Država je u januaru obećala novčane vaučere pacijentima sa retkim bolestima i njihovim porodicama, kao jednokratnu pomoć za lečenje i rehabilitaciju, u iznosu od 110.000 dinara. Početkom septembra počela je isplata pomoći preko JP "Pošte Srbije", ali izgleda ne za sve. Goran iz Novog Sada koji boluje od retke bolesti žučnih puteva, zbog koje bi mogao da ostane bez jetre, nedeljama pokušava da sazna zbog čega još uvek nije dobio vaučere. On nije jedini - redakciji portala Nova.rs javile su se još dve pacijentkinje na koje je, naglašavaju, država zaboravila.
Isporuka više od 500 vaučera za kupovinu lekova i za rehabilitaciju obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio početkom januara, počela je u septembru preko JP „Pošte Srbije“.
Kako su iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiji istakli, plan je da se vaučeri „u što kraćem roku isporuče na kućne adrese“. Međutim, Goran iz Novog Sada (puno ime i prezime poznato redakciji) koji ima bolest žučnih puteva, zbog koje bi mogao da ostane bez jetre, još uvek nije dobio ovu državnu pomoć.
Nedeljama pokušava da sazna „gde koči“, a celo leto pozivao je Ministarstvo kako bi saznao kada da očekuje ovaj novac. Naglašava da „neće umreti bez ovih para“, ali da želi da istera pravdu i da obelodani ukoliko je u pitanju „marketinški trik“ države.
„Upisan sam u registar obolelih od retkih bolest u aprilu/maju, kao pacijent koji ima primarni sklerozirajući holangitis. To je bolest žučnih puteva koji se nalaze u jetri i postaju upaljeni, sužavaju se i oštećuju, čime se sprečava pravilno oticanje žučnih sokova. Tokom vremena, dolazi do smanjenja dotoka krvi unutar jetre što dovodi do vršenja pritiska na venu portu. Bolest je svrstana u retke autoimune bolesti, zbog čega sam se i prijavio za državnu pomoć“, kaže Goran za Nova.rs.rs.
Kako objašnjava, u junu je putem mejla poslao kompletnu dokumentaciju. Prvih dva, tri dana dobijao je povratne mejlove u kojima mu je traženo da pošalje fotografiju tekućeg računa i slične obrasce, a onda je komunikacija potpuno prestala.
Od tada Goran skoro svaki drugi dan poziva i pokušava da sazna šta se desilo za njegovim paketom pomoći.
„Prvi put sam ih pozvao u avgustu kako bih znao kada će početi isplata tog novca. Međutim, niko se nije javljao na telefon. Zvao sam skoro svaki drugi, treći dan. U jednom momentu se javila žena i rekla da je isplata u toku, ali ništa ne može da mi kaže konkretno za mene i moj slučaj. Tako da sam nastavio da pozivam, ali u jednom trenutku broj je postao nedostupan. Kada sam pogledao na sajtu, video sam da je broj promenjen. Tek tada mi ništa nije bilo jasno“.
Pozivao je i na novi broj, ali je konstantno bio zauzet. U svako doba dana. Onda sam im se obratio putem mejla, ali i dalje nisam dobijao odgovor, zbog čega sam im u narednom mejlu ‘pripretio’, rekavši da ću se obratiti višoj instanci odnosno Vladi i premijeru Milošu Vučeviću“, priča naš sagovornik
Goran ističe da je besan i razočaran, te da se više ne radi o novcu, nego o obrazu, obećanju i nepoštovanju.
„Moj prijatelj koji radi u Registru mi je na duhovit način rekao da od tih para ‘nema ništa’. Kazao mi je da su ga pacijenti pozivali skoro svakodnevno pitajući šta se dešava sa novcem, a da on nema informaciju da je neko uopšte dobio tu pomoć. Meni taj novac ne znači mnogo. Ne gori mi nigde, ali želim da bude onako kako je rečeno. To je pravdeno. Neću umreti od gladi bez tih para. Naravno, ne bi mi bilo zgoreg da dobijem, ali sigurno da postoje ljudi koji je novac potrebniji. Ne bih voleo da novac opredeljen budžetom za vaučere, završi kod nekih ljudi koji su bliski vlasti“.
Dodaje da je skeptičan po pitanju ove državne pomoći i da sumnja da će istu i dobiti. I to ne samo on, nego i oni najteži pacijenti.
„Vaučeri za kupovinu lekova i za rehabilitaciju mogu da se iskoriste do 31. decembra, a pogledajte, skoro je kraj oktobra, a novca još nema. Nažalost, poznato je u kakvoj državi živimo, pa mi je prosto nesumnjivo da se radi o nekoj vrsti malverzacije. Zbog toga i nisam želeo da ostanem nem na sve ovo, nego da podelim svoje iskustvo i da isteramo pravdu“, kaže Goran.
Ljiljana iz Beograda i Milena iz Smedereva takođe su se javile redakciji portala Nova.rs jer, kako kažu, nisu dobile državne vaučere.
Ljiljana navodi da i ako dobije vaučer, neće uspeti da zakaže rehabilitaciju u banji jer je sve popunjeno.
„Ne znam zašto čekaju ovoliko. Ljudima je pomoć preko potrebna, a posebno bolesnicima. Ja bih već sutra išla na rehabilitaciju u banju, ali nema vaučera, a dok pošaljem sve što treba za prijem i sačekam termin, isteći će rok vaučeru“, sumnjičava je ona.
Podsetimo, pacijenti sa retkim bolestima mogli su da se do 1. jula prijave za tri vrste vučera – jednokratnu pomoć od 25.000 dinara, vaučere za apoteke u iznosu 35.000 dinara i za rehabilitaciju u banjama od 50.000 dinara.
Vaučeri za nabavku lekova i medicinskih sredstava i za rehabilitaciju mogu se iskoristiti u pet apotekarskih ustanova i 19 specijalnih bolnica i instituta iz „Plana mreže zdravstvenih ustano Srbije“. To su apotekarske ustanove „Beograd“, „Galen pharm“, „Alba Graeca Pharm“, „Kršenković“ i „Benu“.
Vaučeri za rehabilitaciju koji iznose 50.000 dinara, mogu se iskoristiti u 19 specijalnih bolnica – to su Melenci, Banja Kanjiža, Junaković, Vrdnik, Banja Koviljača, Bukovička Banja, Gamzigrad, Ivanjica, Merkur, Agens u Mataruškoj banji, Ribarska Banja, Niška Banja, Gejzer u Sijarinskoj Banji, Bujanovac i Selters Mladenovac. Na listi su i specijalne bolnice Stari Slankamen, „Sokobanja“, „Zlatibor“, Čajetina i bolnica u Novom Pazaru.
Dokumentacija vezana za ostvarivanje prava na vaučere za nabavku lekova i medicinskih sredstava, vaučere za rehabilitaciju i na jednokratnu finansijsku pomoć, koja iznosi 25.000 dinara, dostupna je na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, a vaučeri se mogu iskoristiti do 31. decembra ove godine.
BONUS VIDEO: „Pacijenti ne stradaju od karcinoma i bolesti nego od sistema. Boli kad vam neko uskraćuje priliku da se borite“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare