U toku je, već uobičajena, zabrana izlaska na ulice u toku vikenda, a kada će ta mera prestati da se primenjuje, još uvek je neizvesno. Na pitanje kako provode vreme u izolaciji, i kako se zbog zabrane kretanja osećaju, građani imaju različite odgovore - od toga da padaju u depresiju, do toga da im to prija, i čak dodatno zbližava sa ostalim članovima porodice.
Majka dve devojče, koju smo sa decom sreli u parku, kaže kao im je u početku bilo teško da deci objasne kako vikendom ne mogu napolje, a da su se do sad već navikli, pa izolacija na neki načim počinje da im prija.
„Muž radi od kuće a ja provodim vreme sa decom – smišljamo razne igre, pratimo nastavu, gledamo program. Ova izolacija nas je na neki način kao porodicu još više zbližila“, kaže ona za Nova.rs.
Za vreme zabrane kretanja, lakše je onima koji na raspolaganju imaju dvorište, pa prijatne prolećne dane mogu da provedu na otovorenom, čak i za vreme policijskog časa.
„Dolazim iz marketa, ne pitajte me u kakvom sam stanju. Neću provesti vikend u Beogradu, idem kod roditelja van grada. Tamo ima dvorište, bašta, kuća. Svakome ko ima tu alternativu je super, ali ljudima u stanovima sigurno nije. Vikendom idemo na selo, ali ostalo vreme izolacije provodim u stanu, radim u stanu i tako“, kaže gospođa koju smo sreli dok je sa punim kesama ulazila u automobil i dodaje:
„Nadamo se da će se ovo uskoro okončati, mada neće biti opuštanja“.
Mladić koji je stajao na štandu pijace, kaže da mu je vreme u toku zabrane kretanja ispunjeno.
„Malo treniram, odmaram, gledam serije, filmove. Imam dvorište pa tamo mogu da treniram, tu sa sa porodicom, komšijama, odmaramo, uživamo“, objašnjava on.
Ima i onih koji svetlu tačku nalaze u tome što imaju ljubimce, sa kojima mogu na kratko da prekinu zabranu izlaska iz stana:
„Imam dva psa, tako da imam dozvoljenu šetnju. Ostatak vremena igramo jamb, spremamo ručak, mesimo hleb. Postali smo domaćice“, kaže Sanja.
Međutim, ima i onih koji nemaju ni dvorište ni ljubimca, pa im višednevna zabrana kretanja teško da pada.
„Ja teško podnosim ovu izolaciju, koju je vlast, odnosno predsednik države uveo. Osećam se jako depresivno od tih njegovih mera kao i od struke. U toku 40 godina rada bila sam okružena virusima i imam drugačiji odnos prema tome“, objašnjava zdravstvena radnica u penziji Jelka Mihailović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare