2
Više od četiri miliona ljudi u Srbiji je bilo na udaru zagađenog vazduha, koji izaziva jedan od 10 smrtnih slučajeva u našoj zemlji. Ovo su samo neki od alarmatnih podataka koje Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI) predstavili u analizi Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u i Srbiji za 2022. godinu.
Svake godine, posebno u zimskom periodu, tema zagađenja vazduha u našoj zemlji postane ponovo aktuelna. Beograd, ali i drugi gradovi naše zemlje, redovno su zauzimali prva mesta među onim koji su najzagđeniji kako u Evropi, tako i u svetu.
Da smo u problemu, pokazalo je i istraživanje koje se bavi temeljnom analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha. Izveštaj uključuje identifikaciju ključnih problema i procenu delotvornosti postojećih mera zaštite vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Zaključak je da dosadašnji napori pokazuju ograničene rezultate.
Pomenuto istraživanje je pokazalo sledećih pet činjenica o vazduhu u Srbiji.
U 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija (šire gradsko područje) i 13 gradova, u kojima živi preko 4 miliona ljudi.
Samo u 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu.
Osim toga, približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha što znači da približno 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.
Samo 3 od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) su imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.
Takođe, zagađen vazduh izaziva 1 u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji.
U istraživanju je konstatovano da je sagorevanje fosilnih goriva vodeći izvor veoma opasnih PM2.5 čestica najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Srbiji, sa 36 odsto prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.
Kada se posmatraju pojedinačni uzroci smrtnosti od zagađenog vazduha po dijagnozama, odnosno grupama bolesti, na prvom mestu se radi o hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti, zatim o dijabetesu, ishemijskoj bolesti srca, raku pluća, moždanom udaru, infekcijama donjih puteva za disanje i smrtima kod novorođenčadi.
Prema informacijama objavljenim u istrživanju, u Boru je u godini za nama, odnosno u aprilu 2023. došlo do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadmijuma, u vazduhu, nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom.
U junu 2023. godine, nakon što je Gradska uprava Bora inicirala proces javnog uvida u Nacrt plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju grada Bora, RERI je podneo primedbe i sugestije u vezi istog navodeći propuste koji su učinjeni povodom objave javne rasprave i izrade plana.
PROČITAJTE JOŠ
Takođe, u Smederevu, u 2022. godini broj prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti emisije od 40µg/m3 za PM10 je bio 89 dana od 35 dana godišnje koliko je propisano zakonom.
Već krajem februara 2023. godine, u Valjevu je zabeležen maksimalan broj dana sa prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 µg/m³, dostigavši ukupno 35 dana prekoračenja, što je maksimalan broj dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha za jednu kalendarsku godinu.
U Popovcu, u prvih 10 meseci 2023. godine zabeleženo je prekoračenje srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 µg/m³, sa ukupno 105 dana prekoračenja što znatno premašuje maksimalan broj od 35 dana sa prekoračenjima koji je dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.
Kao glavna preporuka u istraživanju je da Srbija treba hitno da donese novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.
Zakon treba jasno definisati aktivnosti usmerene na upravljanje kvalitetom vazduha, odgovornosti na nacionalnom i lokalnom nivou, imenujući i nova radna tela koja već zbog svoje prirode posla treba da budu nosioci aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha, izradu podzakonskog akta za kontrolu emisija, izradu podzakonskog akta za smanjenje zagađenja vazduha po sektorima (energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, građevinarstvo, upravljanje otpadom, i druge), izradu podzakonskog akta za multisektorsku saradnju, izradu podzakonskog akta za upotrebu naučnih saznanja i podataka, izradu podzakonskog akta za donošenje odluka, protokol o izveštavanju kvalitetata vazduha. Izradu zakona treba da prati nediskriminatorni pristup odnosno da celokupni proces bude inkluzivan uvažavajući mišljenja i predloge naučne zajednice, organizacija civilnog sektora i eksperata.
Istraživanje je pokazalo i da je u 2023. godini, analizom primene Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom ustanovljeno da od 12 planiranih aktivnosti u 2023. godini, 6 aktivnosti nije sprovedeno dok su 3 delimično i 3 potpuno sprovedene. Programom je predviđeno ukupno 17 mera i 54 aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha za period od 2022. do 2030. godine.
Autori istraživanja su: Mirko Popović, programski direktor Regulantornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i ZSO, prim. dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje ZSO, Srđan Kukolj, savetnik za energetiku i klimatske promene Regionalnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
