Profesor Ristić alarmira - Beograd se uništava betonom

"Paradigma divljanja investitorskog urbanizma i besomučne gradnje je Vračar koji ima stepen zastupljenosti zelenih površina svih kategorija manje od 1,4 kvadratnih metara po stanovniku, a neka evropska norma je od 20 do 40" – objašnjava. Navodi da bez obzira na to što su ruralni delovi glavnog grada veoma pošumljeni, Beograd zbog svog centralnog dela nikako ne može da dobije atribut zeleni grad.Ipak, nije samo prestonica ugrožena.Vojvodina je jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi sa svega 6,4 procenata šuma, dok bi, prema regionalnom prostornom planu, trebalo da ima oko 14 odsto, a ključni problem je što su lokalne samouprave totalno nezainteresovane da uvećaju svoj šumski fond. Srbija bi 2050. godine trebalo da ima 41,4 odsto teritorije pod šumama, a da bi to postigla godišnje treba da pošumljava od 25.000 do 30.000 hektara, umesto sadašnjih od dve do tri hiljade, priča dr Ristić."Potrebno je milion novih hektara da bi prema Prostornom planu do 2050. godine dostigli 41,4 odsto celokupne teritorije pod šumama - priča profesor Ristić.On ističe da nam u Vojvodini treba između 180.000 i 200.000 hektara novih šuma, a ostatak južno od Save i Dunava."Taj posao košta oko 2,2 milijarde evra, što je jako veliki novac, ali ako ga podelite na tridesetak godina, nije tako veliki, pogotovo ako obračunate vrednost ekosistemskih usluga koje bi te novouspostavljene šume pružale - navodi profesor.Dušica Milenković, iz Pokreta gorana Novog Sada, koji svake godine organizuje akcije pošumljavanja, kaže da u Vojvodini najmanje stabala ima Severnobanatski okrug, sa svega jedan odsto površine pod šumskim eko-sistemima, slede Srednjebanatski sa 1,8 odsto, Severnobački sa 2,3, dok najviše ima Sremski okrug, i to 15 odsto.Gde treba saditi šume"U Vojvodini bi trebalo saditi u formi šumskih zaštitnih pojaseva, uz puteve prvog i drugog reda, uz vodoprivrednu infrastrukturu, kanal Dunav-Tisa-Dunav. To je najbolji način i da se poveća šumovitosti, ali i da se zaštiti plodnost oranica. Tamo imamo vrlo jak uticaj eolske erozije zemljišta pod uticajem vetra, a šumski zaštitni pojasevi su najbolje sredstvo da se to minimizira" - objašnjava Ristić.Južno od Save i Dunava, kako kaže, treba pošumljavati goleti u brdsko-planiskim regionima, degradirane površine u slivovima bujičnih vodotokova, gde su bile strahovite poplave u maju 2014. godine, kao i zemljište podložno eroziji. Deo novih šumskih eko-sistema bi trebalo da se nađe i u dolinama velikih rekapoput Morave, kao i na nekim ravničarskim delovima.- Nešto bi trebalo uraditi i u urbanim sredinama gde zbog besomučne gradnje stanova gubimo stotine hektara zelenih površina na godišnjem nivou. Beograd je izgubio oko 700 hektara od sredine devedesetih do danas. Imamo hiljade novih zgrada, parkinga, nestale su bašte, okućnice i manji drvoredi, povećana je gustina stanovanja u centralnim gradskim opštinama i broj automobila, a ulice su ostale iste - kaže profesor Ristić. Objašnjava zbog nedostatka drvoreda u gradovima leti nastaje jak efekat toplotnog ostrva, dok je zimi vazduh jako zagađen.Nedostatak površina za pošumljavanjePošumljavanje u Srbiji teče sporo, kako navodi Dušica Milenković, zbog nedostatka površina za sadnju drveća."Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini praktično je jedina površina na raspolaganju za pošumljavanje, ali ne postoji volja da se deo ovog zemljište za to izdvoji, jer obezbeđuje prihod od zakupa lokalnim samoupravama. Parcele se izdvajaju za pošumljavanje tek kada više godina nema zakupa i uglavnom se radi o zemljištu lošijeg kvaliteta - ističe predstavnica Pokreta gorana Novog Sada.Probleme stvaraju i nesređeni imovinsko-pravni odnosi, neusaglašenost podataka iz katastra sa stvarnim stanjem, zbog čega dolazi i do krčenja šume zarad dobijanja poljoprivrednog zemljišta."Uz to lokalna samouprava je nezainteresovana za konkurse Pokrajinskog fonda za šume, gde se prijavljuje samo po nekoliko opština, a dešavalo se da se ne javi niko, jer ne poseduju plan pošumljavanja" – objašnjava. Podvlači da pošumljavanje na nivou cele države nije strateški prioritet.BONUS VIDEO: Posetili smo Bajfordovu šumu s najmlađim travarom Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=najmaldjitravarsrbijeam2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3144374"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram