Foto: Goran Srdanov/Nova.rs, Shutterstock

Troškovima usluga koje Klinika za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" navodno pruža korisnicima staračkog doma pri klinici, nemoguće je nemoguće je ući u trag i ustanoviti gde novac zapravo završava i kome se naplaćuje. Bolnica navodno ulaže u svakog korisnika i do pola miliona dinara mesečno, pojedinačno za svakog korisnika, između ostalog i za kurs kuvanja i vajanja. Direktorka dr Ivana Stašević Karličić, međutim, u izjavi za Novu tvrdi da je to "fiktivni novac" te da se on zapravo ne naplaćuje. Karličić tvrdi i da boravak kod njih nije trajan iako su pojedini korisnici u domu i po dve godine.

Mogućnost plaćenog boravka i „apartmanske nege“ u psihijatrijskoj bolnici „Laza Lazarević“ dozvolilo je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, sa kim ova zdravstvena ustanova, tvrdi direktorka dr Ivana Stašević Karličić, ima potpisan ugovor.

U pitanju je, kaže dr Stašević Karličić sasvim legitimno „produženo lečenje“, koje klinika od Centra za socijalni rad i korisnika lično naplaćuje 33.000 dinara mesečno po krevetu.

Istovremeno, po dokumentaciji u koju je Nova.rs imala uvid, klinika u svakog korisnika mesečno uloži i do neverovatnih 506.000 dinara. Prema rečima direktorke, u pitanju je „interresorna saradnja“ u pružanju usluga psihosocijalne rehabilitacije, poput kurseva kuvanja i vajanja.

Po dokumentaciji u koju je Nova.rs imala uvid, a koja, po tvrdnjama direktorke nisu fakture već “virtuelni, fiktivni novac”, taksativno su navedene usluge koje Klinika „Laza Lazarević“ pruža osobama koje su ovde na “apartmanskom lečenju i nezi” na mesečnom nivou.

U njih, između ostalog, spada usluga davanja tableta, sa navedenom cenom svakog medikamenta pojedinačno, “procena uzimanja propisanih lekova” po ceni od 1.600 dinara, “psihosocijalna procena” po istoj ceni, lek „lorazepam“ 9,75 dinara po danu …

U tipskim listama, većina troškova po svakom pacijentu u zbiru mahom ne prelazi ni 30.000 dinara.

Foto: Privatna arhiva

Međutim, po računici klinike konačan zbir, mimo svakog zakona matematike, doseže od 200.000 pa sve do 509.000 dinara po pacijentu mesečno. Na insistriranje da pojasni kako se sabira na klinici kojom upravlja, Dr Stašević Karličić pojašnjava da je u pitanju „fiktivni novac“.

„To su usluge koje se unose za jedan bolnički dan. Usluge niko ne plaća novcem, ljudi primaju platu za svoj rad. To je fiktivni novac. Time se bavi armija ljudi i pravnika. Niko u zdravstvenom sistemu ne dobija novac za neke usluge iako mora da postoji ta stavka. Mi dobijamo plate za naš lekarski rad“, pojasnila je direktorka.

Za očigledno neslaganje u cirframa i konačnom zbiru, kaže da je sve vrlo transparentno. “Budžet bolnice se određuje tako što vam na osnovu prethodne godine odrede sumu koju vi ne dobijate, na osnovu potrošnje prošle godine.

Foto: Privatna arhiva

Ako potrošite u jednom periodu godine više nekog leka ili energenta, onda se aneksirate, ali da bi ste zaista i dokazali da ste to potrošili, neki ljudi to moraju popiti i za to postoje mehanizmi, to je sve jako transparentno …”. Na pitanje zašto se korisnicima „apartmanskog lečenja“ naplaćuje boravak u istom, ukoliko su u pitanju bolesni ljudi koji imaju prava na besplatnu zdravstvenu negu, dr Stašević Karličić je prvenstveno negirala da im se uzima novac, tvrdeći da sve troškove, sem lekova koje pokriva fond, snose centri za socijalni rad.

Kada joj je međutim, predočen ugovor koji je lično u ime bolnice potpisala sa jednim od korisnika “apartmanskog lečenja”, istakla je da je to procena Cenra za socijalni rad.

„Tamo gde Centar proceni da staratelj to može da radi (da lično plaća), onda plaćaju. Sve se tamo trijažira”, rekla je direktorka. Ona ističe i da zdravstvene ustanove imaju zakonsko pravo da naplaćuju “produženo lečenje”.

“Kako ljudi recimo naplaćuju apartman na ginekologiji”, pitala je direktorka. Na napomenu novinara da boravak na ginekologiji, ko god ga plaćao, po zakonu ne može biti trajan, dr Stašević Karličić je odgovorila da ni kod njih „nije trajno“.

U dokumentaciji u koje Nova.rs ima uvid, pojedini korisnici u Lazi leže i duže od dve godine. Većina njih, prema rečima lekara iz ove bolnice, nije u stanju da se bavi vajanjem i kuvanjem.

Bonus video: Radnici traže neopozivu ostavku direktorke klinike Laza Lazarević

Bonus video:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare