je na 70 odsto, dok je hemija životne sredine na niskom procentu, nekih 30 odsto popunjena“.
Plan Uprave Hemijskog fakulteta za sledeću akademsku godinu već se pravi.
„Sledeće godine je, kako pokazuje trenutno stanje, takva situacija da se očekuje 3.000 dece manje ukupno u Srbiji nego ove godine. Tako da nam je perspektiva generalno loša. Uradićemo analize, formirana je Radna grupa na Univerzitetu koja bi trebalo da se bavi analizom upisa. Ono što mi, mali fakulteti planiramo, to je da pozovemo na solidarnost da eventualno veliki fakulteti malo smanje broj mesta, da bi mi mali uspeli da preživimo. A da li ćemo to uspeti da realizujemo, ne znamo“, priča dekan Hemijskog fakulteta.
Što se tiče Fizičkog fakulteta, trenutna situacija upisanih brucoša na smeru koji obrazuje nastavnike fizike je takva da taj smer čine svega tri kandidata.
Kako dekan Fizičkog fakulteta profesor Ivan Belča kaže za Nova.rs, u junu se za polaganje prijemnog ispita prijavilo pet kandidata na ovom smeru. Nažalost, dvoje je odustalo.
„Setimo se prošlogodišnje upisne groznice na našem, kada se na nastavnički smer prijavio svega jedan kandidat. On je odustao do početka akademske godine, ali smo u drugom upisnom roku u septembru upisali sedmoro studenata. Ove godine situacije je takođe loša. Prijavilo se pet kandidata, ali ostalo ih je troje nakon prvog upisnog roka“, kaže dekan ovog fakulteta.
PROČITAJTE JOŠ:
1
11
2
Dodaje da polaže nade u septembarski rok, s obzirom da mnogi kandidati odustanu od prvobitnog fakulteta, pa dođu na Fizički u drugom roku.
„Ove godine očekujemo oko 70 brucoša, uključujući drugi upisni rok. Ti kandidati koji dođu u septembru moraju da polažu prijemni ispit bez obzira što ih je malo. Moramo imati neku selekciju. Mi bismo voleli da imamo najbolje studente na tom smeru jer samo takvi mogu najbolje da nauče đake, ali nažalost dece nema“.
Dekan podseća da je pad zainteresovanih studenata za nastavničke fakultete počeo da se oseća još 2015. godine, te da ništa nije učinjeno da bi se to promenilo.
„Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima“, smatra on.
Dodaje da ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao na smerove za nastavnika fizike i hemije, doći će do ozbiljnih problema, a razlog tome je dobro poznat.
„Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva. Zato smo predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima“, navodi dekan.
Da bi motivisali studente da se školuju na nastavničkim smerovima pojedinih fakulteta kako bi se rešio problem nedostatka profesorskog kadra s kojim se Srbija suočava nekoliko godina unazad, Ministarstvo prosvete dodeljuje posebne stipendije akademcima za nedostajuća zanimanja od naročitog značaja za obrazovni sistem.
Stipendije od druge godine studija dobijaju studenti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti, kao i nemačkog jezika, a osim beogradskog univerziteta, novčani podsticaj od skoro 20.000 dinara dobijaju i studenti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.
BONUS VIDEO: Pojedini fakulteti raspisali dodatni prvi krug upisa zbog nedovoljnog broja prijavljenih kandidata
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare