113
Tragedija u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica renovirane zgrade Železničke stanice i ubila 15 ljudi, otvorila je ponovo pitanje tajnosti ugovora po kojima se realizuju ključni državni projekti. Mada su eksperti više puta upozorili da ne postoji osnov da se takvi dokumenti kriju od javnosti, vlast već godinama kao tajne, što zvanično, što nezvanično, tretira desetine ugovora koje je sklapala u ime i od novca građana. Čitava je lepeza poverljivih poslova od gradnje pruga i saobraćajnica, preko dogovora o energetici, davanja aerodroma pod koncesiju do izgradnje običnog spomenika. Za javnost je, na kraju krajeva, tajna čak i spisak naših građana koji iznajmljuju državne vile.
Naime, iz Društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS, koje se stara o nepokretnostima u vlasništvu Srbije, za Nova.rs je objašnjeno da se svi akti po kojima se državni objekti daju u zakupu za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, diplomatskih i drugih stranih predstavnika nose oznaku poverljivo. Kako navode, prema odluci Vlade oni “predstavljaju tajni podatak od interesa za Republiku Srbiju, u smislu Zakona o tajnosti podataka”.
“Društvo ne može odgovoriti na zahtev za dostavu spiska zakupaca objekata kojima upravlja i visinom zakupnina, jer je procenilo da je, radi zaštite pretežnijeg interesa, u ovom slučaju odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, neophodno uskratiti tražene informacije”, navodi u pisanom odgovoru DIPOS-a na zahtev Nova.rs da nam se dostavi spisak zakupaca objekata u državnom vlasništvu.
Navodi da je “samo za potrebe vođenja postupaka, koji su pokrenuti radi naplate neplaćenih računa skinuta oznaka poverljivosti”.
Iako su u svom dopisu potvrdili da se pomenuti objekti, kada za njih ne postoji zainteresovanost stranih predstavništava, daju u zakup domaćim pravnim i fizičkim licima, iz DIPOS-a nisu želeli Nova.rs da dostave spisak domaćih lica koja zakupljuju državne objekte i po kojoj ceni, kao ni da li i zašto taj spisak ima oznaku tajnosti. Tako da je u Srbiji tajna i kada fizičko lice iznajmi objekat u državnom vlasništvu.
To su još samo neki u nizu podataka i dogovora koji se u Srbiji taje od građana, a spisak je impozanta. Krenimo redom.
Radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu obuhvaćeni su ugovorom za deonice pruge Novi Sad – Subotica sa rekonstrukcijom staničnih zgrada na toj trasi, koji su 2018. godine potpisali tadašnja ministarka građevine i saobraćaja Zorana Mihajlović, tadašnji v.d. direktora Infrastrukture železnice Miroljub Jevtić i predstavnici kineskih kompanija China Railway i Communication constrution company, koje su glavni izvođači posla.
Mediji su više puta i pre novosadske tragedije, a i posle nje, tražili od nadležnih uvid u to šta je sve i na koji način ugovoreno od poslova. Međutim, odgovor vlasti je uvek bio da se kineska strana protivi tome.
U pitanju su poslovi koji se sklapaju mimo tendera i javnih nabavki, a na osnovu međudržavnih sporazuma koje Srbija sklapa sa pojedinim zemljama
Konkretno ovaj ugovor o izgradnji pruge Novi Sad – Subotica zasniva se na Sporazumu o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine iz 2009 godine, kao i na zakonima kroz koje je Skupština odobrila kreditne aranžmane.
Transpretnost Srbija je više puta upozorila da ni osnovni Sporazum, kao nijedan od tri njegova aneksa ne sadrže odredbu o tajnosti ili poverljivosti ugovora, ali je vlast ta upozorena u potpunosti ignorisala.
Pored kineskih, izgradnja pruga Beograd – Budimpešta gradi se i iz kredita ruskih banaka i na osnovu međudržavnog sporazuma sa Moskvom. Na isti način, kao i kineske, Vlada Srbije tretira ugovore i sa Ruskih železnicima i njihovom kćerkom firmom o deonici pruge koju rade Rusi.
Slično je i sa gradnjom cestovne infrastrukture, gde su takođe prisutne kineske kompanije. Tako je izgradnja autoputa “Miloš Veliki” takođe deo međudržavnog sporazuma sa Kinom. Reč je o deonici Obrenovac – Ljig na koridoru 11. Ovaj posao, kineska kompanija Šandong je dobio na osnovu međudržavnog sporazuma, odnosno bez javnog tendera, a kineska kompanija za ovu sanaciju angažovala je firmu Energoprojekt – niskogradnja kao podizvođača.
I auto-put Beograd – Sarajevo gradiće se preko međudržavnog sporazuma i to sa Turskom. Izvođač radova nije izabran na tenderu, već je posao dobila turska kompanija “Tašjapi”.
Jedan od kapitalnih naprednjačkih projekata, čijim napretkom voli da se pohvali i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučič, gradi se uz međudržavni sporazum. U pitanju je, naravno, Beograd na vodi.
Ugovor o gradnji ovog luksuznog naselja, koje se svake godine sve više širi na delove glavnog grada, zaključen je na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Javnost do danas nije upoznata koliko je tačno novca građana Srbije uloženo u ovaj projekat. Tako smo u avgustu prošle godine sasvim slučajno, tokom jednog od predsednikovih obraćanja, saznali da se to naselje širi i na područje Beogradskog sajama jer je država šest meseci ranije prodala to zemljište stranim investitorima.
Formiranje Er Srbije rezultat je sporazuma Vlada Srbije i avio kompanija Etihad z Ujedinjenih Arapskih Emirata iz 2013. godine. Sem podatka da Srbija ima 51 odsto, a 49 odsto “Etihad airways”, većina finansijskih detalja ostala je sakrivena od javnosti.
Za kasnija ulaganja Srbije, ali i stranih partnera u zajedničku kompaniju, kao i za promene visine vlasničkog uloga obe strane, javnost je saznavala isključivo zahvaljujući naporima istraživačkih novinara. I tada se vlast pozivala na nemogućnost da se ugovor objavi bez dozvole inostranih partnera.
Francuska kompanija “Vansi” preuzela je 2019. godine upravljanje aerodromom “Nikola Tesla” u Beogradu, ali do dana današnjeg nije objavljen ugovor po kom je to učinjeno.
Ugovor je potpisan u martu 2018. godine i javnost je odmah tražila od Vlade da se objave detalji tog dogovora. Tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je da će ceo ugovor biti objavljen kada je završi finansijska konstrukcija, što je trebalo da bude u septembru 2018. godine, ali se to ni tada nije desilo. Ministar finansija Siniša Mali obećao je da će ugovor biti objavljen kada francuski koncesionar preuzme aerodrom.
Vlada Srbije i „Vansi“ svake godine se hvale poslovnim uspesima koje aerodrom postiže, radovima na proširenju i renoviranju, ali do sada nisu objavili detalje ugovora o koncesiji.
Vlada Srbije, pored infrastrukturnih projekata, tajnama proglašava i dogovora o konsultantskim uslugama. Tako je početkom septembra 2022. godine daleko od očiju javnosti potpisan ugovor sa norveškom firmom „Rystad Energy“ o konsultantskim uslugama za energetski sektor. Ovaj ugovor, u koji je Nova.rs imala uvid, sklopljen je direktno, bez raspisivanja javne nabavke, a potpisao ga je ministar finansija Siniša Mali. Na ovaj dokument stavljena je oznaka „strogo poverljivo“, kao i na zaključak, kojim je ceo posao potvrđen. Objavljivanje ovog ugovora na portalu Nova.rs izazvalo je pravu paniku u Vladi Srbije, pa je premijerka Ana Brnabić najavila da će biti pokrenuta procedura kako bi se ispitalo ko je iz Vlade medijima dao na uvid dokument koji je na sednici usvojen kao strogo poverljiv.
Svakako jedna od najkontraverznijih odluka Vlade Srbije kada je u pitanju transparentnost je ona iz jula 2018. godine, kada je Vlada odlučila da se cena spomenika Stefanu Nemanji proglasi za državnu tajnu.
Jedino u šta je javnost tada imala uvid je tender za idejni projekat i izgled spomenika, na kom je pobedio predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Iako je period tajnosti istekao početkom 2023. godine, ugovor i dalje nije obelodanjen.
Mediji su, na osnovu procena dokumenata sa carine na osnovu kojih je donet iz Rusije, procenjivali da je koštao najmanje devet miliona evra. Sam umetnik kada je bio u poseti Srbiji u februaru 2021. godine, posle postavljanja spomenika, rekao je da ni on sam ne zna cenu svog rada dok ne napravi detaljan proroačun. Koliki je račun stigao od umetnika iz Moskve, javnost nije saznala do današnjeg dana.
