Najveći problem Beograda, ipak, je GSP, čije gubitke nije uspela da reši nijedna vlast do sada. A osim gubitaka javni prevoz suočava se i sa manjkom vozača. Nema dovoljno zainteresovanih koji bi taj posao radili, zbog čega za volan često sedaju i penzioneri. S druge strane, privatni prevoznici rešenje nalaze u angažovanju ljudi iz drugih zemalja.
Da li će građane imati ko da vozi? Prema podacima Centra za lokalnu samoupravu u prethodnoj godini GSP je napustio 221 vozač, a za ovu godinu očekuje se i veći broj. Nekoliko faktora utiče na odlaske vozača, a plata je samo jedan od njih.
„Osnovica plate vozača je 39 hiljada dinara, ali mogu da zarade više, ako rade na praznike, prekovremeno, u principu izađu na 65-70 hilkjada dinara. Stav vozača i sindikata je da plata vozača ne sme da bude ispod 100 hiljada dinara. Nije lako voziti po osam sati dnevno, posebno ako se uzme u obzir da i u javnom prevozu, a i kod privatnika radite šest dana u nedelji“, kaže predstavnik sindikata GSP centar Ivan Banković.
U ovom trenutku potrebe javnog prevoza bi zadovoljilo oko 200 novih zaposlenih. Iako je taj broj zapravo mnogo veći.
Ceo tekst možete pročitati na portalu N1.
Bonus video: Protest radnika GSP ispred Predsedništva, Sloga – čelnici pokušali da ga spreče
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: