0
Posle bure koju je pre dve godine donela pandemija koronavirusa i uzburkala naš zdravstveni sistem, lekari očekuju novu epidemiju - postkovid sindroma. U državnim bolnicama u Srbiji, ali ni u domovima zdravlja, još nema stručnih timova oformljenih da leče samo postkovid, dok privatne klinike masovno otvaraju posebna odeljanja koja se bave isključivo zdravstvenim problemima izazvanim koronavirusom. Cena lečenja ovih tegoba kreće se od 12.000 do 30.000 dinara, a zavisi od paketa pregleda.
Prema podacima zemalja EU, svaki deseti pacijent koji je imao koronavirus dolazi u stanje postkovid sindroma. Aktuelne brojke pokazuju da će oko 100 hiljada građana u Srbiji patiti od zdravstvenih posledica nastalih posle preležanog kovida-19.
Kratak dah, povišeni pritisak, visok D-dimer, gubitak koncentracije, nesanica, depresija, anksioznost, opadanje kose, moždana magla, neki su od simptoma postkovida. Prema rečima lekara, put za izlečenje počinje kod prepoznavanja simptoma.
Za građane koji se leče u državnoj ustanovi, prvi korak je odlazak u dom zdravlja, kod lekara opšte prakse, koji na osnovu tegoba pacijenta, daje upute za specijaliste i za obaveznu laboratoriju. Nalaze građani mogu da urade i sami privatno, a najvažnije je da prate krvnu sliku i D-dimer, ako osećaju bilo kakve tegobe.
Pionirka u lečenju postkovida, sigurno je pulmolog doktorka Tatjana Radosavljević, koja je prvi put kod pacijenata primetila posledice ove infekcije još u aprilu 2020.
“Mislim da sam među prvima i uvela termin postkovid, jer su mi se na samom početku pandemije javljali mladi pacijenti, koji su posle korone imali tegobe. Pre svega hronični umor, kratak dah, problemi sa koncentracijom i ono što je najopasnije, a od strane mnogih kolega zapostavljeno, povišena koagulacija, visok D-dimer i mogućnost za razvoj tromba. Ti simptomi mogu se javiti odmah po završetku bolesti, a mogu i posle dve do tri nedelje. Ipak, oni simptomi koji se jave kasnije, uglavnom nemaju veze sa postkovidom” objašnjava dr Radosavljević.
Pre kovida, povišen D-dimer, kaže ona, uvek je značio tromb, ali posle korone ukazuje samo na sklonost ka tome, jer kovid poremeti zgrušavanje krvi.
„Oboleli mora da uzima lekove protiv zgrušavanja krvi, ali obavezno u dogovoru sa lekarom, nikako na svoju ruku. Povišen D-dimer mora se shvatiti ozbiljno, jer su osobe sa ovim problemom hodajuće bombe“ naglašava doktorka.
Uput za specijalistu zavisi od simptoma, a u državnim klinikama nemoguće je sve uraditi na jednom mestu.
„Kada osoba ima osećaj kratkog daha, mora uraditi spirometriju sa difuzijom, što je moguće obaviti u Kliničkom centru Srbije (KCS) ili na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA). Takođe, obavezan je pregled kod karidiologa sa ultrazvukom srca, jer sam primetila da se i zbog problema u radu srca javlja osećaj kratkog daha, često kod ljudi koji su imali nizak pritisak, pa im je sad visok i obrnuto. Kovid prolazi kroz centralni nervni sistem i često se javlja mentalna magla, zbog čega je neophodno javiti se neurologu. Postkovid se pojavljuje u talasima. Nekoliko dana je osoba dobro, pa je nekoliko dana loše. Međutim, ako se ništa ne preduzme loši dani su sve češći. Najvažnije je da svako sluša svoj organizam! Ako ne možete da šetate, nemojte! Ne idite protiv svog organizma. Malo je ljudi koji dobiju trajne posledice postkovida i to su uglavnom oni koji ignorišu simptome. Kroz moju ordinaciju je od početka pandemije prošlo oko 1.200 pacijenata sa simpmotma postkovida, a onih sa trajnim posledocama je bilo tek nekolicina“ kaže dr Radosavljević.
Iz dana u dan sve je više pacijenata sa postkovid sindromom, a u zdravstvenim ustanovama još ne postoje savetovališta za postkovid, ni lekarski timovi koji se bave samo ovim problemima.
„Malo se govori o postkovid sindromu. Najvažnije je da pacijent prvo ode kod svog izabranog lekara opšte prakse. Tamo će na osnovu simptoma dobiti upute za specijaliste, jer ne postoji protokol u državnim ustanovama o postkovidu. Tok lečenja zavisi od vrste tegoba“ navodi pulmolog.
U privatnim klinikama oživela su međutim odeljenja za lečenje postkovida, u kojima se nude „paketi pregleda“.
“Oni vam naprave paket u okviru kojeg od lekara opšte prakse idete kod pulmologa, kardiologa, neurologa, imate preglede svih specijalista. Međutim, dešava se da iz nekih privatnih klinika, pacijenti dođu kod mene, nakon što su tamo platili taj paket, koji je jako skup, a nisu dobili adekvatnu terapiju, nije prepoznat glavni problem. Lekari širom sveta još uče o postkovidu. Od velike je važnosti da oboleli kaže lekaru šta je problem, kako bi na osnovu dobre anamneze mogao da ustanovi šta pripada postkovidu. Većina ljudi ima i posttraumatski stres sindrom, a lekar mora da razdvoji šta je objektivno problem, a šta je neko umislio“ objašnjava doktorka Radosavljević.
Lečenje postkovida je kompleksan posao, koji zahteva timski rad.
“Problem je što lekar opšte prakse nema vremena za pacijente. Ljude leče u kovid ambulanti, pa čim test pokaže da su negativni, oni ih vrate kod njihovog izabranog lekara, koji ne zna šta dalje. Rešenje je da se oforme lekarski timovi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gde će raditi procene stanja pacijenata. Ovako su građani uglavnom prepušteni sami sebi” naglašava dr Radosavljević.
U pojedinim privatnim klinikama u Srbiji postoje postkovid paketi koji podrazumevaju sve specijalističke preglede, dok su u nekima odvojeni kardiološki od pulmoloških. Cena postkovid paketa kreće se od 12.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od broja specijalističkih pregleda koje obuhvata.
„Privatne klinike sada otvaraju postkovid odeljenja u kojima se kontroliše kompletan organizam. Ipak, najbitnije je da se svako ko ima simptome javi lekaru opšte prakse. Ako osoba ima kratak dah, mora se raditi difuzija gasova sa spirometrijom uz kontrolu pulmologa. Ako je povišen pritisak, obavezna je kontrola kardiologa uz holter krvnog pritiska u sklopu praćenja tegoba koje imaju. Od samih tegoba koje ima pacijent u postkovid periodu, bitno je njihovo pravilno lečenje, kako bi se prevenirale neke dalje bolesti i komplikacije. Privatne klinike imaju postkovid pakete, gde se sve prekontroliše. Postoji ceo put, protokol pregleda, zavisno od tegoba. Ako pacijent recimo nije depresivan ni anksiozan, onda neće ići kod psihijatra, ali ako ima i ove probleme, dobiće i psihijatrijski i neurološki pregled” objašnjava dr Ognjen Gudelj, internista-kardiolog.
Bonus video: Potpuno nova dijagnoza – šta je postkovid
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
