Vinča deo nove Strategije za upravljanje otpadom

Javna rasprava o novoj strategiji Srbije za upravljanje čvrstim otpadom počeće sledećeg meseca, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu zaštite životne sredine, a u nju je uvrštena i izgradnja nove i sanacija postojeće deponije Vinča u Beogradu.

Na nacrtu Strategije su radili međunarodni i domaći eksperti, kažu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) koja je jedan od kreditora izgradnje postrojenja i deponije.

Direktor firme „Beo Čista Energija“, koja upravlja ovim projektom, Vladimir Milovanović kaže za Tanjug da se radovi nisu prekidali proteklih meseci i da će krajem ove godine biti završena i puštena u rad nova deponija u Vinči, a stara zatvorena.

„Ovaj projekat je jedan od najvećih javno-privatnih partnerstava u Srbiji u ovom trenutku i izuzetno je kompleksan“, ističe Milovanović.

Na lokaciji deponije, dodaje, u toku su paralelni radovi na izgradnji buduće elektrane na otpad vredne oko 200 miliona evra, ali radi se i na izgradnji sanitarne, zatim, deponije za inertni otpad, postrojenja za reciklažu građevinskog otpada i otpada od rušenja, kao i fabrika za tretman takozvanih procednih voda, odnosno one vode koja se kontaminira u postojećoj deponiji…

„Krajem ove godine završićemo izgradnju nove deponije i pustiti je u rad. Time će se konačno steći uslovi za zatvaranje postojeće deponije u Vinči, ekološke crne rupe u Beogradu“ objašnjava Milovanović i dodaje da će 2023. godine zona deponije u Vinči biti potpuno ekološki bezbedna.

Postrojenja koja se grade, napominje, zadovoljavaju sve srpske zakone i propise ali i najnovije evropske regulative u pogledu emisije štetnih gasova.

U budućem postrojenju moći će da se sagoreva 340.000 tona komunalnog otpada dok će se preostalih 170.000 tona odlagati na novu deponiju u okviru postojećeg kompleksa u Vinči.

Očekivanja nadležnih su da će se i ta količina na novoj deponiji smanjivati u narednim godinama daljim ulaganjem u reciklažu u Srbiji, a skladu sa ciljevima do 2035. koje su zacrtale sve zemlje EU, kao i one koje teže Uniji.

Na lokciji deponije u Vinči gradi se i postrojenje za reciklažu građevinskog otpada i otpada od rušenja koji Beograd do sada nije iskorišćavao.

Kada je reč o elektrani, plan je da bude završena sredinom 2023. godine pa će se na tom mestu proizvoditi 30,2 megavata električne energije.

Prema rečima Milovanovića, ta količina električcne energije je dovoljna da zadovolji potrebe 5 procenata stanovništva Beograda.

Proizvodiće se i 56,5 megavata toplotne energije koja će se predavati Beogradskim elektranama koje već grade toplovod koji će povezati elektranu sa Toplanom „Konjarnik“ pa će 9 posto Beograđana dobijati, ustvari, grejanje iz Vinče.

Projektom je predviđeno i da se prikuplja gas sa deponije koji će se dovoditi do postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije…

Regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai podseća da su ukupni troškovi projekta 370 miliona evra.

Od toga 80 miliona evra svog novca ulažu investitori, francuski Suez, japanski Itoču (Itoću) i panevropski Investicioni fond Margerit (Marguerite), a kreditori su obezbedili 290 miliona evra. Projekat je održiv, kaže Hargitai za Tanjug, kako sa finansijskog aspekta jer obezbeđuje proizvodnju električne energije i toplote, tako i u smislu ekoloških standarda koje ispunjava.

Ministarstvo zaštite životne sredine je uz pomoć stranih konsultanata radilo na novoj Strategiji Srbije za upravljanje čvrstim otpadom i nacrt tog dokumenta će ići na javnu raspravu do kraja juna ove godine.

„Kada smo pogledali nacrt Strategije, Vinča se uklopila u to“, poručila je Hargitai.

EBRD je nakon sprovedenih analiza i konsultacija sa drugim kreditorima i partnerima na projektu, zaključio da kapaciteti postrojenja za preradu otpada odgovaraju ne samo sadašnjim potrebama Srbije nego i perspektivama zemlje.

„EBRD-a je napravio vlastitu analizu da bude sve po propisima EU što se tiče standarda za novu deponiju i postrojenja za preradu otpada u električnu i toplotnu energiju. Detaljno smo analizarili uticaj na okolinu i uticaj na društvo“, rekla je Hargitai.