Vinča deo nove Strategije za upravljanje otpadom

Na nacrtu Strategije su radili međunarodni i domaći eksperti, kažu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) koja je jedan od kreditora izgradnje postrojenja i deponije.Direktor firme "Beo Čista Energija", koja upravlja ovim projektom, Vladimir Milovanović kaže za Tanjug da se radovi nisu prekidali proteklih meseci i da će krajem ove godine biti završena i puštena u rad nova deponija u Vinči, a stara zatvorena."Ovaj projekat je jedan od najvećih javno-privatnih partnerstava u Srbiji u ovom trenutku i izuzetno je kompleksan", ističe Milovanović.Na lokaciji deponije, dodaje, u toku su paralelni radovi na izgradnji buduće elektrane na otpad vredne oko 200 miliona evra, ali radi se i na izgradnji sanitarne, zatim, deponije za inertni otpad, postrojenja za reciklažu građevinskog otpada i otpada od rušenja, kao i fabrika za tretman takozvanih procednih voda, odnosno one vode koja se kontaminira u postojećoj deponiji..."Krajem ove godine završićemo izgradnju nove deponije i pustiti je u rad. Time će se konačno steći uslovi za zatvaranje postojeće deponije u Vinči, ekološke crne rupe u Beogradu" objašnjava Milovanović i dodaje da će 2023. godine zona deponije u Vinči biti potpuno ekološki bezbedna.Postrojenja koja se grade, napominje, zadovoljavaju sve srpske zakone i propise ali i najnovije evropske regulative u pogledu emisije štetnih gasova.U budućem postrojenju moći će da se sagoreva 340.000 tona komunalnog otpada dok će se preostalih 170.000 tona odlagati na novu deponiju u okviru postojećeg kompleksa u Vinči.Očekivanja nadležnih su da će se i ta količina na novoj deponiji smanjivati u narednim godinama daljim ulaganjem u reciklažu u Srbiji, a skladu sa ciljevima do 2035. koje su zacrtale sve zemlje EU, kao i one koje teže Uniji.Na lokciji deponije u Vinči gradi se i postrojenje za reciklažu građevinskog otpada i otpada od rušenja koji Beograd do sada nije iskorišćavao.Kada je reč o elektrani, plan je da bude završena sredinom 2023. godine pa će se na tom mestu proizvoditi 30,2 megavata električne energije.Prema rečima Milovanovića, ta količina električcne energije je dovoljna da zadovolji potrebe 5 procenata stanovništva Beograda.Proizvodiće se i 56,5 megavata toplotne energije koja će se predavati Beogradskim elektranama koje već grade toplovod koji će povezati elektranu sa Toplanom "Konjarnik" pa će 9 posto Beograđana dobijati, ustvari, grejanje iz Vinče.Projektom je predviđeno i da se prikuplja gas sa deponije koji će se dovoditi do postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije...Regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai podseća da su ukupni troškovi projekta 370 miliona evra.Od toga 80 miliona evra svog novca ulažu investitori, francuski Suez, japanski Itoču (Itoću) i panevropski Investicioni fond Margerit (Marguerite), a kreditori su obezbedili 290 miliona evra. Projekat je održiv, kaže Hargitai za Tanjug, kako sa finansijskog aspekta jer obezbeđuje proizvodnju električne energije i toplote, tako i u smislu ekoloških standarda koje ispunjava.Ministarstvo zaštite životne sredine je uz pomoć stranih konsultanata radilo na novoj Strategiji Srbije za upravljanje čvrstim otpadom i nacrt tog dokumenta će ići na javnu raspravu do kraja juna ove godine."Kada smo pogledali nacrt Strategije, Vinča se uklopila u to", poručila je Hargitai.EBRD je nakon sprovedenih analiza i konsultacija sa drugim kreditorima i partnerima na projektu, zaključio da kapaciteti postrojenja za preradu otpada odgovaraju ne samo sadašnjim potrebama Srbije nego i perspektivama zemlje."EBRD-a je napravio vlastitu analizu da bude sve po propisima EU što se tiče standarda za novu deponiju i postrojenja za preradu otpada u električnu i toplotnu energiju. Detaljno smo analizarili uticaj na okolinu i uticaj na društvo", rekla je Hargitai.