Više od 5000 prekršaja Kodeksa novinara za pola godine

Reč je o analizi osam dnevnih listova koji izlaze na teritoriji cele Srbije u periodu od prvog jula do 31. decembra 2019. godine.Iza lista "Alo", koji je prvoplasirani bio i protekle godine, sledi "Kurir" sa 1.106 tekstova, pa "Srpski telegraf" sa 864.Četrvrti je "Informer" sa 667 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, a petoplasirani je "Blic" sa 511 kršenja novinarskih standarda."Večernje novosti" su Kodeks prekršile u 354 teksta, "Politika" 35, a "Danas" u 11 tekstova.

Kako da pravimo novine bez kršenja kodeksa

Iz Saveta za štampu upozoravaju da je u pojedinim tekstovima kodeks prekršen više puta, a kao problem je istaknuto to što broj prekršaja raste iz godine u godinu. Član Saveta za štampu Petar Jeremić naveo je da je zabeležen porast od 17 odsto u odnosu na 2018. godinu.  "Problem je to što oni koji najviše greše ne žele to da isprave. Kada razgovaramo sa njima, oni pitaju: pa kako da napravimo novine", dodao je Jeremić.Posebna pažnja posvećena je prekršajima koji imaju veze sa maloletnicima. Reč je o 417 prekršaja i u toj kategoriji prednjači "Alo" sa 141 tekstom, a na dnu liste je "Danas" sa četiri teksta.Najčešći prekršaji su kršenje pretpostavke nevinosti i prava na privatnost.Novinarka Tamara Skrozza kao prekršaje koji su posebno zastupljeni izdvojila je iznošenje nasumičnih pretpostavki i stavova kao da su to nepobitne činjenice.

Prema njenim rečima, čest slučaj je i da naslovi nisu u duhu teksta, a ističe i slučajeve u kojima su u novinama "ljudi na pravdi Boga" osuđivani za ozbiljna krivična dela.Skrozza kao problem vidi celokupnu atmosferu u društvu i političkom životu, pa primećuje da je, u odnosu na ono što se čuje u parlamentu, teško da mediji budu drugačiji.Ističe da su svi problemi i prekršaji na koje ukazuje Savet za štampu lako rešivi i kao razloge zbog kojih se situacija ne popravlja vidi želju za većim tiražom i nedovoljnu svest o posledicama. 

Od države 600 hiljada evra za produkciju lažnih vesti

“To bi moglo da se popravi tako što urednik kaže: ‘Neću da stavim ovu fotografiju, staviću neku drugu, potpuno neutralnu. Čak i kada mi je neko rekao da je dete bilo zlostavljano, to neću da pustim u novine’. Ako imaš informacije koje mogu dodatno da viktimizuju, na primer, dete koje je već svašta prošlo, onda se na sve načine trudiš da ga zaštitiš”, objašnjava Skrozza za Nova.rs.  Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je istakla da oni koji serijski krše kodeks ne bi trebalo da budu nagrađeni novcem građana i sredstvima konkursa koje raspisuju država ili lokalne samouprave.Kako navodi sajt Raskrikavanje, tabloidi Srpski telegraf, Alo, informer i Kurir su na naslovnim stranicama u prošloj godini imali oko 950 lažnih vesti i iste godine na tenderima od države dobili više od 600 hiljada evra.